Циркон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 21:
| густина =
}}
'''Циркон''' је [[минерал]], који припада групи [[незосиликати|незосиликата]]. Његово хемијско име је цирконијум силикат и има хемијску формулу ZrSiO<sub>4</sub>. [[Хафнијум]] је увек присутан и има га од 1% до 4%. Има [[Тетрагонална кристална система|тетрагоналну кристалну структуру]]. Природна боја циркона варира од безбојне, жутозлатне, црвене, смеђе и зелене. Безбојни примерци, који имају квалитет драгог камена представљају сурогат за [[дијамант]]. Такви примерци су познати као ''Матура дијаманти''.
Име долази или од арапске речи ''-{zarqun}-'', што значи цинобер или од персијске речи -{zargun}- што значи златне боје. Жути циркон назива се и [[хијацит]]. У [[средњи вијек|средњем веку]] су све жуто драго камење називали хијацинит. Циркон се сматра традиционалним драгим каменом за особе рођене у децембру.
== Својства ==
[[Датотека:zircon_microscope.jpg|
Циркон је минерал, који је свуда присутан у земљиној кори. Налази се и у [[магматске стене|магматским стенама]] и у [[седиментне стене|седиментним стенама]]. Велики кристали су ретки. Њихова просечна величина у [[гранит]]ним стенама је око 100-300 -{µm}-, али могу нарастати и до неколико центиметара, посебно у [[пегматит]]има.
Пошто садрже [[уранијум]] и [[торијум]] неки кристали циркона могу проћи кроз процес метамиктизације. То делимично нарушава кристалну структуру и објашњава знатне разлике различитих циркона. Циркон је доста чест и налазимо га на свуда по свету.
Лежишта циркона су: [[Урал (планина)|Урал]], Трент и [[Везув]] у [[Италија|Италији]], [[Норвешка]], [[Шри Ланка]], [[Индија]], [[Тајланд]], [[Камбоџа]], [[Јужноафричка Република]], [[Мадагаскар]], [[Канада]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
Ред 38:
[[Датотека:ZirconUSGOV.jpg|мини|Цирконска прашина]]
Комерцијално се вади због метала [[цирконијум]]а и користи се као [[Топлотни изолатор|изолатор]] и абразив. Носилац је цирконијум оксида, који је један од [[ватросталност|најватросталнијих]] материјала. Користи се и као таливо за платину на темпаратурама преко 1755 °C.
Употребаљава се у [[нуклеарни реактор|нуклеарним реакторима]] због својства да јако апсорбује [[неутрон]]е, тако да може служити за заустављање [[ланчана реакција|ланчане реакције]]. Велики примерци користе се за [[драго камење]] због великог [[индекс преламања светлости|индекса преламања светлости]]. Циркон има индекс око 1,95, а дијамант око 2,4. Цирконима се може вештачки променити боја загрејавањем.
Ред 44:
== Циркони и старост Земље ==
Циркони увек садрже од 0.001% до 1% [[уранијум]]а и [[торијум]]а и могу се користити за одређивање старости модерним техникама радиометрије. Циркони успевају да се одрже и преживе различите геолошке процесе као што су ерозија, транспорт и метаморфоза.
Уранијум и торијум имају различито [[време полураспада]] и то омогућава да се одреди старост минерала циркона.
Најстарији минерали циркона нађени су на Џек Хилсу у [[Западна Аустралија|Западној Аустралији]], а стари су 4,4 милијарде година. Не само да су изгледа најстарији минерали на Земљи него имају и други, интересантнији, значај. [[Изотоп]]ни састав кисеоника у њима навео је научнике да закључе о постојању вода на Земљи. Та спекулативна интерпретација објављена је у водећим научним часописима, али то је још увек предмет разних дебата. Део научника сматра да су изотопи кисеоника прошли кроз процес скорије хидротермалне промене циркона.
Ред 119:
| accessdate =11 April 2005
}}-{
* Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, 20th ed. {{page|year=|id=ISBN 978-0-471-80580-
* [http://www.geology.wisc.edu/zircon/zircon_home.html Geochemistry of old zircons]
* [https://web.archive.org/web/20070711080916/http://mineral.galleries.com/minerals/silicate/zircon/zircon.htm Mineral galleries]
| |||