Карма — разлика између измена

[[Датотека:Ornement plafond Ranakpur.jpg|thumbмини|Мотив међуповезаности симболише карму у ђаинизму.]]

'''Карма''' ([[санскрт (језик)|санскрит]]: कर्म {{Audio|Karma.ogg|''kárma''}}, [[пали (језик)|пали]]: ''kamma''; чин, дело) је појам [[индијска филозофија|индијске филозофије]] који означава неумољиво и неизбежно сазревање сваког нашег хтења или чина,<ref name="Tuči-373-378"/> односно свако [[делање]] које покреће ланац [[узрочност|узрока и последица]]. Карма држи [[човек]]а у вечном току збивања (''[[самсара]]''), који се сматра извором патње и из којег се тражи ослобођење (''[[мокша]]'').<ref name="Filozofijski rečnik">Karma, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>

У [[Хиндуизам|хиндуизму]], карма значи неумољиви закон расподеле живота и животних вредности путем деловања збира добрих и лоших дела у претходном животу или животима. Карма је мерило моралности и деловање одговорности. У сваком ће следећем животу наша ситуација бити онаква какву смо у претходном заслужили.<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao, Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. {{page|year=1977|id=|pages=131-152}}</ref> Невидљива сила која се ослобађа из карме назива се ''[[adrsta]]''.<ref name="Tuči-373-378"/>

Закон карме се не намеће споља, он је положен у самој нашој природи. Суштина закона карме је да свако [[биће]] сноси последице сопствених дела. Тако је делање истовремено испољавање воље и узрок условљености субјекта. Дело (санскрит: ''карма'') тако постаје „закон чијем се дејству не може избећи".<ref>Пали-енглески речник, ПТС</ref> Свако биће наслеђује сопствена дела, настављајући са чињењем нових дела, чије ће последице осетити касније. Збир човекових дела одређује његов садашњи и будући живот, а садашњи живот и карактер одређени су делима извршеним у пређашњем животу. Закон „дозревање плодова“ се не ограничава на један живот, него је основ вере у [[реинкарнација|препорађање]].

Ђаини сматрају да је веза душе и твари стварна, иначе би ђива, најлакша од свих супстанци, одлетела. Тако је за ђаине карма материјална,<ref name="Doktrina Karme"/> и састоји се од [[атом]]а.{{sfn|Tuči|1982|pp=334-347}} Ђаине су марљиво сачиниле пописе у којима се спецификује колико атома последице, каквог ентитета и квалитета, потиче од узрока овог или оног чина.{{sfn|Tuči|1982|pp=334-347}} Карма је телесна материја, сачињена од тананих елемената који се стежу око ђиве и заробљавају је, дајући јој и једну посебну боју.<ref name="Tuči-62-68">Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije, NOLIT, Beograd. {{page|year=1982|id=|pages=62-68}}</ref>

Карма или кама (пали: ''kamma'') је један од најважнијих будистичких појмова. [[Будизам|Будистичко]] учење о карми нарочито истиче [[воља|вољни]] моменат. Штавише, у стварању карме намера има већи значај од самог делања.<ref name="Rečnik budizma"/> [[Сидарта Гаутама|Готама Буда]] је говорио:

{{цитат|Воља јесте та коју називам делом. Пожелевши нешто, човек делује путем тела, говора или ума. Постоје дела које дозревају у току живота, које дозревају у животињском свету, свету људи и у небеском свету. Плодови су троструки: они који дозревају у току живота, они који дозревају у будућим, новим рођењима и они који дозревају у току непрекидних рођења.|(А. VI 63)}}

Свака радња, добра или рђава, извире из ума и оставља утисак у [[ум]]у. Воља коју карактеришу [[жудња]] (''lobha''), [[мржња]] (''dosa'') и [[делузија|заблуда]] (''moha''), узрокује лошу карму, док она коју карактерише [[алтруизам|несебичност]] (''alopha''), благонаклоност (''adosa'') и незаблуделост (''amoha''), ствара добру карму.<ref name="Rečnik budizma"/> На пример, ако неко ненамерно згази [[мрави|мрава]], то се не одражава на ум. Али ако га неко намерно згази, то оставља траг у уму. Негативни садржаји ума неизбежно воде патњи, за коју се сматра да истиче из стања ума.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/karma.html Šta je karma?] {{Wayback|url=http://www.yu-budizam.com/texts/karma.html |date=20090528090842 }} (yu-budizam.com)</ref> Карма даље утиче на наше склоности и наш доживљај стварности. На пример, ратоборна особа ће се у многим случајевима осећати увређена и бесна, док ће смирена особа избећи такве емоције. На тај начин карма одређује наше [[искуство]], а нашим мислима, речима и делима сејемо [[семе]] будућих искустава.<ref>[http://www.budizam.net/Pages/Karma.htm Karma] (budizam.net)</ref>

* {{Citation| last=Dargyay | first =Lobsang |year=1986 | chapter =Tsong-Kha-Pa's Concept of Karma | editor-last=Neufeldt | editor-first = | title =Karma and Rebirth: Post Classical Developments | publisher =State University of New York Press |isbn=978-0-87395-990-2 |pages=}}

* {{Citation | last=Matthews|first=Bruce|chapter=Chapter Seven: Post-Classical Developments in the Concepts of Karma and Rebirth in Theravada Buddhism| editor-last=Neufeldt| editor-first=Ronald W. |year=1986 |title =Karma and Rebirth: Post Classical Developments | publisher =State University of New York Press |isbn=978-0-87395-990-2 |pages=}}