Јован Владимир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 38:
Дукља је била раносредњовјековна српска кнежевина чија се територија већим дијелом поклапала са данашњом [[Црна Гора|Црном Гором]].{{sfn|Fine|1991|pp=202–203}} Моћ Дукље знатно се повећала након распада државе српског кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава]], до којег је дошло по његовој смрти око 943. године. Обим Чаславове Србије није поуздано утврђен, али се зна да је укључивала [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Рашка је потпала под политичку доминацију Дукље, заједно са сусједним српским кнежевинама [[Травунија|Травунијом]] и [[Захумље]]м.<ref name=zivkovic-caslav>Живковић 2006, „Часлав“</ref>{{sfn|Fine|1991|pp=193–195}} Византинци су Дукљу често називали Србијом.<ref>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=293, 298}}</ref>
Јован Владимир ступа на пријесто око 1000. године, наслиједивши још у дјечачком узрасту свог оца [[Петрислав (архонт)|Петрислава]].<ref name=zivkovic-vladimir>Живковић 2006, „Владимир“</ref> Петрислав син [[краљ Хвалимир|Хвалимиров]]<ref>"Последованије Светаго великомученика чудотворца и мироточца Јована Владимира цара сербскаго", превод са грчког, Венеција 1802.</ref>, се сматра првим дукљанским владарем, чије се постојање може потврдити примарним историјским изворима, који такође наговјештавају да је он био у блиским односима са Византијом.<ref name=zivkovic-vladimir/>{{sfn|Живковић|2009|pp=260-262}} Дукља се састојала од двије области, Зете на југу и Подгорја на сјеверу. По мјесном предању Владимиров двор се налазио на брду Краљич код села [[Коштањица]] близу [[Скадарско језеро|Скадарског језера]], у предјелу званом [[Скадарска Крајина|Крајина]] на југоистоку Црне Горе.<ref name=jovicevic>{{harvnb|Јовићевић|1922|p=14}}</ref><ref name=Milovic54>{{harvnb|Milović|2001|p=54}}</ref> У близини Краљича налазе се остаци цркве Пречисте Крајинске, која је постојала већ у Владимирово вријеме.<ref>Jireček 1911, [http://www.archive.org/stream/geschichtederser00jire#page/205/mode/1up 205], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Према [[Данијеле Фарлати|Данијелу Фарлатију]], црквеном историчару из 18. вијека, двор и резиденција српских владара некада се налазила у Крајини.
Његова владавина описана је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]], која је завршена између 1299. и 1301. године;{{sfn|Живковић|2009|pp=373}} кратко 34. и 35. поглавље баве се његовим оцем и стричевима. Ова три погвлавља Љетописа се вјероватно заснивају на изгубљеној Владимировој биографији написаној у Дукљи негдје између 1075. и 1089. године.{{sfn|Живковић|2009|pp=260-262, 267-269}} И Љетопис и [[Јован Скилица]], византијски историчар из 11. вијека, описују Владимира као мудрог, побожног, праведног и мирољубивог владара.{{sfn|Кунчер|2009|pp=125-127}}{{sfn|Cedrenus|Scylitzes|Bekker|1839|p=463}}
| |||