Ладислав III Кан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Без редних референци}}
{{Инфокутија владар
| име = Ладислав Кан
Линија 37 ⟶ 36:
 
== Успон ==
Ладислав је припадао трансилванијском огранку породице Кан чији је родоначелник његов прадеда [[Јулијус I Кан|Јулијус I]]. О његовом раном животу нема података. Био је један од тројице синова [[Ладислав II Кан|Ладислава II]], краљевског судије. Отац му је умро 1278. године или након тога. Ладислав је наследио [[Општина Ваља Лунга (Алба)|Ваља Лунгу]], [[Општина Шона (Алба)|Шону]], Бун, Мезосзилвас, Септер и Урменис. У изворима се јавља 1297. године када издаје повељу. Носио је титулу војводе Трансилваније, као угарске покрајине. На том месту заменио је [[Роланд Борша|Роланда Боршу]] који се, мада на почетку власти лојалан круни, напосле побунио против краља, због чега је свргнут. Ладислав је подржавао [[Андрија III Млечанин|Андрију III Млечанина]] (1290—1301). Присуствовао је скупштини у Будиму 1298. године. Након Андријине смрти, Ладислав је био један од олигарха који се борио за мађарску круну у грађанском рату (1301—1310). Иако није лично намеравао да овлада Угарском, пружао је подршку разним претендентима узимајући активног учешћа у борби око круне Светог Стефана<ref> Kristó, Gyula (2003). Early Transylvania (895-1324). Budapest: Lucidus Kiadó. p. 227. ISBN 963-9465-12-7.</ref>.
 
== Учешће у грађанском рату ==
Линија 45 ⟶ 44:
=== Преговори са сремским краљем Драгутином ===
{{main|Стефан Драгутин}}
Ладислав је круну понудио [[Стефан Драгутин|Стефану Драгутину]], [[Сремска земља|сремском]] краљу, односно његовом сину [[Стефан Владислав II|Владиславу]]. Драгутин се до тада држао по страни по питању догађаја у Угарској, иако је на круну Владислав имао једнака права као и [[Карло Роберт]] (на основу супруге [[Каталина Арпадовић|Катилине]], ћерке угарског краља [[Стефан V Угарски|Стефана]]). Ладиславова понуда довела је до укључења Драгутина у грађански рат у Угарској. Чешки краљ [[Вацлав III од Чешке|Вацлав]] више није био жив, а Отон, иако се успео ослободити Ладиславовог заробљеништва, више није био у игри око угарског престола. Тако су остали на попришту борбе једино Карло Роберт и Стефан Драгутин. Карлу је подршку пружио и папа који шаље легата [[Гентил]]а да преговара са великашима који су одбијали власт његовог штићеника. Гентил је одвојено преговарао са [[Матеј Чак|Матејом Чаком]], [[Хенри Гисинговац|Хенријем Гисинговцем]] и Ладиславом Каном. Ладиславу је запрећено екскомуникацијом уколико не врати инсигније угарског краља. Прећено му је, између осталог, и због тога што је преговарао са "шизматичким краљем". Било је то време грађанског рата и у Србији, када је Драгутинов брат [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] покушавао да стекне подршку са запада. Ладислав је напослетку пристао да врати инсигније и прихвати власт Карла Роберта. Тако је Карло по трећи пут крунисан за краља Угарске 1310. године<ref>Харди (2007), 110.</ref><ref>Харди (2013), 273-4.</ref><ref>Динић (1955), 77</ref>.
 
== Последње године ==
У знак помирења, Карло Роберт је 1310. године боравио у Трансилванији, први пут током своје владавине. Односи су били добри до Ладиславове смрти. Јуна 1313. године Ладислав је извршио замену добара, у присуству краља. То је и последњи помен трансилванијског војводе у историјским изворима. Умро је вероватно крајем 1314. или почетком следеће године, јер је Карло поседе које је он насилно присвојио користећи се нередима током грађанског рата, вратио претходним власницима 1315. године. Ладислава је наследио син [[Ладислав IV Кан]] који се побунио против Карла Роберта<ref> Kristó, Gyula (2003). Early Transylvania (895-1324). Budapest: Lucidus Kiadó. p. 231. ISBN 963-9465-12-7.</ref>.
 
== ИзвориРеференце ==
* {{reflist|colwidth=30em}}
 
== Литература ==
* Динић, Михаило, Однос између краља Милутина и Драгутина, Зборник радова Византолошког института 3, Византолошки институт САНУ, Београд (1955), 49-80
* Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
* Харди, Ђура, Да ли је у Митровици 1314. године дошло до сусрета сремског краља Драгутина и угарског краља Карла Роберта?, Споменица историјског архива Срем 6 (2007), 100-111
* Харди, Ђура, Другети: повест о успону и паду породице пратилаца анжујских краљева, Филозофски факултет Нови Сад, одсек за историју (2012)
* Харди, Ђура, Петроварадин – „престоница“ једног Анжујца, Средњовековна насеља на тлу Војводине: историјски догађаји и процеси, Историјски архив Срем, Нови Сад (2013), 243-279
* Kristó, Gyula (2003). Early Transylvania (895–1324). Lucidus Kiadó. ISBN 963-9465-12-7.
 
== Спољашње везе ==