|
Након Другог светског рата проширила се на све крајеве бивше [[СФР Југославија|СФР Југославије]], да би убрзо постала међу најзначајније у свету. Многи страни ликовни критичари, ову појаву називају „југословенско чудо” ''(miracle yougoslave)'' а један од најистакнутијих, попут теоретичара уметности Анатола Жаковског, по квалитету и разноврсности сврстава је, заједно са Французима, на прво место у свету.<ref name=autogenerated1979>Kosta Dimitrijević, ''Naiva u Jugoslaviji : mali leksikon slikara i vajara'' - Beograd : Beogradski izdavačko-grafički zavod, (1979).</ref>
== Општа разматрања о наивној уметности ==
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align:left;" |
|-
| style="text-align:left;" |<center>'''Начела наивне уметности'''</center>
|-
| style="text-align: left;" |
* То је делатност уметнички нешколованих
* Уметници су претежно из сеоских средина
* Карактеристичан је спонтани позив за уметничким радом, кроз који самоуки уметник своје основно занимање доживљава као личну инспирацију и поглед на свет, и начин на који саопштава свој доживљај живота, постојања и битисовања.<ref> Smiljković K. ''Naive art. The History of Serbian Culture.'' Middiesex: English Editionb, Porthill Publishers; 1995.</ref>
* Отсутност норми свих официјелних уметничких праваца
* Изолација сликара од уметничких тенденција времена
* Настојање да се што верније репродукује виђено
* Ограниченост уметника на себе самог
* Јак утицај фантастике, спајање иреалног са реалним
* Технички проблеми имају предност над естетским
* Занемаривање правила пропорције, односно боја...
* Животно дело наивних сликара не показује никакав развој, сем усавршавања технике и композиције.<ref name="Slobodan" /><ref>Oto Bihalji-Merin ''Umetnost naivnih u Jugoslaviji''. - [Beograd] : Izdavački zavod "Jugoslavija", 1963. str. 7,8</ref><ref>''Enciklopedija naivne umetnosti sveta'' Oto Bihalji-Merin, Nebojša-Bato Tomašević. – Beograd : Jugoslovenska revija, [1984]. str. 19</ref>
* Сликарима често слаби снага осећања (серијски понављају слике), при чему губе оригиналност, непосредност...<ref name="Slobodan" >Slobodan Stevanovski [http://www.biblioteka-kovacica.org.rs/wp-content/uploads/2015/10/Bibliografija-Slobodan-Stevanovski.pdf Naivni slikari Kovačice i Padine], u zavičajnom fondu Opštinske biblioteke Kovačica : bibliografija 1959-2003. Kovačica 2004.</ref>
|-
|}
Термин [[наивна уметност]] први пут је употребљен у 19. веку као опис сликарства [[Анри Русо|Анрија Русоа]] (француског постимпресионистичког сликар наивног или примитивног смера) и сликара с [[Хаити]]ја,<ref name=autogenerated1/> о чему постоје многе студије из области историје уметности како у свету и бившој Југославији.
| 