Руска академија наука — разлика између измена

[[Датотека:Kunstkamera SPB 01.jpg|thumbмини|250п|Првобитно седиште Царске академије наука - [[Кунсткамера]] у [[Санкт Петербург]]у]]

Најважније активности Академије у двадесетим годинама прошлог века укључивале су истраживање велике [[Kurska magnetna anomalija|курске магнетне аномалије]], минерала на [[Кољско полуострво|Кољском полуострву]], а учешће у [[План ГОЕЛРО|плану ГОЕЛРО]] било је усмерено на електрификацију читаве земље. У тим годинама, установљене су многе истраживачке институције, а број научника постао је четири пута већи него 1917. године. [[Влада Совјетског савезаСавеза|Совјетска влада]] је 1925. године признала Руску академију наука као „највишу универзитетску научну институцију” и преименовала је у Совјетску академију наука.

У годинама [[Други светски рат|Другог светског рата]], Совјетска академија наука је дала велики допринос развоју модерних наоружања — [[тенк]]ова (нова серија [[Т-34]]), [[авион]]а, [[Демагнетизација|демагнетизације]] бродова (за заштиту од [[Морска мина|морских мина]]) итд. — и стога је допринела победи СССР-аСовјетског Савеза над [[Трећи рајх|нацистичком Немачком]]. Током и након рата, Академија је била укључена у [[совјетски пројект атомске бомбе]]; због свог успеха и других достигнућа у војним техникама, СССР је постао једна од суперсила у време [[Хладни рат|Хладног рата]].

Крајем четрдесетих година двадесетог20. века, Академија се састојала од осам одељења (Физичко-математичке науке, Хемијске науке, Геолошко-географске науке, Биолошке науке, Техничке науке, Историје и филозофије, Економије и права, Књижевности и језика); три комитета (један за координацију научног рада Академије република, један за научну и техничку пропаганду и један за уредништво и публикације), две комисије (за објављивање популарне научне литературе и за музеје и архиве), лабораторије за научну фотографију и кинематографију и одељења за штампу.<ref>Ashby, Eric. 1947. "Scientist in Russia". Pelican books</ref>

Међу најважнијим достигнућима Академије у другој половини двадесетог20. века, ту су [[совјетски свемирски програм]]. [[Спутњик 1|Први сателит]] лансиран је 1957. године, [[Јуриј Гагарин]] је 1961. године постао прва особа у свемиру, а 1971. године почела је са радом прва свемирска станица [[Саљут 1]]. Значајна открића направљена су и у нуклеарној грани и на осталим пољима физике. Поред тога, Академија је учествоваа у отварању нових универзитета или нових студијских програма на већ постојећим универзитетима, чији су најбољи апсолвенти каријеру започели у истраживачким институцијама Академије.

Након распада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Dekret|декретдекретом]]ом [[Председник Руске Федерације|председника Русије]] 2. децембра 1991. године, Академија је поново постала Руска академија наука,<ref name=about/> наследивши све објекте Академије наука СССР-аСовјетског Савеза на територији Руске Федерације.

Ситуација се у руској науци и технологији 2000. године побољшала, како је влада најавила кампању модернизације. Ипак, према подацима Руске академије наука, укупна потрошња за истраживање и развој у 2013. години и даље се кретала око 40% испод нивоа из периода пре кризе након [[Распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]].<ref name="postsoviet">{{cite journal | url= http://www.nature.com/nature/journal/v537/n7618_supp/full/537S10a.html| title= Russia: A faltering recovery| journal= Nature| volume= 537| issue= 7618| accessdate=2017-8. 10-08. |2017 |author= O. Dobrovidova| authorlink= | date=1. 2016-09-01. 2016 | pages= S10–S11| language= en |quote= | bibcode= 2016Natur.537S..10D| doi= 10.1038/537S10a}}</ref> Осим тога, недостатак конкуренције, пропала инфраструктура и настављен, иако мало смањен, [[одлив мозгова]] играју своју улогу.

[[Влада Руске Федерације|Влада Русије]] је 28. јуна 2013. године неочекивано објавила нацрт закона који претпоставља распуштање Руске академије наука и стварање нове „јавне владине” организације са истим именом. Зграде и друга имовина Академије требало је да буду преузете под контролом [[Федерална агенција за научне организације|Федералне агенције за научне организације]]. Декларисана идеја је била да се научници концентришу искључиво на истраживачке активности без бриге о услугама одржавања станова или административних ствари. Реформу је наводно написао [[Михаил Ковалчук]], брат [[Јури Ковалчук|Јурија Ковалчука]], познатог као лични банкар [[Владимир Путин|Владимира Путина]].<ref>{{cite web|url=http://www.lib.ru/HISTORY/FELSHTINSKY/naslednik.txt|title=Владимир Прибыловский, Юрий Фельштинский. Операция "Наследник". Главы из книги|accessdate=12. June6. 2015}}</ref>

Нацрт закона, који би, у свом почетном облику, фундаментално променио систем научне организације у [[Русија|Русији]], изазвао је сукобе са академским круговима и снажно оповргавање многих истакнутих појединаца.<ref>{{Cite journal|date=2013-4. 07-04. 2013|title=Russian roulette|url=http://www.nature.com/news/russian-roulette-1.13315|journal=Nature News|language=en|volume=499|issue=7456|pages=5|doi=10.1038/499005b|pages=5}}</ref> Велика група чланова Руске академије наука је сигнализирала совју намеру да се не придруже новој Академији ако се реформа проведе као што је планирано у нацрту.<ref>{{Cite web|url=https://polit.ru/article/2013/07/02/open_letter/|title=Открытое письмо членов РАН по поводу ликвидации Российской академии наук. Letter of members of Russian Academy of Sciences - ПОЛИТ. РУ|website=polit.ru|access-dateaccessdate=2019-05-27. 05. 2019}}</ref> Водећи светски научници (као што су [[Пјер Делињ]], [[Мајкл Атија]], [[Дејвид Мамфорд]] и други) написали су отворена писма у којима се планирана реформа Руске академије наука назива „шокантном”, па чак и „криминалном”.<ref>{{Cite web|url=http://www.mi-ras.ru/index.php?c=ref|title=Письма зарубежных ученых|website=www.mi-ras.ru|access-dateaccessdate=2019-05-27. 05. 2019}}</ref> У овој ситуацији, нацрт је био ублажен у неким детаљима, нпр. из текста су избачене речи о „распуштању” — и одобрено је 27. септембра 2013. године.

Од 2013. године, институцијама Академије управљала је Федерална агенција за научне организације,<ref>{{Cite web|url=http://fakti.org/rossiya/moskva-od-tri-akademije-pravi-objedinjenu-rusku-akademiju-nauka|title=Москва од три академије прави обједињену Руску академију наука|website=Факти|language=sr|access-dateaccessdate=2019-05-27. 05. 2019}}</ref> што је била кључна ставка ових реформи. Ова агенција је била овлашћена да „процени” ефикасност институција ослањајући се на своје сопствене критеријуме, као и да преуреди неефикасне институције (ову тачку су многи научници сматрали опасном). Штавише, према закону, две друге Руске националне академије — за [[Руска академија пољопривредних наука|пољопривреду]] и [[Руска академија медицинских наука|медицину]] — биле су спојене са Руском академијом наука као њена нова специјализована научна одељења.<ref>{{Cite web|url=https://rs.rbth.com/politics/2013/07/02/tektonski_potresi_u_vrhu_ruske_nauke_23127.html|title=Тектонски потреси у врху руске науке|last=Сурков|first=Николај|date=033. 077. 2013|website=rs.rbth.com|language=sr-RS|access-dateaccessdate=27. 05. 2019-05-27}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://fakti.org/rossiya/ruska-akademija-nauka-postaje-koordinator-naucnih-istrazivanja-na-nivou-cele-zemlje|title=Руска академија наука постаје координатор научних истраживања на нивоу целе земље|website=Факти|language=sr|access-dateaccessdate=2019-05-27. 05. 2019}}</ref>

Између 2014. и 2017. године није било великих протестних акција, али, генерално, научна заједница није подржала започете реформе и стил управљања Федералне агенције за научне организације. Понекад су се реорганизације тумачиле као ништа друго до редистрибуција некретнина. У 2017. години, када је изабран нови председник Академије, кандидати за председништво критички су проценили ситуацију у руској науци. Међутим, изабрани председник Академије, Александар Сергејев, покушава да успостави радне односе са државним органима на различитим нивоима. Де факто, реформа је већ спроведена — а на генералном састанку Руске академије наука у марту 2018. године, Сергејев је рекао да Академија улази сада у постреформски период.<ref>{{Cite web|url=https://tass.ru/nauka/5077550|title=Президент РАН заявил о завершении реформирования академии|website=ТАСС|access-dateaccessdate=2019-05-27. 05. 2019}}</ref> Један од наредних корака биће фиксирање правног статуса Руске академије наука, уз корекцију закона из 2013. године, како би се донекле проширило овлашћење Академије (одговарајући нацрт је Владимир Путин доставио [[Државна дума|Државној думи]] и коначно је одобрен у јулу 2018. године).

Постоје три врсте чланства у Руској академији наука: пуноправни чланови (академици), дописни чланови и инострани чланови. Академици и дописници морају бити држављани [[Русија|Руске Федерације]] када се бирају. Међутим, неки академици и дописници изабрани су пре распада [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], а сада су држављани других земаља. Чланови РАН-а бирају се на основу њихових научних доприноса — избор за чланство сматра се веома престижним.<ref name=members>[http://www.ras.ru/members.aspx Academy membership] (на руском)</ref> У периоду од 2005. до 2012. године Руска академија наука имала је око 500 пуноправних и 700 дописних чланова. Али се 2013. године, након што су се Руска академија пољопривредних наука и Руска академија медицинских наука припојиле РАН-у, број чланова доста повећао.

Последњи избори за обновљену Руску академију наука организовани су у октобру 2016. године. Почетком маја 2019. године, Академија је имала 1919 живих руских чланова (845 пуноправних и 1074 дописна члана) и 359 страних чланова. Следећи избори ће се одржати у новембру 2019. године.<ref name="elect2019">{{cite web|url=http://www.ras.ru/news/shownews.aspx?id=59792ce6-2668-4d82-ace3-bf574733d5d1&fbclid=IwAR2MZXCYbiRuy2rkiNhoIHkTUXXEkWSLJoSnk14zxu33ZZ08B2baVX2jbBw#content |title= Выборы в Российскую академию наук – 2019 |trans-title= Elections to the Russian academy of sciences - 2019 |author= |publisher= RAS website |date=6. 055. 2019 |accessdate=6. 055. 2019 |language=ru}}</ref>

Руска академија наука састоји се од 13 специјализованих научних одељења, три територијална одељења и 15 регионалних научних центара. Академија има бројне савете, одборе и комисије, организоване за различите сврхе.<ref>{{Cite web|url=http://www.ras.ru/sciencestructure.aspx|title=Структура РАН|website=www.ras.ru|accessdate=12. 055. 2019}}</ref>

Сибирско одељење основано је 1957. године, а [[Михаил Лаврентјев]] био је оснивајући председник. Истраживачки центри су у [[Новосибирск]]у ([[Академгородок]]), [[Томск]]у, [[Краснојарск]]у, [[Иркутск]]у, [[Јакутск]]у, [[Улан Уде]]у, [[Кемерово|Кемерову]], [[Тјумењ]]у и [[Омск]]у. Од краја 2017. године, у СО РАН-у било је запослено више од 12.500 научних истраживача, од чега су 211 запослених били чланови Академије (109 пуноправних и 102 дописна члана).<ref name="sbras">{{Cite web|url=http://www.sbras.ru/ru/cmn/general|title=Визитная карточка СО РАН {{!}} Сибирское отделение Российской академии наук (СО РАН)|website=www.sbras.ru|accessdate=12. 055. 2019}}</ref>

Уралско одељење основано је 1932. године, а оснивајући председник био је Александр Ферсман. Истраживачки центри се налазе у [[Јекатеринбург]]у, [[Перм (Русија)|Перму]], [[Чељабинск]]у, [[Ижевск]]у, [[Оренбург]]у, [[Уфа|Уфи]] и [[Сиктивкар]]у. Од 2016. године, 112 научника били су чланови Академије (41 пуноправни и 71 дописни члан).<ref name="ubras">{{Cite web|url=http://www.uran.ru/sites/default/files/otchet2016.pdf|title=РОССИЙСКАЯ АКАДЕМИЯ НАУК - УРАЛЬСКОЕ ОТДЕЛЕНИЕ (ОТЧЕТ за 2016 г.)|last=|first=|date=|website=uran.ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=12. 055. 2019}}</ref>

Далекоисточно одељење Руске академије наука (ДВО РАН; {{јез-рус|Дальневосточное отделение Российской академии наук}}) обухвата Приморски научни центар у [[Владивосток]]у, Амурски научни центар у [[Благовјешченск (Амурска област)|Благовјешченску]], [[Хабаровск]]и научни центар, Сакхалински научни центар у [[Јужно-Сахалинск]]у, Камчаткански научни центар у [[Петропавловск Камчатски|Петропавловску Камчатском]], Северноисточни научни центар у [[Магадан]]у, Далекоисточни регионални пољопривредни центар у [[Усуријск]]у и неколико медицинских институција. Од 2017. године, 64 члана Академије радило је у овом одељењу (23 пуноправна и 41 дописни члан).<ref name="febras1">{{Cite web|url=http://febras.ru/instituty.html|title=Научные центры и институты ДВО РАН|last=|first=|date=|website=febras.ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=12. 055. 2019}}</ref><ref name="febras2">{{Cite web|url=http://febras.ru/spravochnik/akademiki-chleny-korrespondenty-ran|title=Действительные члены РАН (академики)|last=|first=|date=|website=febras.ru|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=12. 055. 2019}}</ref>

[[Датотека:Russian Academy of Sciences SPB.jpg|thumbмини|300п|Зграда [[Царска академија наука|Царске академије наука]] у [[Санкт Петербург]]у на [[Универзитетски кеј|Универзитетском кеју]]]]

* {{Cite web |url=http://www.pran.ru/ |title=Веб-сајт менаџмента РАН-а |access-dateaccessdate=12. 055. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20040609093419/http://www.pran.ru/ |archive-date=099. 066. 2004 |dead-url=yes }}

[[Категорија:Руска академија наука| ]]