Новогрчки језик — разлика између измена

|fam3 = [[Хеленски језици|Грчки језици]]

|ancestor3 = [[Средњовековни грчки језик|Византијски грчки]]

[[Грчки језик]] припада групи [[Индоевропски језици|индоевропских језика]].<ref>{{cite web|title=Language: Modern Greek |url=https://glottolog.org/resource/languoid/id/mode1248 |website=Glottolog |publisher=Hammarström, Harald & Forkel, Robert & Haspelmath, Martin |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> Унутар индоевропске језичке породице одвојено се развија хеленска група језика, од којих су до данас преживели савремени грчки језик и цаконски (τσακώνικα),<ref>{{cite web|title=Tsakonian [tsd] |url=https://iso639-3.sil.org/code/tsd |website=SIL |publisher=SIL International |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> који је заступљен у деловима [[Пелопонез]]а.<ref name="Libra">{{cite web|last=Todorović Radetić |first=Ana |title=Grčki jezik – Zvuk starine i tradicije |url=http://www.prevodioci.co.rs/blog/grcki-jezik-zvuk-starine-i-tradicije/ |website=Prevodioci Libra |publisher=Prevodilačka agencija "Prevodioci Libra" |accessdate=22. 3. 2019}}</ref> Историјски и културно један је од најутицајнијих светских језика. Савремени грчки језик је изолат који припада сопственој лингвистичкој грани и дели заједничке особине индоевропских и језика [[Балканскибалканска језичкијезичка савеззаједница|балканског језичког савеза]] (шпрахбунда).<ref name="CIKLOPEA" />

Историја грчког језика комплексна је самим тим што појам [[Хеленски језици|хеленски]] не обухвата само један језик, већ читав низ језика, дијалеката и дијалекатских група утемељених на заједничкој основи. У групу хеленских језика спадају дорска, микејска и еолска дијалекатска група.{{напомена|Дорска група обухвата северозападни грчки, из кога се развио цаконски језик. У еолску групу спадају егејски, беотијски и тесалски, док се из микејске групе издваја архајска дијалекатска група са аркадским и кипарским. Микејски је такође дао импулс кроз атички и јонски дијалекат.<ref name="Libra" />}} Новогрчки језик какав данас познајемо развио се из атичког дијалекта, који припада микејској дијалекатској групи. Атички дијалекат еволуирао је у класични грчки језик и ''којне'' (κοινή) који је током векова еволуирао најпре у [[средњовековни грчки језик|византијски грчки]], а потом у савремени.<ref name="Libra" />

[[Којне грчки|Којне]] дијалекат има посебну важност за савремени грчки језик. Од [[4. век п. н. е.|4. века старе]] до [[4. век|4. века нове ере]] имао је широм [[МедитеранСредоземље|Медитерана]]а сличну улогу коју данас има [[енглески језик]] у данашњем свету. На овом језику споразумевали су се трговци из различитих области и на њему се успостављала целокупна комуникација. Чак је и [[Нови завет|Нови Завет]] писан овим језиком, а и чувена [[Септуагинта]] преведена је са јеврејског на којне грчки. Којне је имао широку заступљеност у тадашњем грчком свету, па није необично што се баш он наметнуо као основа за наредне фазе грчког језика.<ref name="Libra" />

Византијски период грчког језика трајао је све до [[Падпад КонстантинопољаЦариграда (1453)|пада Константинопоља 1453.]] године. У то време, грчки је био у званичној државној употреби. Током византијског периода догодила се већина фонолошких и граматичких промена које су продубиле разлику између [[Старогрчки језик|старог грчког]] и савременог грчког језика. Иако је тешко подвући прецизну лингвистичку границу, може се рећи да је развој савременог грчког језика почео са падом Константинопоља и нестанком [[Византија|Византије]].<ref name="Libra" />

Током поствизантијског периода, грчки је пролазио кроз извесно двојезичје у којем су локални дијалекти коегзистирали са отменим писаним језиком. Ова коегзистенција посебно је дошла до изражаја током [[19. век|19]]. и [[20. век]]а. Године 1830. када је створена [[Грчка|нова грчка држава]], пелопонески дијалекат био је усвојен као говорни језик из којег је настао '''димотики''' (δημοτική) варијетет. Истовремено се, од 1834. до 1976. године,<ref name="Bisc" /> развијао и користио варијетет '''катаревуза''' (кαθαρεύουσα), што је био писани грчки језик заснован на идеји традиције и чистоће у односу на инострани лексички утицај, а кроз богаћење [[Arhaizam|архаичним]] [[грецизмигрцизам|грецизмима]]ма. Катаревуза је био језик присутан у званичним документима и књижевним делима, доста другачији од свакодневног говора Грка.<ref name="Bisc" /> Грчка влада је 1976. димотики прогласила јединим званичним и стандардним језиком савремене Грчке, иако поједини [[лингвистика|лингвисти]] сматрају да у грчком до данас постоје елементи двојезичја.<ref name="Libra" />

[[Грчко писмо|Грчки алфабет]] је једино писмо у употреби у новогрчком језику.<ref name="CIKLOPEA" /> Потиче из 8. века п пре нове ере, а састоји се од 24 карактера.<ref name="Bisc" />