Њемачка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м ciscenje mrtvih referenci; козметичке измене |
||
Ред 168:
== Историја ==
{{главни|Историја Немачке{{!}}Историја Њемачке}}
[[Датотека:1600 Himmelsscheibe von Nebra sky disk anagoria.jpg|мини|
Открићем доње вилице [[Мајер 1]] доказује се да су [[праљуди]] живјели на простору данашње Њемачке најмање прије 600.000{{nbsp}}година.<ref>{{cite journal|url=http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full| title = Radiometric dating of the type-site for Homo heidelbergensis at Mauer, Germany| work = [[Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America|PNAS]]|date=27. 8. 2010| accessdate=27. 8. 2010| archivedate=1. 1. 2015| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150101005057/http://www.pnas.org/content/107/46/19726.full| doi = 10.1073/pnas.1012722107| volume = 107|pages=19726-19730}}</ref> Најстарији пронађени ловачки прибор откривен је у руднику угља у [[Шенинген]]у, гдје је пронађено и 380.000 година старо дрвено копље.<ref>{{cite web|url=http://archive.archaeology.org/9705/newsbriefs/spears.html| title = World's Oldest Spears| work = archive.archaeology.org| publisher = |date=3. 5. 1997| accessdate=27. 8. 2010}}</ref> Долина [[Неандертал]] је била мјесто гдје је откривен први несавремени људски фосил; нова врста људи названа је [[Неандерталац|Неандерталци]]. Фосили [[Неандертал 1]] стари су око 40.000 година. Докази постојања савремених људи, сличног датума, пронађени су у пећинама [[Швапска Јура|Швапске Јуре]] код Улма. Проналазак укључује 42.000 година стару птичију кост и [[слоновача|бјелокост]] [[мамут]]а, што су најстарији музички инструменти икада пронађени;<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/science-environment-18196349| title = Earliest music instruments found| publisher = BBC|date=25. 5. 2012| accessdate=25. 5. 2012}}</ref> 40.000 година стару скулптуру {{nowrap|[[Лављи човек|Човјек-лав]]}} ({{јез-њем|Löwenmensch}}) из леденог доба, која је најстарије неспорно [[фигуративна уметност|фигуративно дјело]] икада пронађено;<ref>{{cite web|url=http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150215162121/http://www.theartnewspaper.com/articles/Ice-Age-iLion-Mani-is-worlds-earliest-figurative-sculpture/28595| archivedate=15. 2. 2015| title = Ice Age Lion Man is world's earliest figurative sculpture| work = The Art Newspaper|date=31. 1. 2013| accessdate=31. 1. 2013}}</ref> и 35.000 стару [[Венера из Холефелса|Венеру из Холефелса]] ({{јез-њем|Venus vom Hohlefels}}), која је најстарије неспорно људско фигуративно дјело икада пронађено.<ref>{{cite web|url=http://donsmaps.com/hohlefelsvenus.html| title = The Venus of Hohle Fels| work = donsmaps.com| publisher = |date=14. 5. 2009| accessdate=14. 5. 2009}}</ref> [[Небески диск Небра]] ({{јез-њем|Himmelsscheibe von Nebra}}), бронзани артифакт настао током европског бронзаног доба, пронађен је у близини [[Небра (Унструт)|Небре]] у Саксонији-Анхалт и дио је [[Унеско]]вог програма Памћење свијета.<ref>{{cite news|url=http://www.unesco.org/new/en/communication-and-information/flagship-project-activities/memory-of-the-world/register/full-list-of-registered-heritage/registered-heritage-page-6/nebra-sky-disc/| work = Unesco memory of the World| title = Nebra Sky Disc|date=2013}}</ref>
Ред 212:
Краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] именовао је [[1862]]. године [[Ото фон Бизмарк|Фон Бизмарка]] за новог [[министар-предсједник Пруске|министра-предсједника Пруске]]. Бизмарк је [[1864]]. године успјешно закључио [[Други шлезвички рат|рат против Данске]], на [[Јиланд]]у промовишући њемачке интересе изнад данских. Пруска побједа [[1866]]. у [[Аустријско-пруски рат|Аустријско-пруском рату]] омогућила му је да створи [[Севернонемачка конфедерација|Сјеверноњемачку конфедерацију]] и да искључи Аустрију из федералних послова. Након француског пораза у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], њемачки кнежеви су [[1871]]. у [[Версајски дворац|Версају]] прогласили [[Немачко царство|Њемачко царство]], уједињујући све распарчане дијелове Њемачке изузев Аустрије. Пруска је била доминантна конститутивна држава новог царства: краљеви из династије [[Хоенцолерн]] истовремено су владали као њемачки цареви, а [[Берлин]] је постао пријестоница.<ref name="state"/>
[[Датотека:Deutsches Reich 1871-1918.png|
У периоду ''[[Гриндерцајт]]'' након [[Уједињење Немачке 1871.|уједињења Њемачке]], Бизмаркова спољна политика као [[Канцелар (Њемачка)|канцелара Њемачке]] за вријеме цара Вилхелма I осигурала је статус Њемачке као моћне државе, оснивањем савеза, изоловањем Француске дипломатским путем и избјегавањем рата. За вријеме цара [[Вилхелм II Немачки|Вилхелма II]], Њемачка је (попут других европских држава) почела да води [[империјализам|империјалистичку]] политику, што је довело до трвења са сусједним државама. Већина савеза у којима је Њемачка била није обновљена. Ово је довело до стварања [[Двојна алијанса 1879.|Двојне алијансе]] с вишенационалном [[Аустроугарска|Аустроугарском]], промовишући барем [[Добронамјерна неутралност|добронамјерну неутралност]], ако не и потпуну војну подршку. Услиједио је [[Тројни савез (1882)|Тројни савез]] из [[1882]]. године са Италијом, довршавајући средњоевропски географски савез који илуструје њемачке, аустроугарске и италијанске страхове од француског и/или руског напада. Слично, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Уједињено Краљевство]], Француска и Русија такође [[Тројна антанта|закључују савез]] како би се заштитили од хабзбуршког мијешања у руске интересе на Балкану или њемачког мијешања у француске интересе.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=135, 149}}
Ред 222:
=== {{сидро|Вајмарска република и Нацистичка Њемачка}}Вајмарска република и Трећи рајх ===
{{главни|Вајмарска република|Трећи рајх}}
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-P011502, Berlin, Reichskanzlei, Philipp Scheidemann.jpg|мини|
Њемачка је постала република на почетку [[Новембарска револуција|Њемачке револуције]] у новембру 1918. године. Предсједник [[Фридрих Еберт]] потписао је [[11. август]]а [[1919]]. године демократски [[Вајмарски устав]].{{sfn|Fulbrook|1994|pp=156—160}} У каснијој борби за власт, крајње љевичарски комунисти су [[Баварска Совјетска Република|преузели власт у Баварској]], али конзервативни елементи у другим дијеловима Њемачке покушали су да сруше Републику у [[Капов пуч|Каповом пучу]]. Пуч је подржавао дио Рајхсвера и друге конзервативне, националистичке и монархистичке фракције. Након бурног периода уличних борби у главним индустријским средиштима, белгијске и француске окупације Рура и пораста инфлације што је кулминирало хиперинфлацијом 1922—1923, [[Дозов план|плана реструктурирања дуга]] и стварања [[Рентен марка|нове валуте]] 1924. године, започело је доба [[Златне двадесете|златних двадесетих]] ({{јез-њем|Goldene Zwanziger}}) — период повећаних умјетничких иновација и либералног културног живота. Историчари описују период између [[1924]]. и [[1929]]. као „дјелимично стабилан”.{{sfn|Williamson|2015|pp=186—204}} Свјетска [[Велика криза|Велика депресија]] погодила је Њемачку 1929. године. Након [[Немачки савезни избори 1930.|савезних избора]] [[1930]], влада канцелара [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] омогућила је предсједнику [[Паул фон Хинденбург|Фон Хинденбургу]] да дјелује без одобрења парламента. Бринингова влада је спроводила [[Узроци Велике кризе#Ликвидационизам остављања на миру (1929—1933)|политику фискалне штедње]] и [[Вајмарска република#Економски проблеми|дефлације]] која је изазвала високу незапосленост, скоро 30% до [[1932]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.holocaustchronicle.org/StaticPages/50.html| publisher = The Holocaust Chronicle| title = PROLOGUE: Roots of the Holocaust| accessdate=28. 9. 2014}}</ref>
Ред 228:
[[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичка партија]] предвођена [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] побиједила је на [[Немачки савезни избори јула 1932.|посебним савезним изборима]] 1932. године. Након низа неуспјешних влада, Фон Хинденбург [[30. јануар]]а [[1933]]. године именује Хитлера за канцелара Њемачке.{{sfn|Fulbrook|1994|pp=155—158, 172—177}} Након [[паљење Рајхстага|паљења Рајхстага]], декретом је укинуо сва грађанска права и за недјељу дана је отворен први нацистички сабирни логор ([[Логор Дахау|Дахау]]).{{sfn|Evans|2005|p=344}}<ref>{{cite journal|title=Ein Konzentrationslager für politische Gefangene In der Nähe von Dachau| url = http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02|archive-url=https://web.archive.org/web/20000510093525/http://www.holocaust-history.org/dachau-gas-chambers/photo.cgi?02|dead-url=yes|archive-date=10. 5. 2000| journal = Münchner Neueste Nachrichten ("The Munich Latest News")|date=21. 3. 1933| publisher = The Holocaust History Project| language = de}}</ref> [[Указ о одобрењу]] из [[1933]]. дао је Хитлеру неограничену законодавну моћ; његова влада је касније успоставила централизовану [[тоталитаризам|тоталитарну државу]], повукла се из [[Друштво народа|Друштва народа]] након референдума и започела наоружавање војске.<ref>{{cite web|url=http://www.dhm.de/lemo/html/nazi/wirtschaft/index.html| title = Industrie und Wirtschaft| accessdate=25. 3. 2011| publisher = Deutsches Historisches Museum| language = de}}</ref>
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg|мини|
Коришћењем дефицита, програм за економску обнову који је спонзорисала влада усредсређен је на пројекте јавних радова. У јавне пројекте из [[1934]]. године, одмах је запошљено 1,7 милиона Нијемаца, што им је дало приходе и социјалне повластице.{{sfn|McNab|2009|p=54}} Најпознатији пројекти били су ауто-путеви, ''Рајхсаутобан''.{{sfn|Evans|2006|pp=322—326, 329}} Остали пројекти капиталне изградње укључивали су хидроелектране, као што је ''[[Рурталшпере]]''; водоснабдијевање, као што је ''[[Цилијербахталшпере]]''; те транспортне центре, као што је ''[[Цвикау хауптбанхоф]]''.{{sfn|Ehrt|2003|p=565}}{{sfn|Schütz|Gruber|2000|pp=16—17}} У наредних пет година, незапосленост је опала и просјечне зараде порасле — и по сату и по недјељи.{{sfn|McNab|2009|p=56}}
Ред 266:
Модернизација и интеграција економије источне Њемачке представља дугорочни процес који ће трајати до [[2019]]. године, с годишњим трансферима од око 80 милијарди долара са запада на исток.<ref>{{cite news|last=Kulish| first = Nicholas| url = https://www.nytimes.com/2009/06/19/world/europe/19germany.html| work = The New York Times| title = In East Germany, a Decline as Stark as a Wall|date=19. 6. 2009| accessdate=27. 3. 2011}}</ref>
[[Датотека:Tratado de Lisboa 13 12 2007 (081).jpg|мини|
Од уједињења, Њемачка је преузела водећу улогу у [[Европска унија|Европској унији]]. Заједно с партнерима је [[1992]]. потписала [[Уговор о Европској унији|Мастрихтски уговор]], [[1999]]. успоставила [[Еврозона|Еврозону]] и [[2007]]. године потписала [[Лисабонски споразум (2007)|Лисабонски споразум]].<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| title = Lisbon Treaty : The making of| publisher = Council of the European Union| format = PDF| accessdate=14. 6. 2011| quote = After signature by all 27 Heads of State and governments, the Treaty will travel back to Brussels, where it will be officially sealed with the seals of the 27 Member States, on the 18th of December. Then, it will be sent to Rome, the Italian government being the depository of the Treaties.| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130520080610/http://ec.europa.eu/avservices/services/showShotlist.do?out=PDF&lg=En&filmRef=i-055938| archivedate=20. 5. 2013}}</ref> Њемачка је послала мировне снаге на [[НАТО бомбардовање СРЈ|Балкан]] и [[Бундесвер|оружане снаге]] у [[Рат у Авганистану (2001—2014)|Авганистан]] као дио напора НАТО за осигуравање безбједности у овој земљи након збацивања [[Талибани|Талибана]].<ref>{{cite news|last=Dempsey| first = Judy| url = https://www.nytimes.com/2006/10/31/world/europe/31iht-germany.3343963.html| title = Germany is planning a Bosnia withdrawal| newspaper = International Herald Tribune|date=31. 10. 2006| accessdate=7. 5. 2011}}</ref> Обје акције су биле контроверзне, пошто је Њемачкој послије Другог свјетског рата дозвољено да користи своју војску само у одбрамбене сврхе.<ref>{{cite web|last=Merz| first = Sebastian| title = Still on the way to Afghanistan? Germany and its forces in the Hindu Kush| url = http://www.comw.org/warreport/fulltext/0711merz.pdf| publisher = Stockholm International Peace Research Institute| format = PDF| accessdate=21. 2. 2017|year=2007|pages=2, 3}}</ref>
Ред 292:
Предсједник, [[Франк-Валтер Штајнмајер]] (од 19. маја 2017), шеф је државе и углавном има репрезентативне одговорности и овлашћења. Бира га ''[[Бундесверзамлунг]]'' (Савезна конвенција), институција која се састоји од чланова ''[[Бундестаг]]а'' и једнаког броја државних делегата. Други највиши званичник у њемачком поретку представљања је [[предсједник Бундестага]], кога бира Бундестаг и одговоран је за надгледање дневних сједница тијела. Трећи највиши званичник и шеф владе је канцелар Њемачке, кога именује предсједник Бундестага након што га изабере Бундестаг.<ref name="state"/>
[[Датотека:Political System of Germany-sr.svg|мини|
Канцелар, Ангела Меркел (од 22. новембра 2005), шеф је владе и извршилац извршне власти, слично улози [[премијер]]а у осталим парламентарним демократијама. Савезна законодавна власт састоји се од Бундестага и Бундесрата, који заједно чине законодавно тијело. Бундестаг се бира на непосредним изборима, пропорционалном заступљеношћу.<ref name="CIA"/> Чланови Бундесрата представљају владе шеснаест савезних држава и чланове државних кабинета.<ref name="state"/>
Ред 302:
=== Правни систем ===
{{главни|Правни систем у Немачкој{{!}}Правни систем Њемачке|Правосуђе Немачке{{!}}Правосуђе Њемачке}}
[[Датотека:Bundesarchiv B 145 Bild-F083310-0001, Karlsruhe, Bundesverfassungsgericht.jpg|мини|
Њемачка има [[континентално право|континентални правни систем]] заснован на [[римско право|римском праву]] с неким примјесама [[германско право|германског права]]. [[Савезни уставни суд Њемачке|Савезни уставни суд]] је њемачки врховни суд одговоран за уставна питања, са овлашћењем за [[судска ревизија|судску ревизију]].<ref name="state"/><ref>{{cite web|url=http://www.bundesverfassungsgericht.de/EN/Homepage/home_node.html| title = Federal Constitutional Court| publisher = Bundesverfassungsgericht| accessdate=25. 3. 2015}}</ref> Њемачки врховни суд је специјализован: за грађанске и криминалне случајеве, највиши жалбени суд је [[Инквизиторни систем|инквизиторни]] [[Савезни суд правде Њемачке|Савезни суд правде]], а за друге предмете су [[Савезни суд за рад]], [[Савезни социјални суд]], [[Савезни финансијски суд]] и [[Савезни административни суд]].
Ред 377:
Од децембра 2015. године Бундесвер запошљава око 178.000 припадника, укључујући 9.500 волонтера.<ref>{{cite web|url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/DcmxDYAwDATAWVgg7unYAugc8kSWI4OMIesTXXm002D8SeWQy7jRStshc-4p94L0hENCnXEGUvXXSuMKG8FwBd26TD9uIZiT/| title = Die Stärke der Streitkräfte| accessdate=2. 1. 2016|date=10. 12. 2015| publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]]| language = de}}</ref> Резервисти су на располагању оружаним снагама и учествују у одбрамбеним вјежбама и распоређују се у иностранству.<ref>{{cite web|url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/04_SB8K8xLLM9MSSzPy8xBz9CP3I5EyrpHK9pPKUVL3ikqLUzJLsosTUtJJUvbzU0vTU4pLEnJLSvHRUuYKcxDygoH5BtqMiAMTJdF8!/| title = Ausblick: Die Bundeswehr der Zukunft| accessdate=5. 6. 2011| publisher = Bundeswehr| language = de}}</ref> Од 2001. године жене могу служити на свим положајима, без ограничења.<ref>{{cite web|url=http://www.bundeswehr.de/portal/a/bwde/!ut/p/c4/FcwxEoUgDAXAE0l6O0_x1YZ5QMSMEp2In-urs_3STC_FXzKqHIqdRpqi9KG50BK7qxpL3Qy8VHbZbk07MqtbDDerF_WJzYdGv286DbmAJj26iLgynaUMD6qutPs!/| title = Frauen in der Bundeswehr| accessdate=14. 4. 2011| publisher = [[Бундесвер|Bundeswehr]]| language = de}}</ref> Око 19.000 жена војника је активно на дужности. Према [[Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања|Стокхолском међународном институту за мировна истраживања]], Њемачка је била четврта највећа извозница великог оружја на свијету 2014. године.<ref>{{cite web|title=Trends in International Arms Transfer, 2014| url = http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495| website = www.sipri.org| publisher = Stockholm International Peace Research Institute| accessdate=18. 3. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150319023856/http://books.sipri.org/product_info?c_product_id=495|archive-date=19. 3. 2015|dead-url=yes}}</ref>
[[Датотека:Fregatte Mecklenburg-Vorpommern F218.jpg|мини|
У миру, Бундесвером командује министар одбране. У [[Стање одбране (Њемачка)|стању одбране]], Канцелар би постао врховни командант Бундесвера.<ref>{{cite web|url=http://www.gesetze-im-internet.de/bundesrecht/gg/gesamt.pdf| title = Grundgesetz für die Bundesrepublik Deutschland, Artikel 65a,87,115b| publisher = Bundesministerium der Justiz| accessdate=19. 3. 2011| language = de}}</ref>
Ред 410:
[[Терцијални сектор привреде|Сервисни сектор]] доприноси са око 71% укупног БДП (укључујући [[информациона технологија|информационе технологије]]), индустрија са 28% и пољопривреда са 1%.<ref name="CIA"/> Стопа незапослености према подацима Еуростата у јануару 2015. године износила је 4,7%, што је најнижа стопа међу свим државама чланицама Европске уније.<ref name="Eurostat">{{cite web|title=Eurostat: Euro area unemployment rate at 11.2%| url = http://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/6664116/3-02032015-AP-EN.pdf/28d48055-3894-492d-a952-005097600ee0| website = ec.europa.eu| accessdate=14. 8. 2017}}</ref> Њемачка има најнижу стопу незапослених младих међу свим државама чланицама Европске уније која износи 7,1%.<ref name="Eurostat" /> Према [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацији за економску сарадњу и развој]] Њемачка има једну од највиших радних продуктивности на свијету.<ref>{{cite web|title=Labour productivity levels in the total economy| url = http://stats.oecd.org/Index.aspx?DatasetCode=LEVEL| publisher = OECD| accessdate=12. 12. 2014}}</ref>
[[Датотека:Skyline Frankfurt am Main 2015.jpg|мини|
Њемачка је дио [[Европско јединствено тржиште|Европског јединственог тржишта]] које чини више од 508 милиона потрошача. Неколико домаћих комерцијалних политика одређује се споразумима између чланица Европске уније и законодавством ЕУ. Њемачка је увела заједничку европску валуту, евро 2002. године.<ref name="euroc">{{cite news|title=Germans Say Goodbye to the Mark, a Symbol of Strength and Unity| newspaper = The New York Times| accessdate=18. 3. 2011| url = https://www.nytimes.com/2002/01/01/world/germans-say-goodbye-to-the-mark-a-symbol-of-strength-and-unity.html| first = Edmund L.| last=Andrews|date=1. 1. 2002}}</ref><ref>{{cite news|title=On Jan.{{nbsp}}1, out of many arises one Euro| newspaper = St. Petersburg Times| first = Susan| last=Taylor Martin|date=28. 12. 1998|
Као дом савремених аутомобила, аутомобилска индустрија у Њемачкој сматра се једном од најконкурентнијих и иновативнијих на свијету<ref>{{cite web|title=Germany – The World’s Automotive Hub of Innovation| url = http://www.gtai.de/GTAI/Navigation/EN/Invest/Industries/Mobility/automotive.html| website = Germany Trade and Invest| accessdate=14. 8. 2017| language = en}}</ref> и четврта је највећа по производњи.<ref>{{cite web|url=http://oica.net/category/production-statistics/| title = Production Statistics – OICA| work = oica.net| accessdate=9. 11. 2017}}</ref> Десет највећих извозних добара Њемачке су возила, стројеви, хемикалије, електрични производи, електрична опрема, фармацеутски производи, транспортна опрема, основни метали, прехрамбени производи и гума и пластика.<ref name="Destatis">{{cite web|url=http://www.destatis.de/EN/FactsFigures/NationalEconomyEnvironment/ForeignTrade/_Graphic/TradingGoods.png?__blob=poster| title = CIA Factbook| accessdate=23. 3. 2015}}</ref> Њемачка је трећи по величини [[Индустрија оружја|извозник оружја]] на свијету.<ref>{{cite news|date=13. 6. 2016| url = http://www.politico.eu/article/germany-is-the-worlds-third-biggest-weapons-exporter/| title = Germany is the world's third biggest weapons exporter| newspaper = Politico}}</ref>
Ред 452:
=== Саобраћај ===
{{главни|Саобраћај у Њемачкој|Жељезнички саобраћај у Њемачкој}}
[[Датотека:ICE3 in Cologne.jpg|мини|
[[Датотека:Airbus A380-841, Lufthansa AN2054509.jpg|мини|
Са средишњим положајем у Европи, Њемачка је саобраћајно чвориште континента.<ref>{{cite web|title=Assessment of strategic plans and policy measures on Investment and Maintenance in Transport Infrastructure| url = http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|archive-url=https://www.webcitation.org/6XESdJ2Db?url=http://www.internationaltransportforum.org/statistics/investment/Country-responses/Germany.pdf|dead-url=yes|archive-date=23. 3. 2015| format = PDF| publisher = International Transport Forum|year=2012| accessdate=15. 3. 2014}}</ref> Као сусједи у западној Европи, њемачка мрежа путева је међу најгушћим на свијету.<ref>{{cite web|url=http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| title = Road density (km of road per 100 sq. km of land area)|year=2014| publisher = World Bank| accessdate=7. 7. 2014| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150101011332/http://data.worldbank.org/indicator/IS.ROD.DNST.K2?order=wbapi_data_value_2011%20wbapi_data_value%20wbapi_data_value-last&sort=desc| archivedate=1. 1. 2015| deadurl = yes}}</ref> Ауто-путеви се рангирају као трећи најдужи на свијету и познати су по недостатку општег ограничења брзине.<ref>{{cite press release|url=http://www.presse.adac.de/standpunkte/Verkehr/Autobahn_Temporegelung.asp?active1=tcm:11-18784-4| title = Autobahn-Temporegelung| publisher = ADAC|year=2010| accessdate=19. 3. 2011| language = de}}</ref>
Њемачка има полицентричну мрежу [[Воз велике брзине|возова велике брзине]]. [[Интерсити експрес]] Њемачких жељезница користи се у великим њемачким градовима, као и за путовања у сусједне земље брзином већом од 300{{nbsp}}km/h.<ref>{{cite web|url=http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20070809140315/http://www.db.de/site/bahn/de/unternehmen/investor__relations/finanzberichte/geschaeftsbericht/geschaeftsbericht__2006.html| archivedate=9. 8. 2007| title = Geschäftsbericht 2006| publisher = [[Немачке железнице|Deutsche Bahn]]| accessdate=27. 3. 2011| language = de}}</ref> Њемачке жељезнице примају субвензије, са 17,0 милијарди евра у 2014. години.<ref>{{cite web|title=German Railway Financing| url = https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20160310165357/https://www.deutschebahn.com/file/de/2192370/2RLvPOzueXgX19CucGFn4Wofp5E/2267530/data/finanz_eisenbahn_dtl.pdf|dead-url=yes|archive-date=10. 3. 2016|
Највећи њемачки аеродроми су у [[Аеродром Франкфурт на Мајни|Франкфуртски]] и [[Минхенски аеродром]], оба чвориште [[Луфтханза]], док су чворишта [[Ер Берлин]]а [[Берлински Тегел аеродром|Берлински Тегел]] и [[Дизелдорфски аеродром]]. Остали већи аеродроми су [[Берлински Шинефелд аеродром|Берлински Шинефелд]], [[Хамбуршки аеродром|Хамбург]], [[Аеродром Келн Бон|Келн/Бон]] и [[Аеродром Лајпциг ХалеЛајпциг/Хале]].<ref>{{cite web|url=http://www.aircraft-charter-world.com/airports/europe/germany.htm| title = Airports in Germany| publisher = Air Broker Center International| accessdate=16. 4. 2011}}</ref> [[Хамбуршка лука]] је међу двадесет највећих контејнерских лука на свијету.<ref>{{cite web|url=http://www.hafen-hamburg.de/en/statistics/toptwenty| title = Top World Container Ports| publisher = Port of Hamburg| accessdate=6. 5. 2015}}</ref>
Ред 464:
{{главни|Енергија у Њемачкој|Телекомуникације у Њемачкој|Снабдијевање водом и канализација у Њемачкој}}
Године 2008, Њемачка је била шести највећи корисник енергије на свијету,<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=GM| title = Overview/Data: Germany|date=30. 6. 2010| publisher = U.S. Energy Information Administration| accessdate=19. 4. 2011}}</ref> од чега је 60% енергије увезено.<ref>{{cite web|title=Energy imports, net (% of energy use)| url = http://data.worldbank.org/indicator/EG.IMP.CONS.ZS| publisher = The World Bank Group| accessdate=1. 4. 2011}}</ref> Енергетски извори 2014. године су били: нафта (35,0%), угаљ, укључујући лигнит (24,6%), земни гас (20,5%), нуклеарни (8,1%), хидро-електрични и обновљиви извори (11,1%).<ref>{{cite web|last=Ziesing| first = Hans-Joachim| title = Energieverbrauch in Deutschland im Jahr 2014| url = http://www.ag-energiebilanzen.de/index.php?article_id=29&fileName=ageb_jahresbericht2014.pdf| publisher = AG Energiebilanzen| language = de| accessdate=10. 3. 2015|
=== Наука и технологија ===
{{главни|Наука и технологија у Њемачкој}}
[[Датотека:Einstein1921 by F Schmutzer 3.jpg|мини|
Њемачка је глобални лидер у науци и технологији, јер су њена достигнућа у области науке и технологије значајна. Напори [[истраживање и развој|истраживања и развоја]] чине саставни дио привреде.<ref>{{cite web|publisher=Federal Ministry of Education and Research| url = http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf|archive-url=http://arquivo.pt/wayback/20160514110947/http://www.bmbf.de/pub/Federal_Report_on_Research_and_Innovation_2014.pdf|dead-url=yes|archive-date=14. 5. 2016| title = Federal Report on Research and Innovation 2014|year=2014| format = PDF| accessdate=26. 3. 2015}}</ref> [[Нобелова награда|Нобелову награду]] добило је 106 њемачких лауреата.<ref>{{cite web|url=http://nobelprize.org/| title = Nobel Prize| publisher = Nobelprize.org| accessdate=27. 3. 2011}}</ref> Њемачка је друга на свијету по броју дипломаца на пољу наука и инжењерства (31%), на првом мјесту је [[Јужна Кореја]].<ref>{{cite web|url=http://www.businessinsider.com/most-technological-countries-lag-behind-in-science-2015-12/#7-estonia-26-has-one-of-the-highest-percentages-of-female-stem-graduates-at-41-in-2012-4| title = These are the 10 smartest countries in the world when it comes to science| publisher = Business Insider|date=4. 12. 2015| accessdate=26. 10. 2016}}</ref> На почетку 20. вијека, њемачки лауреати имали су више награда од свих других нација, посебно на пољу науке (физика, хемија и филозофија или медицина).<ref>{{cite news|url=http://www.sciencenews.org/view/generic/id/63944/title/Swedish_academy_awards| title = Swedish academy awards| newspaper = ScienceNews| accessdate=1. 10. 2010}}</ref><ref>National Science Nobel Prize shares 1901–2009 [http://people.idsia.ch/~juergen/sci.html by citizenship at the time of the award] and [http://people.idsia.ch/~juergen/scinat.html by country of birth]. Од {{cite web|last=Schmidhuber| first = Jürgen|year=2010| url = http://people.idsia.ch/~juergen/nobelshare.html| title = Evolution of National Nobel Prize Shares in the 20th century| accessdate=27. 3. 2011}}</ref>
Ред 474:
Значајни њемачки физичари прије 20. вијека су [[Херман фон Хелмхолц]], [[Јозеф фон Фраунгофер]], [[Габријел Фаренхајт]] и други. [[Алберт Ајнштајн]] је истражио [[Специјална теорија релативности|специјалну]] и [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] за свјетлост и гравитацију 1905. и 1915. године. Заједно с [[Макс Планк|Максом Планком]], био је инструмент у увођењу квантне механике, у којој су [[Вернер Хајзенберг]] и [[Макс Борн]] касније дали значајан допринос.{{sfn|Roberts|2002|p=1014}} [[Вилхелм Конрад Рендген]] је измислио [[Рендгенски зраци|рендгенске зраке]].<ref>{{cite news|url=http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5984670,00.html| title = The First Nobel Prize| newspaper = Deutsche Welle|date=8. 9. 2010| accessdate=27. 3. 2011}}</ref> [[Ото Хан]] је био пионир у областима радиохемије и открио је нуклеарну физију, док су [[Фердинанд Кон]] и [[Роберт Кох]] били оснивачи [[микробиологија|микробиологије]]. Бројни [[математичар]]и су рођени у Њемачкој, међу којима су [[Карл Фридрих Гаус]], [[Давид Хилберт]], [[Бернхард Риман]], [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], [[Карл Вајерштрас]], [[Херман Вајл]] и [[Феликс Клајн]].
[[Датотека:Views in the Main Control Room (12052189474).jpg|мини|
Њемачка је била дом многих познатих проналазача и инжењера, укључујући [[Ханс Гајгер|Ханса Гајгера]], који је открио [[Гајгер—Милеров бројач|Гајгеров бројач]], и [[Конрад Цузе|Конрада Цузеа]], који је направио први потпуно аутоматизовани дигитални рачунар.<ref>{{cite web|last=Bianchi| first = Luigi| title = The Great Electromechanical Computers| url = http://www.yorku.ca/lbianchi/sts3700b/lecture17a.html| publisher = [[Универзитет Јорк|York University]]| accessdate=17. 4. 2011}}</ref> Њемачки проналазачи, инжењери и индустријалци као што су гроф [[Фердинанд фон Цепелин]],<ref>{{cite web|url=http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm| title = The Zeppelin| publisher = U.S. Centennial of Flight Commission| accessdate=7. 5. 2015| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110501132157/http://www.centennialofflight.gov/essay/Lighter_than_air/zeppelin/LTA8.htm| archivedate=1. 5. 2011}}</ref> [[Ото Лилијентал]], [[Готлиб Дајмлер]], [[Рудолф Дизел]], [[Хуго Јункерс]] и [[Карл Бенц]], дали су допринос у обликовању савремене технологије за аутомобилски и ваздушни саобраћај. Њемачке институције као што су [[Њемачки центар за авијацију и астронаутику]] највећи су доприносиоци [[Европска свемирска агенција|Европској свемирској агенцији]]. [[Аеросвемирска техника|Аеросвемирски инжењер]] [[Вернер фон Браун]] развио је први свемирску ракету у [[Војни истраживачки центар Пенеминде|Пенеминдеу]], а касније је истакнути члан [[Наса|Насе]] и развио је ракету на Мјесец [[Сатурн V (ракета-носач)|Сатурн V]]. Рад [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Херца]] у домену електромагнетног зрачења био је кључан за развој савремених телекомуникација.<ref>{{cite web|url=http://www.itu.int/aboutitu/HistoricalFigures.html| title = Historical figures in telecommunications| publisher = International Telecommunication Union|date=14. 1. 2004| accessdate=27. 3. 2011}}</ref>
Ред 525:
Географски, протестантизам је концентрисан у сјеверном, средишњем и источном дијелу земље.{{efn|Лутеранизам је најчешће заступљен на сјеверу Њемачке, у Виртембергу и дијеловима [[Франконија|Франконије]]; калвинизам је заступљен на крајњем сјеверозападу и [[Липе (округ)|Липеу]], док се Уједињене цркве налазе у остатку Њемачке.}} Већином су припадници [[Евангелистичка црква у Њемачкој|Евангелистичке цркве у Њемачкој]], која обухвата лутеране, реформисте и административне или конфесионалне заједнице обје традиције које датирају од [[Пруска унија цркава|Пруске уније цркава]] 1817. године.{{efn|Иако је прва таква унија између лутераниста и калвиниста настала у августу 1817. у Војводству Насау (конфесионална унија); тј. прије Пруске уније у септембру 1817. године. У другим мањим њемачким државама било је унија које су настајале независно једна од друге.}} [[Римокатолицизам]] је концентрисано на југу и западу земље.
Према њемачком попису становништва из 2011. године, [[хришћанство]] је највећа религија у Њемачкој, коју исповиједа 66,8% укупног становништва.<ref name="Egeler">{{cite book|title=Pressekonferenz „Zensus 2011 – Fakten zur Bevölkerung in Deutschland" am 31. Mai 2013 in Berlin| url = https://www.destatis.de/DE/PresseService/Presse/Pressekonferenzen/2013/Zensus2011/Statement_Egeler_zensus_PDF.pdf?__blob=publicationFile| accessdate=15. 8. 2017| language = de}}</ref> Од укупне хришћанске популације, 31,7% се изјашњава као протестанти, укључујућу припаднике ЕЦЊ (30,8%) и [[слободна црква|слободне цркве]] (0,9%), док се 31,2% изјашњава као римокатолици.<ref name="Zensus 2011">{{cite web|url=https://ergebnisse.zensus2011.de/#StaticContent:00,BEG_4_2_6,m,table| title = Bevölkerung im regionalen Vergleich nach Religion (ausführlich) -in %-| language = de| work = destatis.de (Zensusdatenbank des Zensus 2011)| publisher = Federal Statistical Office of Germany|
[[Датотека:Cologne Germany DITIB-Central-Mosque-01.jpg|мини|[[Келнска централна џамија]] једна је од највећих европских џамија]]
Ред 537:
=== Језик ===
{{главни|Немачки језик{{!}}Њемачки језик|Језици Њемачке}}
[[Датотека:Continental West Germanic languages.png|мини|
[[Немачки језик|Њемачки]] је [[службени језик]] и главни [[говорни језик]] у Њемачкој.<ref name="Eurobarometer Languages"/> [[Стандардни њемачки језик|Стандардни њемачки]] је [[Западногермански језици|западногермански језик]] и сродан је [[нисконемачки језик|нискоњемачком]], [[холандски језик|холандском]], [[африканс (језик)|африкансу]], [[фризијски језици|фризијском]] и [[енглески језик|енглеском језику]]. У мањој мјери, сродан је [[Северногермански језици|сјеверногерманским језицима]]. Већина њемачког вокабулара је изведена из [[Германски језици|германске гране]] [[индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{cite web|title=Many tongues, one family. Languages in the European Union| publisher = Europa|year=2004| url = http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf| accessdate=28. 3. 2011| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110430202922/http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/45/en.pdf| archivedate=30. 4. 2011}}</ref> Значајна мањина ријечи потиче из латинског и грчког језика, с мањим бројем ријечи из француског и у скорије вријеме из енглеског језика (познат као [[денглиш]]). Њемачки се пише [[латиница|латиницом]]. [[Дијалекти њемачког језика]], традиционално мјесни варијатети настали од германских племена, разликују се од варијатета стандардног њемачког по својој [[лексика|лексици]], [[фонологија|фонологији]] и [[синтакса|синтакси]].<ref>{{cite news|title=Sprechen Sie Deutsch?| url = http://www.economist.com/node/15731354| accessdate=16. 4. 2011| newspaper = The Economist|date=18. 3. 2010}}</ref> Њемачки је један од двадесет четири службена језика Европске уније и један од три [[радни језик|радна језика]] [[Европска комисија|Европске комисије]].<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/languages/policy/linguistic-diversity/official-languages-eu_en.htm| title = Official Languages| publisher = European Commission| accessdate=29. 7. 2014}}</ref> Њемачки је најчешће говорени први језика у Европској унији и [[матерњи језик|матерњи је језик]] 100 милиона људи.{{sfn|Marten|Sauer|2005|p=7}}
Ред 558:
[[Датотека:Heiligen-Geist-Hospital in Lübeck.JPG|мини|''Свратиште Светог Духа'' у [[Либек]]у, основано 1286. године, претходник је савремених болница.<ref>{{cite web|title=Hospital of the Holy Spirit Lübeck| url = http://www.luebeck-tourism.de/discover/sights/hospital-of-the-holy-spirit.html| publisher = Lübeck + Travemünde| accessdate=12. 12. 2014}}</ref>]]
Њемачки систем свратишта датира из средњег вијека, и данас, Њемачка има најстарији [[универзални систем здравствене заштите]] на свијету, датира из Бизмарковог социјалног законодавства из осамдесетих година 19. вијека.<ref>{{cite book|title=Health Care Systems in Transition: Germany| url = http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0010/80776/E68952.pdf| accessdate=15. 4. 2011|year=2000| publisher = European Observatory on Health Care Systems|id=AMS 5012667 (DEU)|
Године 2010, главни разлог смрти биле су кардиоваскуларна обољења са 41%, послије кога су малигни тумори са 26%.<ref>{{cite web|url=http://www.presseportal.de/pm/32102/2117452/2010-herz-kreislauferkrankungen-verursachten-rund-41-aller-todesfaelle| language = de| title = 2010: Herz-/Kreislauferkrankungen verursachen 41 % aller Todesfälle| publisher = Destatis.de| accessdate=8. 5. 2015}}</ref> Око 82.000 Нијемаца 2008. године било је заражено вирусом сиде, а 26.000 је умрло од болести (кумулативно, од 1982).<ref>{{cite web|url=http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Germany.pdf| title = Country Profile Germany|year=2008| publisher = [[Конгресна библиотека|Library of Congress]] Federal Research Division| format = PDF| accessdate=7. 5. 2011}}</ref> Према истраживању из 2005. године, 27% пунољетних Нијемаца су пушачи. Гојазност у Њемачкој се све више посматра као главно здравствено питање. Студија из 2007. године приказује Њемачку као земљу с највећим бројем људи с прекомјерном тежином у Европи.<ref name="DW1">{{cite news|title=Topping the EU Fat Stats, Germany Plans Anti-Obesity Drive| url = http://www.dw-world.de/dw/article/0,,2449356,00.html| publisher = Deutsche Welle|date=20. 4. 2007| accessdate=25. 6. 2010}}</ref><ref>{{cite news|title=Germany launches obesity campaign| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/6639227.stm| publisher = BBC|date=9. 5. 2007| accessdate=25. 6. 2010}}</ref>
Ред 574:
=== Музика ===
{{главни|Њемачка музика}}
[[Датотека:Beethoven.jpg|мини|
Њемачка [[Класицизам (музика)|класична музика]] укључује дјела неких од најпознатијих свјетских композитора. [[Дитрих Букстехуде]] саставио је ораторије за оргуље, што је касније утицало на рад [[Јохан Себастијан Бах|Јохана Себастијана Баха]] и [[Георг Фридрих Хендл|Георга Фридриха Хендла]]; они су били утицајни композитори [[Барокна музика|барокног периода]]. Током своје дужности виолинисте и учитеља у Салцбуршкој катедрали, аугсбуршки композитор [[Леополд Моцарт]] био је ментор једном од најзначајнијих музичара свих времена, [[Волфганг Амадеус Моцарт|Волфгангу Амадеусу Моцарту]]. [[Лудвиг ван Бетовен]] био је кључна фигура транзиције с класичног на [[романтизам (музика)|романтично доба]]. [[Карл Марија фон Вебер]] и [[Феликс Менделсон]] били су значајне фигуре с почетка романтизма. [[Роберт Шуман]] и [[Јоханес Брамс]] компоновали су у романтичном идиониму. [[Рихард Вагнер]] је био познат по својим операма. [[Рихард Штраус]] био је водећи композитор с краја романтичног и почетка савременог доба. [[Карлхајнц Штокхаузен]] и [[Ханс Цимер]] важни су композитори 20. и раног 21. вијека.<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/news/uknews/1567544/Top-100-living-geniuses.html| title = Top 100 living geniuses| work = The Daily Telegraph |date=30. 10. 2007| accessdate=15. 5. 2015| location = London}}</ref>
Ред 614:
=== Књижевност и филозофија ===
{{главни|Њемачка књижевност|Њемачка филозофија}}
[[Датотека:Grimm.jpg|мини|
Њемачка књижевност се може пратити до средњег вијека и радова писаца као што су [[Валтер фон дер Фогелвајде]] и [[Волфрам фон Ешенбах]]. Добро познати класични њемачки пјесници и писци су [[Јохан Волфганг Гете]], [[Фридрих Шилер]], [[Готхолд Ефрајм Лесинг]] и [[Теодор Фонтане]]. Колекције бајки које су објавили [[браћа Грим]] је популарисала [[њемачки фолклор]] у свијету.<ref>{{cite journal|last=Degh| first = Linda| title = Grimm's "Household Tales" and Its Place in the Household: The Social Relevance of a Controversial Classic| journal = Western Folklore|date=април 1979| volume = 38| issue = 2| doi = 10.2307/1498562| url = https://www.jstor.org/stable/1498562?seq=1#page_scan_tab_contents|pages=85—103, 99—101}}</ref> Гримови су такође прикупили и кодификовали регионалне варијанте њемачког језика, утемељавајући свој рад на историјским принципима; њихов [[Њемачки рјечник]], понекад називан и Гримов рјечник, започет је 1834, а прво издање је објављено 1854. године.<ref name="DWBhistory">{{cite web|title=150 Jahre Deutsches Wörterbuch der Brüder Grimm| url = http://150-grimm.bbaw.de/start.htm| website = 150-grimm.bbaw.de| accessdate=26. 8. 2017| language = de}}</ref>
Утицајни писци из 20. вијека су [[Герхарт Хауптман]], [[Херман Хесе]], [[Хајнрих Бел]], [[Хајнрих Хајне]], [[Томас Ман]], [[Бертолт Брехт]] и [[Гинтер Грас]].<ref>{{cite web|last=Espmark| first = Kjell| url = http://nobelprize.org/nobel_prizes/literature/articles/espmark/index.html| title = The Nobel Prize in Literature| publisher = Nobelprize.org|date=3. 12. 1999 | accessdate=28. 3. 2011}}</ref> Њемачко тржиште књига треће је по величини на свијету, након тржишта Сједињених Држава и Кине.<ref>{{cite web|url=http://www.internationalpublishers.org/images/reports/2014/IPA-annual-report-2014.pdf| title = Annual Report|year=2014| publisher = International Publishers Association| accessdate=6. 7. 2016|
Њемачка филозофија је историјски значајна. Значајни су доприноси [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрида Лајбница]] [[рационализам|рационализму]] и [[Имануел Кант|Имануела Канта]] филозофији просвјетитељства. [[Јохан Готлиб Фихте]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел]] и [[Фридрих фон Шелинг]] су утемељили класични [[њемачки идеализам]], а [[Артур Шопенхауер]] метафизички песимизам. [[Карл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] су формулисали [[комунизам|комунистичку]] теорију, [[Фридрих Ниче]] је развио [[перспективизам]]. [[Готлоб Фреге]] је допринио развоју [[аналитичка филозофија|аналитичке филозофије]], [[Мартин Хајдегер]] је допринио својим радовима о Бићу, а [[Франкфуртска школа]] [[Макс Хоркхајмер|Макса Хоркхајмера]], [[Теодор Адорно|Теодора Адорна]], [[Херберт Маркузе|Херберта Маркузеа]] и [[Јирген Хабермас]]а је била посебно утицајна.
Ред 658:
=== Спорт ===
{{главни|Спорт у Њемачкој}}
[[Датотека:Germany champions 2014 FIFA World Cup.jpg|мини|
Двадесет седам милиона Нијемаца су чланови спортског клуба, а додатних дванаест милиона се самостално бави спортом.<ref name="sports">{{cite web|url=http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110430172943/http://www.germany.info/relaunch/culture/life/sports.html| archivedate=30. 4. 2011| title = Germany Info: Culture & Life: Sports| publisher = Germany Embassy in Washington, D.C| accessdate=28. 3. 2011}}</ref> [[Фудбал у Њемачкој|Фудбал]] је најпопуларнији спорт. С више од 6,3 милиона званичних чланова, [[Фудбалски савез Немачке|Фудбалски савез Њемачке]] је највећа спортска организација на свијету, а њемачка прва лига — [[Бундеслига Њемачке у фудбалу|Бундеслига]] — има другу највећу просјечну гледаност међу свим професионалним спортским лигама на свијету.<ref name="sports" /> Мушка [[Фудбалска репрезентација Немачке|Фудбалска репрезентација Њемачке]] је освојила [[Светско првенство у фудбалу|Свјетско првенство у фудбалу]] 1954, 1974, 1990 и 2014, а [[Европско првенство у фудбалу]] 1972, 1980 и 1996. године. Њемачка је била домаћин Свјетском првенству 1974. и 2006. и Европском првенству 1988. године.
| |||