Википедија

Логос — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 19:
=== Хераклит ===
 
Са старогрчким филозофом [[Хераклит]]ом (око 540-480. п. н. е.) логос постаје битан филозофски појам, који указује на поредак и умност у свету.<ref name="Оксфордски филозофски речник">Логос, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад. {{page| year = 1999|id=ISBN 978-86-7047-303-84|pages= }}</ref> По Хераклиту, ток промене, који се у свету види на нивоу природних феномена, делује у складу са принципом који ограничава и задржава јављање [[хаос]]а. Хераклит овај принцип реда назива логосом.<ref name="Енциклопедија живих религија">Логос, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004.</ref> За Хераклита, логос означава говор природе<ref name="Филозофски речник"/> и општу закономерност догађања у [[свемир]]у.<ref name="Филозофски лексикон"/> Логос је иманенитан свему постојећем, свеприсутан, општи и заједнички.
[[Датотека:Franz Xaver Messerschmidt Charakterkopf 2.jpg|десно|мини|150п|[[Хераклит]] даје логосу филозофско значење]]
{{цитат2|Нужно је следити оно што је опште, али мада је логос општи већина живи као да свако има сопствену памет.}}
 
Оно што јесте саопштава истину о себи, [[откровење|објављује]] се. Спознаја логоса условљена је тиме да се не остане на чулном и појединачном, већ да се изнађе нужни, општи закон који важи за све и који се испољава у свему. Стога поступати само „по својој властитој памети“, значи немогућност увида у структуру [[космос]]а која је садржана у логосу.<ref name="Филозофски лексикон"/>
 
{{цитат2|Мада је логос увек истинит, људи га не разумеју ни кад га чују ни пре но што су га чули. И мада се све збива сагласно логосу, изгледа да обични људи о њему немају никакво искуство ... Они не знају шта раде док су будни, баш као што не знају шта су радили током сна.|Хераклит}}
 
Свепристуност логоса чини да чулна мноштвеност ствари и догађаја има значење целине, [[једност]]и:
 
{{цитат2|Ако послушате не мене него истински логос, мудро је сложити се да је све [[Једно]].}}
Ред 43:
Хераклитово значење логоса разрадили су у [[стоици|стоичкој]] филозофији [[Zenon iz Kitijuma|Зенон]], [[Епиктет]], [[Марко Аурелије]] и други. За стоике логос, осим нужности и закономерности, добија и значење универзалног ума (''ендитхетос''), који подвргава све ствари и догађаје њиховој [[судбина|судбини]], досуђује оно што се збива и што ће се збивати.<ref name="Филозофски речник"/> Људски разум учествује у универзалном логосу, и одражава га речју или делом (''пропхорикос''), а људска природа представља терен и мерило за етичко размишљање и деловање.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> За стоичара [[Хрисип]]а, логос је она сила која чини људски говор разумним, ум логичним, и целокупну природу смисленом.
 
Код стоика логос добија и значење принципа целокупног [[морал]]а. Њихово морално начело је било „живети по природи“, што је у ствари значило живети по логосу.<ref name="Ум и Етос"/> Стоици по први пут доведе у блиску везу ''логос'' и ''номос'' (закон којим се регулишу односи у држави), на чему се заснива и стоички [[космополитизам]]. Мудри људи се осећају као грађани космоса јер знају да су људски закони продужетак космичког логоса.<ref name="Ум и Етос"/>
 
Хераклитово изједначење живота и логоса нашло је места у стоичкој терминологији као ''логос сперматикос'' (семени логос), активни животни принцип који делује на пасивну материју да би уредио свет.<ref name="Filozofijski rečnik"/> Ови логои изгледа да врше нешто од функције Платонових идеја.<ref name="Оксфордски филозофски речник"/>
Ред 68:
=== Јованово јеванђеље ===
[[Датотека:P52 recto.jpg|десно|мини|[[Јеванђеље по Јовану|Јованово јеванђеље]] сматра [[Исус]]а [[оваплоћење]]м божанског логоса]]
Хришћанска рецепција логоса је експлицитна у уводу Јовановог јеванђеља (Јн. 1,1—18), где писац поистовећује Исуса са божанским Логосом (1,3).<ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
{{цитат3|У почетку беше Логос, и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог... И Логос постаде тело и настани се међу нама...|Јн. 1,1,14.<ref>[http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet_oko_nas/deca_apokalipse/Put_Istina_Zivot.htm Пут, Истина, Живот (pravoslavni-odgovor.com)], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>}}
Ред 86:
=== Максим Исповедник ===
 
[[Патристика|Патристичка теологија]], а нарочито [[Максим Исповедник]], говори опширно о логосима (гр. λογοι ''логои''), који преегзистирају у [[Бог]]у и преко којих Бог саопштава смисао своје творевине,човек будући да има слободну вољу бира да ли хоће ићи у складу са логосом или не. Према светом Максиму, свако створење има смисао и сврху јер садржи вечни божански логос. Логос је дат свему створеном као вечити циљ и сврха који треба да буду постигнути.<ref name="Јунг и православље">[http://www.rastko.rs/rastko/delo/11644 Владета Јеротић, Јунг и православље], Приступљено 11. 4. 2013.</ref>
 
{{цитат3|Сваки свршетак, по природи ограничен властитим логосом, је испуњење могућности која потиче од [[суштина|суштине]] и која појмовно претходи свршетку.|Максим Исповедник, Гностички стослови I-3}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Логос”