Фрањо Рачки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
== Биографија ==
 
Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је 1829. године у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. БиоУместо једа тада (1848) клирикоде у Сењу,Будимпешту гдеда јестудира завршиофилозофију теологију,он гдесе ћезбог гамађарске бискупбуне Мирконашао Ожеговићу 1852Сењу. годинеБио заредитије затада свештеника.(1848) Након грађанског рата студирао је наукеклирик у БечуСењу, где је показаозавршио таленат за историјску науку. У то време познавао је и имао подршку Штросмајера, бискупа Ожеговића и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Промовисан је за доктора теологије 1855.теологију у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "СредоточјеБискупском повјестницесјеменишту".<ref>Antoljak, Stjepan,где Hrvatskaће historiografija,га Zagrebбискуп 2004,Мирко str.Ожеговић 492</ref>15. Наконавгуста завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Послат је 18571852. године радизаредити истраживањаза и усавршавања у Рим. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције. Иако је имао опсежне истраживачке планове, на наговор Штросмајера вратио се у Хрватску да би допринео хрватском препородусвештеника.
 
Прве написе је објавио као гимназијалац у "Католичком листу" и "Невену". Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, у "Пасманеуму", где је показао таленат за историјску науку. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Бечу 1852, примио се, на наговор свог добротвора бискупа Ожеговића, места професора физике у Сењској гимназији. Из тог времена је његова расправа "О кемичком називју".<ref>"Београдске новине", Београд 20. фебруар 1917.</ref> Чим се 1853. године упразнило место у бечком "Аугустинеуму", послао га је бискуп тамо "на више студије". Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. По повратку из престонице постављен је др Рачки за професора црквеног права и црквене историје на сењском Сјеменишту. Напредовао је брзо до управника те католичке богословије. Послат је 1857. године ради истраживања и усавршавања у Рим. У то време познавао је и имао подршку бискупа Штросмајера и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције. Иако је имао опсежне истраживачке планове, на наговор Штросмајера вратио се у Хрватску да би допринео хрватском препороду.
 
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==