Европа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
{{Друге употребе}}
{{Инфокутија континент
| континент = Европа
| слика = Europe orthographic Caucasus Urals boundary (with borders).svg
| површина = 10.500.000 -{km}-<ref name":37">Рада С. и Милутин Т. ''Геограгија за 6. разред'' ''основне школе'' (7. издање pp. 59—2016), Завод за уџбенике и наставна средства. {{page|year=|isbn=978-86-17-19478-7|pages=}}</ref> (6.)
| становништво = 742000000 (3.)
Ред 26:
'''Европа''' (вероватно од акадске речи erebu – заћи (у односу на сунце) или од феничанске речи ereb – вече, према томе, Европа је „земља заласка сунца”),<ref name=":4">{{Cite news|url=http://edukacija.rs/zanimljivosti/kako-su-kontinenti-dobili-imena| title = Како су континенти добили имена?| last=| first = |date=02. 02. 2015.| work = Edukacija| accessdate=10. 02. 2018.|archive-url=|archive-date=|dead-url=| language = }}</ref> шести је [[континент]] по величини (једино већи од [[Аустралија|Аустралије]]) и трећи најнасељенији (после [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне свјетске популације и нултим [[Природни прираштај|природним прираштајем]] (11‰).<ref>"[http://esa.un.org/unpd/wpp/Excel-Data/population.htm World Population Prospects: The 2012 Revision]". UN Department of Economic and Social Affairs.</ref>
 
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|Сјеверни ледени океан]] на сјеверу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије [[Вододелница|вододјелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], ријеком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World| edition = 7th|year=1999| location = Washington, DC| publisher = [[Национално географско друштво|National Geographic]]|isbn=978-0-7922-7528-2|pages=}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref> Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега [[Физичка географија|физиографски]] израз „континент” укључује културне и политичке елементе.
 
Површина овог континента је око 10.500.000 -{km}-<sup>2</sup> или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, [[Русија]] је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је [[Ватикан]] најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
Ред 36:
== Дефиниција ==
 
[[Датотека:Herodotus World Map.jpg|мини|leftлево|Реконструкција Херодотове мапе свијета.]]
[[Датотека:T and O map Guntherus Ziner 1472.jpg|мини|Средовјековна [[карта Т-О]] из 1472. пориказује три континента као посједе Нојевих синова.]]
[[Датотека:Europa Prima Pars Terrae in Forma Virginis.jpg|мини|Рани савремени приказ ''-{[[Europa regina]]}-'' (’Краљице Европе’) и митолошке [[Европа (митологија)|Европе]] из 8. вијека прије н. е.]]
Ред 165:
 
==== Главне религије ====
[[Датотека:Christianity in Europe-2010.svg|мини|rightдесно|250px|Хришћанство у државама Европе 2010.]]
Званичан податак о припадности религијским групама не постоји. Ипак, на основну извештаја Пју центра, процењује се да на подручју целе Европе хришћанству припада 76,2% популације (а 72% у оквиру Европске уније), што хришћанство чини највећом религијском групом на европском континенту. Следе га ислам са око 5% становништа (а 7% у оквиру Европске уније), а затим јудаизам са 0,3%.
 
Ред 171:
 
==== Језици ====
[[Датотека:Rectified Languages of Europe map.png|мини|rightдесно|250px|Лингвистичка мапа Европе]]
Већина европских језика има заједнички корен у [[индоевропски језици|индоевропској језичкој породици]].<ref name=":3">{{harvnb|Тадић|Ситарица|2016|pp=73}}</ref>
 
Ред 204:
 
=== Покрштавање ===
[[Хришћанство]] се прво раширило у [[Римско царство|Римском царству]]. После пропасти царства учвршћује се у областима Севера и Истока, насељенима Германима, Словенима, Мађарима и Скандинавцима. За разлику од других германских краљевина које су се поклониле аријанизму, [[Франци]] се покрштавају у католицизам ([[Хлодовех I|Хлодовехово]] крштење 498. или 499. године) што омогућава цркви да игра главну улогу у новим уређењима варварског света.
[[Датотека:Europe religion map en.png|мини|300п|Европа]]
Главне етапе покрштавања су: јеванђелизација [[Енглеска|Енглеске]] и [[Шкотска|Шкотске]] од стране римских и келтских мисионара (крај VI века); напредак хришћанства у Германији крајем седмог и осмог века: (Фригија, области источно од Рајне) потом покрштавање Саксонаца од стране Карла Великог; еванђелизација Словена из Велике Моравије, Срба и Бугара од стране византијских мисионара и Хрвата од стране Франака у IX веку; крштење Владимира I у [[Кијев]]у (988. год) чини да Русија уђе у сферу византијског утицаја; стварање бискупија у Чешкој, Пољској и Мађарској, као и покрштавање краљева Данске и Норвешке у X веку, као дело хришћанских мисионара из Германије.
Ред 586:
* {{Cite book|ref=harv| last=Duchesne| first = Ricardo| title = The Uniqueness of Western Civilization| url = https://books.google.com/books?id=pWmDPzPo0XAC&pg=PA297|year=2011| publisher = BRILL|isbn=978-90-04-19248-5| quote = The list of books which have celebrated Greece as the “cradle” of the West is endless; two more examples are Charles Freeman's The Greek Achievement: The Foundation of the Western World (1999) and Bruce Thornton's Greek Ways: How the Greeks Created Western Civilization (2000)|pages=297}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Covert| first = Kim| title = Ancient Greece: Birthplace of Democracy| url = https://books.google.com/books?id=KVMYJNvUiYkC&pg=PP5|year=2011| publisher = Capstone|isbn=978-1-4296-6831-6| quote = Ancient Greece is often called the cradle of western civilization... Ideas from literature and science also have their roots in ancient Greece.|pages=5}}
* {{Cite book|ref=harv| title = National Geographic Atlas of the World| edition = 7th|year=1999| location = Washington, DC| publisher = [[Национално географско друштво|National Geographic]]|isbn=978-0-7922-7528-2|pages=}}
{{refend}}
 
Ред 604:
{{Континент}}
 
[[Категорија:Европа|* ]]
[[Категорија:Континенти]]
[[Категорија:Европа|*]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Европа