Антон Чехов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 20:
'''Антон Павлович Чехов''' ({{јез-рус|Антóн Пáвлович Чéхов}}, [[Таганрог]], [[29. јануар]]а [[1860]]—[[Баденвајлер]], [[Немачка]], [[15. јул]]а [[1904]]) био је приповедач и најзначајнији [[Русија|руски]] драмски писац.<ref>Harold Bloom, ''Genius: A Study of One Hundred Exemplary Authors''.</ref>
 
Прве приче је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине.<ref>Larousse enciklopedija, A—G</ref> У [[књижевност]]и се појавио кратким хуморескама, сажетог израза и карактеризације, затим је прешао на [[Новела|новеле]] и [[Приповетка|приповетке]], где се његов тужни [[хумор]] постепено претворио у резигнацију и [[очај]]. Исту тематику обрађивао је и у [[Драма|драмамадрама]]ма, у којима нема ни традиционалног заплета ни расплета, као ни правих јунака или јаких страсти, него је у њима наглашена лирским елементима сугестија атмосфере у којој се одвија живот његових јунака.<ref>"Greatest short story writer who ever lived." [[Raymond Carver]] (in [[Rosamund Bartlett]]'s introduction to ''About Love and Other Stories'', XX); "Quite probably. the best short-story writer ever." [http://books.guardian.co.uk/departments/classics/story/0,6000,1261403,00.html ''A Chekhov Lexicon''], by [[William Boyd (writer)|William Boyd]], ''[[The Guardian]]'', 3 July 2004. Приступљено 16 February 2007.</ref><ref name = "Steiner">"Stories ... which are among the supreme achievements in prose narrative." [http://books.guardian.co.uk/critics/reviews/0,,489891,00.html Vodka miniatures, belching and angry cats,] [[George Steiner]]'s review of ''The Undiscovered Chekhov'', in ''[[The Observer]]'', 13 May 2001. Приступљено 16 February 2007.</ref> Сматра се, уз [[Ги де Мопасан|Мопасана]], највећим новелистом европског реализма, док је својим драмама извршио, а и данас врши, јак утицај на европско позориште.
 
Чехов је у почетку писао прича само ради финансијске добити, али како су његове уметиничке амбиције расле, он је увео формалне иновације које су утицале на еволуцију модерне кратке приче.<ref>"Chekhov is said to be the father of the modern short story". {{harvnb|Malcolm|2004|p=87}}; "He brought something new into literature." [[James Joyce]], in Arthur Power, ''Conversations with James Joyce'', Usborne Publishing Ltd. {{page|year=1974|isbn=978-0-86000-006-8|pages=}} 57; "Tchehov's breach with the classical tradition is the most significant event in modern literature", [[John Middleton Murry]], in ''Athenaeum'', 8 April 1922, cited in Bartlett's introduction to ''About Love''.</ref><ref>"You are right in demanding that an artist should take an intelligent attitude to his work, but you confuse two things: solving a problem and stating a problem correctly. It is only the second that is obligatory for the artist." Letter to Suvorin, 27 October 1888. [http://www.gutenberg.org/etext/6408 ''Letters of Anton Chekhov''.]</ref>
 
== Биографија ==
Рођен је као треће од шесторо деце трговца Павела Јегоровича и Јевгеније Јаковљевне Морозове. Од [[1876]]. до [[1879]]. Чехов похађа основну и средњу школу у [[Таганрог]]у, често посећује [[позориште]], објављује текстове и уређује школске новине. Чеховљев отац 1876. године [[Банкрот|банкротирабанкрот]]ира и сели са породицом у [[Москва|Москву]], док Антон остаје у Таганрогу. У то време Чехов пише своју прву [[Драма|драму]] '''"Без оца"''', која није пронађена до данас. Антон П. Чехов 1879. године завршава средњу школу и одлази у Москву, где уписује [[Медицина|медицину]] на [[Московски државни универзитет Ломоносов|Московском универзитету]]. Током студија објављује анонимне чланке у студентским часописима, убрзо узима и псеудоним ''Антоша Чехонте'' под којим пише у часописима Петербуршка газета, Ново време, Осколки и Руска мисао. Између [[1880]]. и [[1887]]. Пише још под псеудонимима: ''Доктор који је изгубио своје пацијенте'', ''Брат мога брата'', ''Човек без''... и т.д.
 
Године [[1881]]. године Чехов пише драму која ће касније постати позната под именом ''Платонов'', а занимљиво је да је та драма издата тек [[1923]]., скоро 20 година након ауторове смрти. Студирао је медицину и био котарски [[љекар|лекар]], али због недовршеног дипломског рада није стекао лекарску титулу. Започиње праксу у [[Чикин (Аљаска)|Чикину]], а исте године објављује збирку прича ''Мелпоменине приче'', док у децембру први пут пати од [[симптом]]а [[Туберкулоза|туберкулозе]]. [[1884]]. пише и једночинку ''На главном путу''. Радња једночинке догађа се у крчми на главном путу, текст није прошао цензуру и оцењен је неподобним за извођење, те је први пут објављен [[1914]]. поводом десетогодишњице Чеховљеве смрти. Годину дана касније Чехов путује у [[Санкт Петербург|Ст. Петербург]], где упознаје издавача '''Алексеја Суворина''' и сликара '''Исака Левитана''' с којима постаје близак пријатељ, те убрзо почиње писати и објављивати текстове у Сувориновим новинама ''Ново време''. У априлу [[1890]]. Чехов одлази на путовање кроз [[Сибир]] до острва Сахалин, где као лекар истражује живот у затвореничким логорима, након тога плови још [[Тихи океан|Тихим]] и [[Индијски океан|Индијским океаном]], а на путовању се задржао до октобра исте године. Путовања су у Чеховљевом животу била константа, па тако већ [[1891]]. иде у обилазак западне Европе, а исте године издаје новеле ''Двобој'' и ''Жена са села''. Купује мало имање у Мелихову, где сели са породицом.
Ред 51:
У септембру [[1887]]. позоришни предузетник Ф.А. Корш наручује од Чехова позоришни комад за управо започету позоришну сезону у свом позоришту. Чехов се на десет дана повлачи у изолацију и у стваралачкој грозници пише драму у четири чина – ''Иванова''. Главни лик је 35-годишњи Николај Иванов, власник поседа, који је у [[Klinička depresija|депресији]] због разних [[живот]]них проблема. Његова жена, Ана Петровна, рођена као Сара Абрамсон је [[Жидов]]ка која се због удаје преобратила на [[Православље|православну вјеру]] и изгубила мираз. Ана Петровна умире од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. Једино што јој може помоћи је одмор на [[Крим|Кримскоме полуострву]], али Иванов јој то не може омогућити јер дугује новац Зинаиди Савишној. Иванов заправо не воли своју умирућу жену и једини мотив за удају био му је Анин велики мираз који је изгубила преобративши се, а сад кад му је супруга на самрти заљубио се у кћи Лебдјева и Зинаиде – Сашу. У првој верзији [[текст]]а Иванов умире природном смрћу, тихо и неприметно, што је касније Чехов променио те се на крају четвртога чина Иванов убија [[револвер]]ом.
 
Представа је праизведена 19. новебра [[1887]]. године у [[Русија|Руском]] драмском позоришту Ф.А. Корша у Москви. Пробе за представу су трајале десетак дана, Чехов је гледао сваку пробу те је био врло незадовољан глумачким извођењем. Део публике примио је представу с одушевљењем и великим пљеском док је други део публике гласно звиждао, а након премијере одигране су још само две репризе. Чехов је на ''Иванову'' још радио, променио је крај и две године касније, [[1889]], представа је 31. јануара одиграна у Александринском позоришту у [[Санкт-Петербург]]у, у режији Фјодорова Јурковског. Ова представа била је врло успешна, чак је и сам Чехов изашао на поклон с глумцима, а након осталих извођења добивао је још многе честитке.
 
Сљедеће године Чехову излази прва озбиљна дужа прича ''Степа'', а једночинке ''Медвед'' и ''Просидба'' изводе се с успехом, док кратка прича ''У сутон'' добија Пушкинову награду Академије наука.
Ред 104:
* Chekhov, Anton, ''Letters of Anton Chekhov to His Family and Friends with Biographical Sketch'', translated by [[Constance Garnett]], Macmillan, 1920. [http://www.gutenberg.org/etext/6408 Full text at Gutenberg.] Retrieved 16 February 2007.
* Chekhov, Anton, ''Note-Book of Anton Chekhov,'' translated by [[S. S. Koteliansky]] and [[Leonard Woolf]], B.W. Huebsch, 1921. [http://www.gutenberg.org/etext/12494 Full text at Gutenberg.] Retrieved 16 February 2007.
* {{Cite book|ref=harv| last=Chekhov| first = Anton| title = The Other Chekhov| location = | publisher = edited by Okla Elliott and [[Kyle Minor]], with story introductions by Pinckney Benedict, Fred Chappell, Christopher Coake, Paul Crenshaw, Dorothy Gambrell, Steven Gillis, [[Michelle Herman]], Jeff Parker, Benjamin Percy, and David R. Slavitt. {{page1|location=|publisher=New American Press. |year=2008|id=|pages=}} edition|year=|isbn=978-0-9729679-8-3 |pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Chekhov| first = Anton| title = Seven Short Novels| location = | publisher = translated by Barbara Makanowitzky, W.W.Norton & Company, 2003 edition|year=|isbn=978-0-393-00552-3 |pages=}}
* Clyman, T. W. (Ed.). A Chekhov companion. Westport, Ct:. {{page1|location=|publisher=Greenwood Press. {{page|year=1985|isbn=9780313234231|pages=}}
* Finke, Michael C., ''Chekhov's 'Steppe': A Metapoetic Journey'', an essay in ''Anton Chekhov Rediscovered'', ed Savely Senderovich and Munir Sendich, Michigan Russian Language Journal, 1988, {{OCLC|17003357}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Finke| first = Michael C.| title = Seeing Chekhov: Life and Art| location = | publisher = Cornell UP|year=2005|isbn=978-0-8014-4315-2|pages=}}
Ред 122:
* Sekirin, Peter. "Memories of Chekhov: Accounts of the Writer from His Family, Friends and Contemporaries," MacFarland Publishers. {{page|year=2011|isbn=978-0-7864-5871-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Simmons| first = Ernest Joseph | title = Chekhov: A Biography | location = Chicago | publisher = University of Chicago Press |orig-year=1962 |year=1970|isbn=9780226758053 | oclc = 682992}}
* Speirs, L. Tolstoy and Chekhov. Cambridge, England:. {{page1|location=|publisher=University Press. {{page|year=1971|isbn=978-0-521-07950-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Stanislavski| first = Constantin| title = My Life in Art| location = | publisher = Methuen Drama, 1980 edition|year=|isbn=978-0-413-46200-8 |pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Styan|first=John Louis| title = Modern Drama in Theory and Practice| location = | publisher = Cambridge University Press|year=1981|isbn=978-0-521-29628-1|pages=}}
Ред 142:
}}
* -{[http://www.online-literature.com/anton_chekhov/ Biography] at ''The Literature Network''}-
* -{[http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=3845755 "Chekhov's Legacy"]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20090414073007/http://tgpi.ttn.ru/ The International competition of philological, culture and film studies works dedicated to Anton Chekhov's life and creative work]}-
* {{Gutenberg author |id=Chekhov,+Anton+Pavlovich | name=Anton Pavlovich Chekhov}}. All [[Constance Garnett]]'s translations of the short stories and letters are available, plus the edition of the ''Note-book'' translated by [[S. S. Koteliansky]] and [[Leonard Woolf]]
* {{Internet Archive author}}
* {{Librivox author|id=147}}
* -{[http://www.ibiblio.org/eldritch/ac/jr/index.htm 201 Stories by Anton Chekhov]}-
* [http://public-library.ru/Chekhov.Anton/ Антон Павлович Чехов. Указатель]
* [http://ilibrary.ru/author/chekhov/ Антон Павлович Чехов]
* -{[https://web.archive.org/web/20150621154747/http://classicalnovels.blogspot.com/2015/02/three-sistersplay-by-anton-chekhov.html Plays, Three Sisters by Anton Chekhov].}-
 
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Чехов, Антон}}
 
[[Категорија:Рођени 1860.]]
[[Категорија:Умрли 1904.]]