Џејмс Џојс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 14:
| школа = [[University College Dublin]]
| награде =
| утицао =
| утицали =
| период =
| дела =
Ред 41:
[[Датотека:James Joyce age six, 1888.jpg|uprightupright|мини|лево|усправно|Џојс у својој шестој години, 1888]]
Џејмс је морао да напусти школу -{''Clongowes Wood College''}-, јер није више било новца за школарину. Примили су га у католичку школу -{''Christian Brothers''}-, где је био кад је добио понуду за школу -{''Belvedere College''}-.<ref>{{cite web|title=Themodernworld.com] | url = https://web.archive.org/web/20110622062917/http://www.themodernword.com/Joyce/joyce_chronology.html |date=22. 6. 2011.}}</ref>{{sfn|Ellmann|1982|pp=54–55}} Године 1895, Џојс је у својој 13. години одлучио да се придружи покрету -{''[[Sodality of Our Lady]]''}- с његовим вршњацима у Белведеру. Филозофија [[Тома Аквински|Томе Аквинског]] је наставила да врши јак утицај на њега током већине његовог живота.{{sfn|Ellmann|1982|pp=60, 190, 340, 342}}<ref>Cf. [[Portrait of the Artist as a Young Man]], Wordsworth 1992, Intro. & Notes J. Belanger, 2001, 136, n. 309: "''Synopsis Philosophiae ad mentem D. Thomae''. This appears to be a reference to ''Elementa Philosophiae ad mentem D. Thomae'', a selection of Thomas Aquinas's writings edited and published by G. M. Mancini, Professor of Theology at the [[Pontifical University of Saint Thomas Aquinas|Pontifical University of Saint Thomas Aquinas, ''Angelicum'']] in Rome (see ''The Irish Ecclesiastical Record'', Vol V, Year 32, No. 378, June 1899, [https://books.google.com/books?id=fpYvAAAAYAAJ&pg=PA570 pp. 570]</ref> Језуити су му предложили да постане део њиховог реда, Џејмс је то одбио и напустио их. Наиме, Џојс је одгојен у строгој хришћанској породици и то је имало велики утицај на његов живот и његова дела, али он сам је већ у 16 години окренуо леђа веровању за сва времена. Године
Џојс је први пу представљен Ирској публици посредством [[Артур Грифит|Артура Грифита]] у његовим новинама, -{''[[United Irishman]]''}-, у новембру 1901. Џојс је написао један чланак о [[Ирско књижевно позориште|Ирском књижевном позоришту]], који је часопис његовог колеџа одбио да штампа. Џојс га је објавио и локално дистрибуирао. Сам Грифит је написао чланак о цензури студента Џејмса Џојса.<ref>Jordan, Anthony, [http://www.irishtimes.com/newspaper/opinion/2012/0220/1224312050318.html "An Irishman's Diary"], ''Irish Times'', 20 February 2012</
Када је дипломирао одлази у [[Париз]] да тамо студира медицину, међутим већ након пола године се вратио,<ref>Richard Ellmann: James Joyce (1959) pp. 117–118</ref> јер му је мајка умирала од рака.<ref>She was originally diagnosed with [[cirrhosis of the liver]], but this proved incorrect, and she was diagnosed with cancer in April 1903. Ellmann (1982). pp. 128.–129</ref>{{sfn|Ellmann|1982|pp=129, 136}} Након њене смрти почео је интензивно да пије и успевао је да преживљава захваљујући освртима за књиге, часовима, и певању.<ref>{{cite web|url=http://www.feisceoil.ie/history/ | title = History of the Feis Ceoil Association | accessdate=9. 11. 2009. | deadurl = | archiveurl = https://web.archive.org/web/20070401041950/http://www.feisceoil.ie/history/ | archivedate=1. 4. 2007. }}. Siemens Feis Ceoil Association. 1 April 2007 version retrieved from the Internet archive on 9 November 2009.</ref><ref>{{cite web|last=Parsons| first = Michael| url = http://www.irishtimes.com/life-and-style/homes-and-property/fine-art-antiques/michael-flatley-confirms-he-owns-medal-won-by-james-joyce-1.1833446 | title = Michael Flatley confirms he owns medal won by James Joyce | publisher = Irishtimes.com |date=| accessdate=20. 9. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://jamesjoyce.ie/on-this-day-30-september/| title = On this day…30 September| work = The James Joyce Centre}}</ref> Те [[1904]]. покушава да објави и „''Портрет уметника у младости''” али без успеха. У јуну 1904. упознаје своју будућу жену Нору Барнакл и они врло брзо напуштају Дублин. Прво су отишли у Цирих, па у [[Трст]] где је успео да нађе место учитеља енглеског и где је остао десет година. Године
Дана 11. јануара [[1941]]. имао је операцију која је узроковала његов пад у кому. Пробудио се два дана касније и тражио да се позову његова деца. Међутим они су били на путу кад је Џејмс преминуо. Сахрањен је на Флунтерн гробљу у Цириху, где су такођер сахрањени и његова жена (умрла 1951) и син Џорџ.
Ред 52:
[[Датотека:Споменик Џејмсу Џојсу у Даблину.JPG|мини|десно|250п|Споменик Џејмсу Џојсу у [[Даблин]]у]]
Џојс се у књижевности јавио још као студент, [[1899]]. године, једном занимљивом есејистичком анализом [[Henrik Ibsen|Ибзена]]. Он је експериментима у наративној техници и структури романа и примени тока свести дао нов правац модерној књижевности. Прва збирка песама ''Камерна музика'' изишла му је [[1907]]. (једно време припадао је групи имажиниста, са Паундом и Елиотом), а затим је пред сам [[Први светски рат]] објавио једину књигу приповедака ''Даблинце''. ''Портрет уметника у младости'' појавио се [[1916]], драма ''Изгнанци'' [[1918]], [[1922]]. светска књижевност добила је његово ремек-дело роман ''Уликс'', на коме је радио још од [[1914]]. То дело сматра се библијом европског прозног [[модернизам|модернизма]] и упркос врло оштрој полемици око Џојсовог књижевног дела, изван сваке сумње је његов огроман утицај на развој књижевне прозе [[20. век]]а. После ''Уликса'', Џојс је написао још само ''Финеганово бдење'' (
=== Дела ===
Ред 110:
* {{Cite book|ref=harv|| last=Ellmann| first = Richard|authorlink= Richard Ellmann| title = [[James Joyce (biography)|James Joyce]]| location = | publisher = [[Oxford University Press]], 1959, revised edition|year=1982|isbn=978-0-19-503103-4|pages=}}
* Gammel, Irene. ''Baroness Elsa: Gender, Dada and Everyday Modernity.'' Cambridge, MA: MIT Press, 2002, 253.
* {{cite journal|last = Gillers|first = Stephen|authorlink=
|df = dmy-all
}}
| |||