Константин Лакапин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 35:
Христифор је умро рано, 931. године, а како се Константин де факто удаљио са власти, Стефан и Константин су постали све значајније личности, иако су формално и даље били ниже рангирани од свог зета. Године 933. Према хроничару из 11. века, [[Георгије Кедрин|Георгију Кедрену]], Стефан и Константин су кастрирани 945. године.
Стефан и Константин Лакапин се истичу 943. године, када су се успротивили династичком браку свога нећака, [[Роман II|Романа II]]. Њихов отац желео је да његов најстарији унук буде ожењен Еуфросином, ћерком успешног генерала [[Јован Куркуас|Јована Куркуаса]]. Иако би такав брак дефинитивно учврстио подршку војске Роману, она би такође учврстила и позицију легитимне [[Македонска династија|Македонске династије]], коју је представљао Роман II и његов отац Константин. Константин Лакапин и Стефан су се, очекивано, успротивили таквој одлуци и њихов глас превагнуо је у доношењу одлуке. Куркуас је смењен на јесен 944. године. Роман Лакапин је већ био стар и болестан. Роман II се оженио Бертом, ванбрачном ћерком [[Иго од Италије|Ига од Арла]], краља Италије<ref>Runciman 1988, pp. 230–231; Treadgold 1997, pp. 484–485; Holmes 2005, pp. 131–132.</ref>.
Питање наследника Романа I постало је хитно, јер је било јасно да цар неће још дуго живети. Романов тестамент предвиђао је да Константин Порфирогенит након његове смрти постане главни цар. То је узнемирило два Романова сина који су се плашили да ће их зет срушити и присилити да ступе у монаштво. Они су почели да планирају државни удар и насилно преузимање власти, а Стефан је био вођа, док је Константин у догађајима био прилично пасиван.
Међу завереницима су, између осталих, били и [[Марин Аргир]], протоспатар [[Василије Петеин]], [[Манојло Куртикис]], стратези Диоген, Кладо и Филип Кедрен. Сматра се, међутим, да је Петеин био човек Константина Порфирогенита који се увукао међу заверенике. Дана 20. децембра 944. године завереници су кренули у акцију. Два брата увели су своје присталице у цариградску палату током поподневне паузе. Лако су ухватили болесног Романа Лакапина. Роман је интерниран на [[Принчевска острва]] где се замонашио, након што је добровољно абдицирао<ref>Runciman 1988, p. 232.</ref>.
Након што су уклонили оца, браћа су морала да се суоче са Порфирогенитом. На несрећу по њих, прошириле су се гласине да је царев живот у опасности. Убрзо су се масе окупиле пред палатом тражећи да виде свог цара. Савремени хроничар [[Лиутпранд из Кремоне]] приметио је да су у Цариграду били присутни изасланици из Амалфија, Гаете, Рима и Провансе који су такође подржали цара. Стефан и његов брат морали су да признају Порфирогенита за главног цара.
Нови тријумвират трајао је око 40 дана. Тројица царева убрзо су поставила нове личности на високе војне функције. [[Варда Фока Старији]] постављен је за доместика схолу, а [[Константин Гонгил]] за главног адмирала. Стефан и његов брат успели су да награде саборце. Петеин је постао патрикије и велики хетаериарх, Куртикије за патрикија и друнгарија. Међутим, дана 26. јануара 945. године, на интервенцију њихове сестре, августе Јелене, у новом државном удару Константин је збацио двојицу Лакапина и обновио јединствену царску власт<ref>Runciman 1988, pp. 230–231; Treadgold 1997, pp. 484–485; Holmes 2005, pp. 131–132.</ref>.
== Егзил ==
У почетку су двојица браће послата у Проте. Византијски хроничари бележе како их је отац поздравио, наводећи одломак из [[Књига пророка Исаије|Књиге пророка Исаије]]: "Чујте, небеса, и послушајте, земљо, јер је Јахве рекао: "хранио сам и одгојио децу, али они су се побунили против мене". Константин је потом послат на [[Тенедос]], а потом на [[Самотрака|Самотраку]]. Убијен је приликом покушаја бекства са острва. Тачан датум његове погибије није познат, али, по речима [[Теофанов настављач|Теофановог настављача]], његову смрт треба сместити у период од 946. до 948. године<ref>Runciman 1988, pp. 234–235.</ref>.
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
| |||