Стјепан Радић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 41:
 
== Каријеpa ==
Рођен је 11. јуна 1871. године у [[Десно Требарјево|Десном Требарјеву]]. Као ученик шестог разреда загребачке гимназије је [[1888]]. године био избачен из школе, због јавне демонстрације против Хедерварија, током извођења опере "Никола Шубић Зрински". Када је Штросмајер прочитао у новинама о РадићевојРадићевом младалачком иступу, изјавио је: ''Овај младић скинуо је плочу са гробнице, у коју је узидана хрватска слобода.''<ref>виктор Новак, наведено дело</ref> Као петнаестогодишњак упутио се Радић пешице до Ђакова, па затим и Београда. Упознао се том приликом са бискупом Штросмајером и митрополитом Михајлом. По препоруци Шторсмајера и београдског митрополита Михајла је отпутовао на студије у [[Русија|Русију]] 1896. године.{{sfn|Новак|1948|p=207}} Стјепан је тада био велики поборник Словенства и проповедник културне солидарности свих Словена. Налази се на идејним и политичким позицијама Јураја Штросмајера и Фрање Рачког. У периоду између 1897—1899. године је завршио у [[Париз]]у Вишу политичку школу. Затим је живео неко време у [[Праг]]у, сарађујући с чешким листовима, а када га је полиција протерала из Прага отишао је у Земун за балканског дописника чешких, француских и руских листова. Од [[1902]]. године је живео у [[Загреб]]у и ради као секретар Хрватске уједињене опозиције.
 
Од 1902. године, па све до 1906, био је главни уредник месечника "Хрватска мисао".
Ред 47:
[[Хрватска републиканска сељачка странка|ХРСС]] је основао заједно са братом [[Antun Radić|Антуном]] 1905. године. Ова странка је, по свом оснивању, упутила проглас свим хрватским, српским и словеначким странкама, позивајући их на сарадњу "у духу свеславенске политике", са циљем да би се створила "неутрална хабсбуршка монархија у облику Подунавске федерације"{{sfn|Костић|1976|p=20}}. ХРСС је на изборима за [[Хрватски сабор]] добила девет мандата. У Хрватски сабор Радић је први пут изабран 1908. године у изборном округу [[Лудбрег]].
 
Друга фаза деловања странке је период постојања у [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевини СХС]], односно Југославији. Он је постао под утицајем револуционарних промена у Русији 1917, одвише либералан и револуционаран. Од првих дана стварања нове југословенске државе заузео је опозициони став, и привукао себи све сепаратисте.
 
На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима за Уставотворну скупштину]], ХРСС је добила 50 мандата и тако постала највећа хрватска странка. Након доношења устава, ХРСС заједно са Хрватском заједницом и Хрватском странком права је формирао Хрватски блок којим је покушао да у своју корист реши хрватско питање. Радић је 1. јула 1924. године учланио ХРСС у Сељачку интернационалу, која је сматрана делом Комунистичке интернационале {{sfn|Чулиновић|1961|p=437}} због чега [[Двадесета влада Николе Пашића|влада Пашић-Прибићевић]] доноси одлуку за распуштање Радићеве странке. Радић је ухапшен и затворен. Павле Радић је, у својству председника Хрватског сељачког клуба и по Стјепановом налогу, 27. марта 1925. изјавио да Странка прихвата Устав и династију Карађорђевића и тиме се одриче републиканства у свом програму{{sfn|Петрановић|1988|p=144}}{{sfn|Fogelquist|2011|p=252}}. По Виктору Новаку: ''Седмогодишњи политички рат који је водио Стјепан Радић завршава се у фази када напушта републиканизам и површински сепаратизам, и прилази унитаризму и монархизму (1925).''<ref>Виктор Новак: "Магнум кримен", Београд 1986.</ref> Стога је 1925. године ушао [[Двадесет друга влада Николе Пашића|у владу]] као министар просвете. Од 1927. године поново апстинира и, заједно са [[Светозар Прибићевић|Прибићевићем]], формира [[Сељачко-демократска коалиција|Сељачко-демократску коалицију]].