Јован Владимир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
Јован Владимир ступа на пријесто око 1000. године, наслиједивши још у дјечачком узрасту свог оца [[Петрислав (архонт)|Петрислава]].<ref name=zivkovic-vladimir>Живковић 2006, „Владимир“</ref> Петрислав син [[краљ Хвалимир|Хвалимиров]]<ref>"Последованије Светаго великомученика чудотворца и мироточца Јована Владимира цара сербскаго", превод са грчког, Венеција 1802.</ref>, се сматра првим дукљанским владарем, чије се постојање може потврдити примарним историјским изворима, који такође наговјештавају да је он био у блиским односима са Византијом.<ref name=zivkovic-vladimir/>{{sfn|Живковић|2009|pp=260-262}} Дукља се састојала од двије области, Зете на југу и Подгорја на сјеверу. По мјесном предању Владимиров двор се налазио на брду Краљич код села [[Коштањица]] близу [[Скадарско језеро|Скадарског језера]], у предјелу званом [[Скадарска Крајина|Крајина]] на југоистоку Црне Горе.<ref name=jovicevic>{{harvnb|Јовићевић|1922|p=14}}</ref><ref name=Milovic54>{{harvnb|Milović|2001|p=54}}</ref> У близини Краљича налазе се остаци цркве Пречисте Крајинске, која је постојала већ у Владимирово вријеме.<ref>Jireček 1911, [http://www.archive.org/stream/geschichtederser00jire#page/205/mode/1up 205], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Према [[Данијеле Фарлати|Данијелу Фарлатију]], црквеном историчару из 18. вијека, двор и резиденција српских владара некада се налазила у Крајини.
Његова владавина описана је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]], која је завршена између 1299. и 1301. године;{{sfn|Живковић|2009|pp=373}} кратко 34. и 35. поглавље баве се његовим оцем и стричевима Драгомиром и Мирославом. Ова три
Владимирово појављивање на историјској сцени дешава се током дуготрајног рата између византијског цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] (владао 976–1025) и цара [[Самуило (цар)|Самуила]] (980—1014). Чини се да је Василије II настојао да ангажује и друге [[Балканско полуострво|балканске]] владаре за борбу против Самуила, те да је из тог разлога одржавао контакте и са дукљанским кнезом. Српско посланство, чији је долазак у [[Цариград]] око 992. године забиљежен у једној повељи [[Манастир Велика Лавра|манастира Велика Лавра]] из 993, по свој прилици дошло је Василију управо из Дукље.<ref name=ostrogorski>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=292–3}}</ref>
| |||