Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Спољашње везе: Није на другим језицима |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 28:
== Биографија ==
Син лутеранског професора моралне филозофије Фридриха, Лајбниц ја преко библиотеке свога оца развио интересовање за широк круг предмета.
Са 12 година је научио латински без ичије помоћи. Са само 14 година је уписао универзитет у Лајпцигу, а потом је учио у [[Универзитет Фридрих Шилер|Јени]] и [[Алтдорф]]у, где је [[1666]]. године стекао докторат из права са само двадесет година.<ref>{{cite book|last=Jolley| first = Nicholas| title = The Cambridge Companion to Leibniz|year=1995| publisher = Cambridge University Press|pages=}}:20</ref><ref>{{cite book|last=Simmons| first = George| title = Calculus Gems: Brief Lives and Memorable Mathematics|year=2007| publisher = MAA|pages=}}:143</ref> Лајбницов таленат ће се вишеструко испољити како у праву, религији, дипломатији, филозофији, тако и у математици.
Ред 46:
== Филозофија ==
Лајбниц је настојао да измири [[материјализам]] и [[duhovnost|спиритуализам]], али је остао спиритуалист.<ref>Smith, Justin E. H., 2011. ''Divine Machines. Leibniz and the Sciences of Life'', Princeton University Press.</ref><ref>Wilson, Catherine, 1989. ''Leibniz's Metaphysics: A Historical and Comparative Study''. [[Princeton University Press]].</ref> Разуму је придавао одлучну предност у односу на чула. Најпознатије му је учење о монадама. Лајбниц даје увид „да једна супстанца уопште не може на природан начин бити неделатна“. По њему је неко [[сазнање]] или тамно или јасно, а јасно, опет, или адекватно или неадекватно, симболичко или интуитивно; савршено сазнање је истовремено адекватно и интуитивно. Лајбниц је категорије омеђио на шест: супстанција, квантитет, квалитет, релација, акција и пасија (трпљење).
=== Монаде ===
Просторно – временски свет материјалних ствари и бића састоји се из [[Монада (филозофија)|монада]], од којих не постоје две апсолутно исте, ни два иста тренутка у животу једне монаде (принцип идентитета неразлучивог). Монаде су духовне суштине, а извор им је у [[Бог]]у као највишој монади. Бог је удесио да унутрашња активност сваке монаде буде у хармонији са активношћу свих осталих (учење о престабилираној хармонији), па је свет саврешено јединствен иако га чине индивидуалне супстанције. Између монада не постоје узрочно – последични односи, иако је свако стање монаде узрок њеном следећем стању, а истовремено последица претходног.
Лајбниц назива људску душу духовним аутоматом, јер она сва своја стања развија из саме себе. Он је појам душе изразио с идеалистичког становишта, а њему су се придружили сви други новији идеалисти. Према Лајбницу се стварност састоји из једног бесконачног броја бестелесних простих појединачних супстанција, чија је унутарња суштина снага представљања. Али такве суштине су душе, а Лајбниц их отуда назива -{ames}- или, на основу њихове јединствености, монаде. Отуда код Лајбница само душе чине стварност: све монаде је путем темељних разлика снаге представљања и мањег и већег савршенства које почива на њој творац довео у једном заувек успостављену хармонију (престабилизована хармонија); свака је створена с обзиром на другу. Ако је у једној монади толико савршенства колико у другима несавршености, онда оне свеукупно образују агрегат монада, од којих прва функционише као централна монада. Чулна представа таквог агрегата монада схвата такав агрегат као тело. Људска душа је посебно једна таква централна монада која путем размене својих представа стоји такође у узајамним односима према свом телу и у себи укључује развој путем отицања и притицања делова. Лајбницу се прикључује [[Кристијан Вулф]] за кога је душа проста супстанија са снагом да себи представља свет (-{vis repraesentativa universi}-).
Ред 61:
=== Формална логика ===
Лајбниц је најважнији логичар од времена [[Аристотел]]а па до 1847. године, када су [[Џорџ Бул]] и [[Аугустус Де Морган]] издали књиге које уједно представљају почетак модерне формалне логике. Лајбниц је изнео главне карактеристике онога што називамо [[логичка конјункција|конјункција]], [[дисјункција]], [[логичка негација|негација]], [[Идентитет (математика)|идентитет]], [[подскуп]]ови и [[празан скуп|празни скупови]].
Основни принципи Лајбницове логике, и оправдано целе његове филозофије могу се свести на два основна принципа:
Ред 72:
Иако се математичко схватање функције имплицитно користило у тригонометрији и логаритамским таблицама, које су постојале у то време, Лајбниц их је први 1692. и 1694. године применио експлицитно како би означио неки од више геометријских концепата који потичу од криве, као што су апсциса, ордината, [[тангента]], [[тетива]] и вертикала. У [[18. век]]у „функција“ је изгубила овакве геометријске асоцијације.
Лајбниц је први увидео да се коефицијенти система линеарне једнакости могу представити као низ, познатији као матрица, који се може искористити да би се пронашло решење система. Овај метод је касније назван [[Гаусова елиминација]].
Након што је поставио своју конструкцију инфинитезималног рачуна почела је његова жестока дискусија с Њутном о праву првенства. Лајбниц је свој рад објавио после Њутна, након 1665. године, али независно од њега. Нотацију која се данас користимо у инфинитезималном рачуну потиче од Лајбница. Мањи део његовог рада био је о бесконачним низовима, где је 1674. године открио релацију између π и свих других непарних бројева: π / 4 = 1 – 1/3 + 1/5 – 1/7 + 1/9... коју је раније пронашао [[Дејвид Грегори (математичар)|Дејвид Грегори]].
У математици Лајбниц је истраживао идеју о универзалном математичко – логичком језику заснованом на [[бинарни систем|бинарном систему]]. Супротно од Лајбницове идеје, све машине за рачунање које су касније конструисане користиле су декадни систем за рачунање.
Године 1672. Лајбниц је изумео машину за рачунање која је била далеко боља од Паскалове која је могла само да сабира и одузима; Лајбницова је могла још и да множи, дели и рачуна квадратни корен.
Лајбниц је 1697. године први представио бинарни систем, оносно бројевни систем у којем се уз помоћ само две цифре 0 и 1 може приказати сваки број (док се у обичном декадном систему користи десет цифара 0 ..... 9). Декадно 1 се притом у бинарном систему појављује као 1 (1x2°), 2 као 10 (1x2¹ + 0x2°), 3 као 11 (1x2¹ + + 1x2°), 4 као 100 (1х2² + 0x2¹ + 0x2°) итд. У модерној обради података спроводи се бинарни систем, стога што се његове цифре 0 и 1 лако придружују електричним стањима УКЉУЧЕНО и ИСКЉУЧЕНО, а тиме се сваки број може представити неким низом таквих стања. Појам [[Диференцијал (инфинитезимални рачун)|диференцијал]] увео је Лајбниц за означавање локалне
(тачкасте) линеарне апроксимације: при образовању диференцијалног количника
-{dy:dx = f(x);}- изрази -{dy}- и -{dx}- означавају се као диференцијали.
=== Инфинитезимални рачун ===
Лајбниц је заслужан, заједно са Исаком Њутном, за откриће инфинитезималног рачуна. Према Лајбницовим белешкама до пресудног открића дошло је 11. новембра 1675. године када је по први пут применио интегрални рачун како би пронашао домен функције -{y = x}-. Лајбниц је увео неке нотације које су се задржале до данас, као што су рецимо знак ∫ (који потиче од латинске речи -{summa}-) и -{d}- које означава диференцијале (од латинске речи -{differentia}-). Лајбниц о свом инфинитезималном рачуну није објавио ништа све до 1684. године. Слободно се користио математичким ентитетима називајући их инфинитезималима, сугеришући да они имају парадоксалне особине
(квалитете).
Ред 100:
„Ништа се не догађа у једном удару, а једно је од мојих најважнијих начела да природа никад не чини скокове. Овај сам став назвао законом континуитета“, каже Лајбниц. [[Модерна физика|Модерна]] [[теоријска физика]] од развоја квантне теорије и њеног уобличења
([[квантна механика]]), напротив, радије пак претпоставља дисконтинуалне, у смислу овог навода „скоковите“ прелазе од једног у неко друго стање.
Лајбниц је увео појам актуелно бесконачног који је прихватио и [[Имануел Кант]]. Први је увео појам инволуције (-{involution}-), што је по њему развој према смрти, насупрот еволуцији, развој према животу.
Ред 111:
== Важнија дела: ==
* 1666. -{De Arte Combinatoria}-
* 1671. -{Hypothesis Physica Nova}-
* 1673. -{Confessio Philosophi}-
* 1684. -{Nova methodus pro maximis et minimis}-
* 1686. -{Discours de meta physique}-
* 1705. -{Explication de l’Arithmetique Binarie}-
Ред 131:
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Baird| first = Forrest E. |authorlink= | last2=Kaufmann| first2 = Walter| title = From Plato to Derrida | publisher = Pearson Prentice Hall |year=2008| location = Upper Saddle River, New Jersey | url = | doi = |id= |isbn=978-0-13-158591-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Maria Rosa Antognazza]|year=2008| title = Leibniz: An Intellectual Biography| publisher = Cambridge
* {{Cite book|ref=harv| last=Michael| first = L. A.| title = The Principles of Existence & Beyond| url = https://books.google.com/books?id=N1amOvCppCMC&pg=PA27|year=2007| publisher = Lulu.com|isbn=978-1-84799-199-7|pages=27}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Michael| first = L. A.| title = The Principles of Existence & Beyond| url = https://books.google.com/books?id=N1amOvCppCMC&pg=PA27|year=2007| publisher = Lulu.com|isbn=978-1-84799-199-7|pages=27}}
Ред 220:
{{филозофија}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Рођени 1646.]]
[[Категорија:Умрли 1716.]]
| |||