Јосиф Стаљин — разлика између измена

| датум_смрти = {{Датум смрти|1953|3|5|1878|12|18}}

| место_смрти =[[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]]

| отац = Висарион Џугашвили

| мајка = [[Јекатерина Геладзе]]

 

== Школовање ==

[[1888]]. године Стаљинов отац оставио је породицу без подршке и отишао да живи у Тифлису. По неким гласинама настрадао је у кафанској тучи док су други тврдили да су га видели живог и здравог још [[1931]]. године у Грузији. Са осам година Стаљин је започео своје школовање у црквеној школи у Горију. Стаљин и његови вршњаци који су похађали ову школу били су углавном Грузијци и говорили су на једном од седам наречја кавкаског језика. Међутим у школи су били обавезни да говоре [[руски језик]]. Чак и кад су говорили руски, учитељи у школи подсмевали су се Стаљину и његовим друговима из одељења на грузијском акценту. Његови школски другови, који су углавном били деца богатих свештеника, државних службеника и трговаца су га такође исмевали. Шалили су се на рачун његове офуцане одеће и рошавог лица. Млади Сосо научио је да се супротстави својим мучитељима тако што их је застрашивао. Искоришћавао је слабости својих другова из разреда и излагао их суровом подсмеху. Да би избегао физичку конфронтацију, потенцијалне нападаче је одвраћао од сукоба тако што би им јасно ставио до знања да физичку силу користе као замену за мозак. Оваквом тактиком врло брзо је преузео улогу вође међу својим вршњацима.

 

 

== Револуционарни рад ==

Стаљиново ангажовање у социјалистичком покрету (или прецизније у његовом огранку који ће касније прерасти у комунистички покрет) почело је још док је похађао семинар. Током школских година Стаљин је приступио грузијској Социјал-демократској организацији у оквиру које је почео са пропагирањем [[Марксизам|Марксизма]]. Због свог политичког ангажовања Стаљин је [[1899]]. године избачен са семинара. Своје активности наставио је у политичком подземљу [[Кавказ (регион)|Кавказа]] суочивши се са сталним хапшењима и двоструким прогонством у [[Сибир]] између [[1902]]. и [[1917]]. године. У овом периоду био је снажно наклоњен доктрини коју је поставио Владимир Иљич Лењин, а која је заговарала формирање јаке централизоване партије „професионалних револуционара”. Његово практично искуство учинило га је корисним за Лењинову [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Бољшевичку партију]] осигуравши му место у Централном комитету у јануару [[1912]]. године. Неки историчари су касније тврдили да је у овом периоду свог живота Стаљин заправо био царски шпијун који је имао задатак да се инфилтрира у Бољшевичку партију али до данас нису откривени било какви објективни докази који би то потврдили. [[1913]]. године узео је име Стаљин што на руском значи „човек од челика”.

 

 

== Долазак на власт ==

[[1912]]. године Стаљин је на партијској конференцији у [[Праг]]у изабран у бољшевички Централни комитет. [[1917]]. године био је уредник листа [[Правда]] док су [[Владимир Лењин|Лењин]] и највећи део бољшевичког руководства били у изгнанству. Након [[Фебруарска револуција|Фебруарске револуције]] Стаљин и одбор уредника Правде пружили су подршку привременој влади [[Александар Керенски|Керенског]] и наводно одбили да објаве Лењинов чланак у коме је позивао на њено рушење. Када се Лењин вратио из изгнанства објавио је [[Априлске тезе]] које су додатно учврстиле његов положај.

 

Током грађанског рата у Русији и [[Пољско-совјетски рат|Пољско-Совјетског рата]] Стаљин је био политички комесар у [[Црвена армија|Црвеној армији]]. Његов први положај у влади била је функција Народног комесара за национална питања (1917—23). Такође, био је Народни комесар за радничку и сељачку инспекцију (1920—23) и члан Централног извршног комитета Скупштине Совјета (1917).

 

 

У априлу 1922. године. Стаљин је постао [[Генерални секретар КПСС|генерални секретар]] владајуће Комунистичке партије, функција која ће временом постати најзначајнија у земљи. Ова позиција није била превише омиљена у партији али је Стаљин у њој видео одличну основу за стицање утицаја и моћи. Ова функција имала је значајног утицаја на доношење одлуке ко сме да приступи партији, што му је омогућило да партијске редове попуни својим присталицама. Стицање широких овлашћења у Стаљиновим рукама изазвало је забринутост код умирућег Лењина који је у свом политичком тестаменту позвао на његово уклањање. Међутим, овај документ је остао у тајности захваљујући члановима Централног комитета од којих су многи такође били критиковани у тестаменту.

 

=== Наука ===

 

[[Наука]] у Совјетском Савезу је као и [[уметност]], [[књижевност]] и све остало, била под стриктном идеолошком контролом. Позитивни ефекти оваквог система довели су до значајног напретка у идеолошки сигурним научним областима захваљујући бесплатном образовном систему и државном финансирању истраживачких подухвата. Ипак, у појединим случајевима последице идеолошког притиска биле су драматичне што се најбоље види у областима тзв. „буржоаске псеудонауке”, [[генетика|генетике]] и [[кибернетика|кибернетике]].

 

=== Култура и религија ===

 

За време Стаљинове владавине званични животни стил назван Реал-социјализам добио је свој израз и у уметности кроз уметничко [[сликарство]], [[вајарство]], [[музика|музику]], [[драма|драму]] и [[књижевност]]. До тада популарни правци у уметности као што су револуционарни [[експресионизам]], [[апстрактна уметност]] и експериментална [[авангарда]] били су обесхрабривани и одбачени као формалистички.