Фрањо Рачки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Дела |
|||
Ред 26:
Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је 1829. године у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. Уместо да оде у Будимпешту да студира филозофију он се због мађарске буне нашао у Сењу. Био је тада (1848) клирик у Сењу, где је завршио теологију у "Бискупском сјеменишту", где ће га бискуп Мирко Ожеговић 15. августа 1852. године заредити за свештеника.
Прве написе је објавио као гимназијалац у "Католичком листу" и "Невену". Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, у "Пасманеуму", где је показао таленат за историјску науку. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Бечу 1852, примио се, на наговор свог добротвора бискупа Ожеговића, места професора физике у Сењској гимназији. Из тог времена је његова расправа "О кемичком називју".<ref>"Београдске новине", Београд 20. фебруар 1917.</ref> Чим се 1853. године упразнило место у бечком "Аугустинеуму", послао га је бискуп тамо "на више студије". Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. По повратку из престонице постављен је др Рачки за професора црквеног права и црквене историје на сењском Сјеменишту. Напредовао је брзо до управника те католичке богословије.
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства ==
| |||