Бог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м vikipedija ne moze biti izvor |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 21:
| height4 = 246
}}
[[Датотека:Monad.svg|
'''Бог''',{{напомена|Овај чланак говори о боговима/божанствима уопштено. У том случају, ова именица се пише малим почетним словом. Међутим, ако тврдња обухвата само једног одређеног бога (рецимо, [[хришћанство|хришћанског]]), реч се пише великим почетним словом.<ref>[[Правопис српскога језика]] (2010), т. 44, pp. 57.</ref> Примери: ''Старе Словене је штитио бог Перун.'' (атрибутско значење); ''Религију старих Грка одликује приписивање антропоморфних особина богу.'' (опште/заједничко значење); ''Сви хришћани верују у Бога.'' (монотеистички/хришћански бог)}} односно '''божанство''',<ref name=Swinburne>[[Richard Swinburne|Swinburne, R.G.]] "God" in [[Ted Honderich|Honderich, Ted]]. (ed)''The Oxford Companion to Philosophy'', [[Oxford University Press]], 1995.</ref> јесте [[Словени|словенско]] име за [[биће]] које игра главну улогу у [[теизам|теистичким]] и [[деизам|деистичким]] [[религија]]ма, као и другим системима [[уверење|веровања]], и може бити јединствено (у случају [[монотеизам|монотеизма]]), свезнајуће и свемоћно, или их може бити више (у [[политеизам|политеизму]]), када сваки од богова има своје карактеришуће функције и особине, при чему обично опет постоји врховни бог, који има највећу власт међу боговима.
Ред 75:
[[Хипостаза|Ипостаси]] су нешто друго од њихове заједничке суштине или њихових заједничких делања. Отац није име природе или делања или заједничког својства, него [[хипостаза|ипостаси]]. Зато ипостасна, лична, својства не треба да се мешају са заједничким идентичним својствима божанства (поистовећујући природу Божију са нерађањем, које је својство Оца, Евномије погрешно закључује да [[Аријанство|Син нема божанску природу]]).
Један мистички источни покрет више је волео да нагласи [[апофатичка теологија|апофатичка]] својства Бога, на пример:
* '''Трансцендентност''' (будући један по суштини, ван односа, Бог не зависи од неке друге егзистенције, није једнак са било чиме другим; Он се не може дефинисати кроз однос, јер има апсолутни, трансцендентни карактер)
* '''Бескрајност''' (одсуство границе или краја, места у времену или непросторност, одсуство почетка и свршетка времена)
Ред 87:
== Бог у исламу ==
{{Ислам}}
Основни концепт ислама је јединственост Бога („тавхид“). Овај монотеизам је апсолутан, не релативан или плуралистички у било којем смислу..<ref>{{cite web|url=https://www.pbs.org/empires/islam/faithgod.html | title = God | work = Islam: Empire of Faith | publisher = PBS| accessdate=18. 12. 2010.}}</ref><ref>"Islam and Christianity", ''Encyclopedia of Christianity'' (2001): Arabic-speaking [[Christian]]s and [[Jew]]s also refer to God as ''Allāh''.</ref><ref>{{Cite encyclopedia|title=Allah | encyclopedia=Encyclopaedia of Islam Online |author=L. Gardet}}</ref> Бог је описан у Сури ал-Иклас (поглавље 112), на следећи начин:
Реци „Он је Бог, Један, Самодовољан господар. Никада није настао, нити је био начињен. Нико се не може поредити са Њим.“
Ред 140:
* [[Cliff Pickover|Pickover, Cliff]], <cite>''The Paradox of God and the Science of Omniscience''</cite>, Palgrave/St Martin's Press. {{page|year=2001|isbn=978-1-4039-6457-1|pages=}}
* [[Francis Collins (geneticist)|Collins, Francis]], <cite>''The Language of God: A Scientist Presents Evidence for Belief''</cite>. {{page1|location=|publisher=Free Press|year=2006|isbn=978-0-7432-8639-8|pages=}}
* [[Jack Miles|Miles, Jack]],<cite> ''God: A Biography''</cite>
* [[Karen Armstrong|Armstrong, Karen]], <cite>''A History of God: The 4,000-Year Quest of Judaism, Christianity and Islam''</cite>. {{page1|location=|publisher=Ballantine Books|year=1994|isbn=978-0-434-02456-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Tillich|first=Paul|authorlink=Paul Tillich|title=Systematic Theology|volume=1|location=Chicago|publisher=University of Chicago Press|year=1951|isbn=978-0-226-80337-1|pages=}}
| |||