Репродукција — разлика између измена

[[Датотека:Kalanchoe veg.jpg|thumbмини|250px|rightдесно|Продукција нових јединки дуж обода листа биљке ''чуднолист'' (-{''[[Kalanchoe pinnata]]''}-). Мале биљке су високе око 1 cm. При употреби концепта „индивидуа“ је потребан посебан опрез, када је реч о бесполним процесима размножавања]]

}}</ref> Размножавање је фундаментално својство система који су познати као [[живот]]. Укратко, размножавање је једна од темељних диференцијалних одредница између живе и неживе супстанце. Иако неки кристали такође имају способност умножавања, за разлику од њих, жива бића остварују самообновљиво и саморегулаторно аутономно потомство. Тако остварују међугенерацијски генетички континуитет припадајуће [[Врста (биологија)|врсте]]. Сваки појединачни [[организам]] постоји као резултат размножавања. Постоје два облика репродукције:<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 1996|id=ISBN 978-9958-10-686-86|pages= }}</ref>

* Асексуална репродукција (вегетативно размножавање) је биолошки процес у коме организам ствара митотичким деобама генетички идентичну копију (клон) без комбинације генетичког материјала са другим организмом.

[[Датотека:Evolsex-dia1a.png|thumbмини|250px|right десно|Илустрација ''двоструког трошка полне репродукције''. Ако би сваки организам допринео истом броју потомака (два), ''(а)'' популација остаје исте величине у свакој генерацији, док се ''(б)'' величина асексуалне популације дуплира у свакој генерацији.]]

У [[Животињски свет|животињском свету]] постоји два начина размножавања: [[Бесполно размножавање|бесполно]] и [[Полно размножавање|полно]]. Потомци наслеђују родитељске црте путем [[Ген|генаген]]а.

Бесполно размножавање се одвија без размене наследног материјала, при чему су новонастале јединке [[Генотип|генотипскигенотип]]ски (по наслеђу) и [[Фенотип|фенотипскифенотип]]ски (по спољашњем изгледу) идентичне. Јединке које су настале бесполним размножавањем имају само једног [[Родитељ|родитељародитељ]]а. Бесполно размножавање се може одвијати [[Деоба|деобом]], [[Регенерација|регенерацијом]] или [[Пупљење|пупљењемпупљење]]м.

Полно размножавање обухвата продукцију полних ћелија ([[Гамет|гаметагамет]]а) при чему долази до размене наследног материјала. За овакво размножавање је потребно два [[Родитељ|родитељародитељ]]а [[Полни диморфизам|различитих полова]], а новонастале јединке представљају [[Хибрид|хибридехибрид]]е обоје, односно поседују помешане родитељске карактеристике. Након оплођења формира се [[зигот]] који пролази кроз фазе ембрионалног развића до [[Јаје|излегања]] или [[Рођење|рађања]]. Код полног размножавања новонастале јединке добијају по пола [[ДНК]], или по пола [[Ген|генаген]]а, од сваког родитеља. Мушки родитељ обезбеђује половину гена, садржаних у [[Сперматозоид|сперматозоидусперматозоид]]у и његова улога је да [[Оплођење|оплоди]] [[Јајна ћелија|јајну ћелију]]. Мајка, поред тога што садржи другу половину [[ДНК]], за нову индивидуу мора да обезбеди залихе [[Храна|хране]] и заштиту.

Асексуална репродукција је процес у којем организми стварају генетички сличне или идентичне сопствене копије, без доприноса генетичког материјала неког другог организма. [[Бактерија|Бактерије]] се бесполно деле преко бинарне фисије; [[вирус]]и преузму контролу над ћелијом домаћина да би произвели више вируса; [[Slatkovodna hidra|хидра]] и [[квасац]] су у могућности да се размножавају [[пуп]]љењем. Ови организми често не поседују различите [[пол]]ове, а способни су за „цепање“ у два или више сопствна примерака. Већина [[биљке|биљака]] имају способност за бесполну репродукцију, као и мрав врсте -{''[[Mycocepurus smithii]]''}-. Сматра се да се у потпуности и редовно размножавају асексуалним путем.

Други начини асексуална репродукције укључују [[партеногенеза|партеногенезу]], [[Фрагментација (репродукција)|фрагментацију]] и формирање [[спора]], који укључују само [[митоза|митозу]]. Партеногенеза је раст и развој [[ембрион]]а или [[семе]]на без [[оплодња|оплодње]] [[јаје]]та [[сперматозоид]]ом. Природно се јавља у неким врстама, укључујући и ниже [[биљка|биљке]] (где се назива [[апомиксија]]), [[бескичмењак]]а (нпр. [[дафнија]] [[уш]]и, неких [[пчела]] и [[паразит]]ских [[Оса (инсект)|оса]]) и [[кичмењак]]а (нпр. неки [[рептил]]и<ref>Halliday T. R., Kraig A., Eds .: Reptiles & Amphibians. {{page1|location=|publisher=Torstar Books| year = 1986|id=ISBN 978-0-920269-81-87|pages= }} }}</ref> [[риба|рибе]], укључујући и [[ајкула|ајкуле]],<ref>[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2007/05/22/AR2007052201405.html Female Sharks Can Reproduce Alone, Researchers Find], Washington Post, Wednesday, May 23, 2007; Page A02</ref> а врло ретко и [[птица]]).{{чињеница | date = 9. 2018.}}<!--mrtva veza do tog datuma.--> Понекад се такође користи за описивање репродукције код [[хермафродит]]них врста, које се могу самостално оплодити.

[[Датотека:Hoverflies mating midair.jpg|thumbмини|250px| Осолике муве се паре у (ваздуху), у лету.]]

* Код анисогамних врста (неједнаких гамета), два [[пол]]а се називају мушки (производи [[сперма|сперму]] или микроспоре) и женски (производи [[јаје|јаја]] или мегаспоре).

Већина [[животиња]] (укључујући и људе) и [[биљка|биљке]] размножавају се полно. Приликом полне репродукције родитељски организми доносе потомцима различите скупове гена за сваку особину ([[алел]]е, на основу којих се ствара [[генотип]], који се, у интеракцији са спољашњим факторима, испољава као [[фенотип]]. Потомци наслеђују по један алел за сваку особину од сваког родитеља, чиме се осигурава да потомство има комбинацију гена родитеља. Биолошки смисао диплоидног стања омогућује постојање по две копије сваког гена у организму, па се сматра да „маскирање штетних алела погодује еволуцији доминантне диплоидне фазе у организама који су наизменично у хаплоидној и диплоидној фази“ (где се рекомбинације слободно јављају).

Неке животиње, попут [[Човек|људи]] (сексуално зрели након [[адолесценција|адолесценције]]), имају мало потомака. Друге животиње се репродуцирају брзо, али многи потомци не преживе до одраслих доба. [[Зец]] (зрео након 8 мјесеци) има 10-30 потомака годишње, [[Нилски крокодил]] (15 година) има 50, и неке врсте [[мува]] (10-14 дана) имају 900. Обе стратегије могу бити повлаштене у процесу [[еволуција|еволуције]]: животиње са мало потомака морају да проведу време одгајању и чувању и тако смањују потребу за репродукцијом великих размера. С друге стране, животиње са много потомака не одгајају и не чувају своје потомство. Процењује се да би од једног пара сићушних винских мушица, ако би преживело њихово потомство свих генерација, популација мушица достигла такву величину да би прекрила целокупну површину планете [[Земља (планета)|Земље]].

* ''The Evolution of Sex: An Examination of Current Ideas'' Richard E. Michod and Bruce E. Levin, editors Sinauer Associates Inc., Publishers, Sunderland, Massachusetts. {{page| year = 1987|id=ISBN 978-0-87893-459-61|pages= }} ISBN 978-0-87893-459-1

* {{Cite book|ref=harv| author=Michod, R.E| title = Eros and Evolution: A natural philosophy of sex| location = Reading, Massachusetts| publisher = Addison-Wesley Publishing Company| year = 1994|id=ISBN 978-0-201-44232-98|pages= }}