Трескавица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 22:
| изговор =
}}
'''Трескавица''' је планински масив у јужној [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], припада [[Динарске планине|Динарским планинама]]. Спада у [[веначне планине]].{{sfn|ПМФ Бања Лука|2006|pp=162}} Налази се западно од [[Фоча|Фоче]].{{sfn|ПМФ Бања Лука|2006|pp=162}}
== Географски положај ==
Ред 35:
Јужни део Трескавице је монотон и претежно гола кршка висораван, без нарочитих облика.{{sfn|Гиромета|1937|p=338}} Са западне стране је овичен Великим тријеском (1.924 m), а источни део Крљински крш који кулминира у Крљинској Звијезди (1.904 m).{{sfn|Поповић|1935|p=39}}
Има развијене крашке облике рељефа, са траговима [[плеистоцен]]ске [[глацијација|глацијације]]. Грађена је од верфенских шкриљаца и црвенкастог пешчара, преко којих леже доњо[[тријас]]ки [[кречњак|кречњаци]]. Изнад њих су кречњасти слојеви отворене боје, који се завршавају [[доломит]]ним кречњаком.{{sfn|Поповић|1935|p=39}}
Североисточним подножјем пролази пут [[Сарајево]] – [[Фоча]].
Ред 49:
== Хидрографија ==
Вода представља прилично обилан ресурс.
=== Извори и реке ===
Ред 56:
=== Језера ===
На Трескавици се налази велики број језера, која се напајају из [[ледник]]а, подјезерских извора, околних извора и потока. До већине језера се не може прићи аутомобилом. Велики број ових језера су [[глацијално језеро|глацијалног порекла]], настала за време последњег [[ледено доба|леденог доба]], пре око два милиона година.{{sfn|Шаренкапа|24. 12. 2016}}
* [[Велико језеро (Трескавица)|Велико језеро]] (300x150, 1.550 мнв){{sfn|Плавша|Ристић|2010|pp=49}}
* [[Црно језеро (Трескавица)|Црно језеро]] (150x100, 1.675 мнв)
* [[Бијело језеро (Трескавица)|Бијело језеро]] (140x70, 1.703 мнв)
* [[Платно језеро]], Мало или Блатно језеро (80x30, 1.580 мнв).{{sfn|Плавша|Ристић|2010|pp=49}}
* Трокунско језеро{{sfn|Билтен|2012|p=17}}
* Језеро под зубима (Змијско језеро){{sfn|Билтен|2012|p=17}}
Ред 82:
На пашњацима, где борави стока има шћављак ({{јез-лат|Rumex alpinus}}).{{sfn|Поповић|1935|p=42}}
У језерским котлинама, око врела и језера се налази [[орхидеја]] ({{јез-лат|Orchis bosniaca}}).{{sfn|Гиромета|1937|p=339}}
На највишим пределима, око [[снежник]]а се налазе [[планинска звончица]] ({{јез-лат|Soldanella alpina}}) и [[Вулфенова љубичица|жута љубичица]] ({{јез-лат|Viola zoysii}}).{{sfn|Поповић|1935|p=42}}
Осим тога, на Трескавици се може наћи жута шумска љубичица ({{јез-лат|Viola biflora}}),{{sfn|Гиромета|1937|p=339}} жути планински лан ({{јез-лат|Linum capitatum}}), Thlaspi alpestre, Pedicularis leucodon, [[пуцавац (биљка)|пуцавац]] ({{јез-лат|Silene sendtneri}}), алпска урезица ([[котурак]]) ({{јез-лат|Homogyne alpina}}), [[норвешко смиље]] ({{јез-лат|Gnaphalium norvegicum}}), Alyssum Wulfenianum, Bellidiastrum Miehelii, Aleliemilla alpina,
Од ређих и угрожених врста заступљени су и: планински маслачак ({{јез-лат|Taraxacum apeninum}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=270}} ({{јез-лат|Lathyrus laevigatus}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=83}} српска панчићија {{јез-лат|Pancicia serbica}}) на око 1750 m,{{sfn|Ђуг|2013|p=96}}, обрубљена камењарка ({{јез-лат|Saxifraga marginata Sternb}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=131}} ({{јез-лат|Minuartia graminifolia}}){{sfn|Ђуг|2013|p=146}} ({{јез-лат|Scrophularia laciniata}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=175}}
румењача ({{јез-лат|Onosma stellulata}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=166}} ({{јез-лат|Pinguicula bicolor}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=191}} Кохова линцура ({{јез-лат|Gentiana acaulis}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=210}} патуљасти звончић ({{јез-лат|Campanula cochleariifolia}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=231}} модар звончић ({{јез-лат|Campanula serpyllifolia}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=242}} велики волујак ({{јез-лат|Telekia speciosa}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=248}} моравка ({{јез-лат|Arnica montana}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=248}} динарски радић ({{јез-лат|Crepis dinarica}}),{{sfn|Ђуг|2013|p=275}} ({{јез-лат|Uvularia amplexifolia}),{{sfn|Ђуг|2013|p=294}}
Ред 114:
{{извори|2}}
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Плавша|first1=Јован|last2=Ристић|first2=Зоран|title=Ловно-туристичка подручја Србије и света(грађа за припрему испита)|date=2010|publisher=Департман за географију, туризам и хотелијерство, Природно математички факултет, Универзитет у Новом Саду|location=Нови Сад|url=http://www.dgt.uns.ac.rs/download/lovturpodrucja_s2.pdf|accessdate=20. 6. 2017}}
* {{cite book|ref={{harvid|ПМФ Бања Лука|2006}}|title=Географски ресурси БиХ|date=2006|publisher=Природно математички факултет|location=Бања Лука|url=https://pmf.unibl.org/wp-content/uploads/2016/10/geografski_resursi_bih.pdf|accessdate=20. 6. 2017}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
Ред 132:
{{DEFAULTSORT:Трескавица}}
[[Категорија:Источно Сарајево]]
[[Категорија:Планине Републике Српске]]
| |||