Отворите главни мени

Промене

16.063 бајта уклоњена ,  пре 3 месеца
назад
| Напомена =
}}
'''Лукијан''' (световно '''Војислав Пантелић'''; [[Мол (Ада)|Мол]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], [[19. август]] [[1950]]) епископ је [[Епархија будимска|будимски]] и администратор [[Епархија темишварска|Епархије темишварске]]. Био је епископ сегедински[[Епархија темишварска|темишварски]] ([[1999]]—[[2002]]), епископ [[Епархија пакрачко-славонска|славонски]] ([[1985]]—[[1999]]) и викарни епископ [[Викарни епископ моравички|моравички]] ([[1984]]—[[1985]]).
 
== Животопис ==
[[Датотека:Епископ будимски Господин Лукијан.jpg|мини|алт=|лево]]
Владика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је на Преображење [[1950]]. године у селу [[Мол (Ада)|Мол]] у у породици благочестивих хришћана Милана и Загорке Пантелић. На крштењу је добио име Војислав. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Сенти. Уписао је студије права у Београду и Православни богословски факултет на којем је дипломирао 1980. године. Замонашен је руком Епископа шумадијског [[Сава Вуковић|др Саве Вуковића]] у [[Манастир Дивостин|Манастиру Дивостин]] 1979. године на Духове. У чин јерођакона рукоположен је на Духовски понедељак у цркви Свете Тројице у Крагујевцу а у чин јеромонаха 22. септембра 1981. године у манастиру Св. Меланије у Зрењанину. На постдипломским студијама боравио је у Регенсбургу у Немачкој, а потом и у Енглеској, у Ексетеру. За време студија у Немачкој, теологију и догматику учио је од тадашњег чувеног професора Рацингера, потоњег папе [[Папа Бенедикт XVI|Бенедикта XVI]].
 
Владика Лукијан (Војислав Пантелић) рођен је на Преображење [[1950]]. године у селу [[Мол (Ада)|Мол]]. Осмогодишњу школу је завршио у свом селу, а гимназију у Сенти. Најприје је студирао правне науке, а затим дипломирао на [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословском факултету]] у [[Београд]]у (1980).
Говори руски, немачки, енглески, мађарски, румунски и грчки језик.     
 
Епископ шумадијски [[Сава Вуковић|Сава (Вуковић)]] замонашио га је [[1979]]. у манастиру [[Манастир Дивостин|Дивостину]] и рукоположио у чин [[јеромонах]]а (1981) у манастиру [[Манастир Свете Меланије|Свете Меланије]] у [[Зрењанин]]у.<ref>[http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=262&Itemid=237 Саборна црква у Београду: Хиротонија епископа моравичког Лукијана], Приступљено 2. 9. 2014.</ref>
 
== Епископ ==
 
За викарног епископа [[Викарни епископ моравички|моравичког]] је хиротонисан [[1. јул]]а [[1984]]. од стране [[Патријарх српски Герман|патријарха српског Германа]], епископа шумадијског [[Сава Вуковић|Саве (Вуковића)]] и нишког [[Патријарх српски Иринеј|Иринеја (Гавриловића)]].<ref>[http://kalenic.rs/wp-content/uploads/2019/01/1984_05.pdf Хиротонисан нови епископ моравички Лукијан (Каленић, број 5/1984, стр. 14)]</ref>
Свети Архијерејски Сабор је на свом редовном заседању, у мају 1984. године изабрао протосинђела Лукијана (Пантелић) духовника манастира Дивостин за викарног епископа моравичког.
 
Од [[1985]]. био је на епископском престолу [[Епархија славонска|Епархије славонске]] у [[Пакрац]]у, одакле се због ратних прилика са дијелом пастве повукао [[1991]]. у [[Србија|Србију]]. Администрацију [[Епархија темишварска|Епархије темишварске]] преузео је [[1996]]. године. Током [[1999]]. изабран је нови епископ славонски [[Сава Јурић|Сава (Јурић)]], а епископ Лукијан је постао и званично [[Епархија темишварска|епископ темишварски]].
Наречење је 30. јуна 1984. године у Саборној цркви у Београду обавио [[Патријарх српски Герман]] са епископима: браничевским Хризостомом (Војиновићем), шумадијским Савом (Вуковићем), нишким Иринејем (Гавриловићем), зворничко-тузланским Василијем (Качавендом) и викарним епископом марчанским [[Данило Крстић|Данилом (Крстићем).]]
 
Послије смрти епископа будимског [[Данило Крстић|Данила (Крстића)]] постављен је [[2002]]. за [[Епархија будимска|епископа будимског]] и наставио да управља [[Епархија темишварска|Темишварском епархијом]] као администратор.
У недељу 1. јула 1984. године, на светој архијерејској Литургију у Саборној цркви у Београду, Његова Светост Патријарх српски Герман, епископ шумадијски Сава и епископ нишки [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј]], извршили су чин епископске хиротоније изабраног и нареченог епископа Лукијана, уз саслужење 10 свештеника и 8 ђакона. Хиротонији су присуствовали епископ браничевски Хризостом, епископ рашко-призренски Павле, епископ жички Стефан, епископ зворничко-тузлански Василије и викарни епископ марчански Данило. По завршетску свете Литургије, Патријарх Герман поздравио је новог епископа и пожелео му успешну и благословену архипастирску службу и предао му је жезал, символ епископске власти. Примивши жезал, епископ Лукијан је одржао своју прву архипастирску проповед у препуној Саборној цркви. На Литургији је певало Прво београдско певачко друштво и мешовити хор из Кордице (Грчка).
 
Викарни епископ моравички г. Лукијан провео је годину дана у Београду, помажући Патријарху Герману у вршењу бројних обавеза.
 
=== Епископ славонски ===
Свети Архијерејски Сабор СПЦ на свом редовном заседању 1985. године изабрао је тадашњег викарног Епископа моравичког Лукијана за епископа упражњене Епархије славонске са седиштем у Пакрацу. Дошавши у Епархију славонску, Епископа Лукијана је чекао велики посао зацељивања старих рана и обнављања храмова који су порушени у Другом светском рату.
 
Трудио се да у Епархију славонску, како међу свештенство и монаштво, тако и међу верни народ уведе нарочити ред и поредак успостављањем редовних богослужења у свим парохијама и организовањем активног црквеног живота. Ову делатност прекинуо је рат који је букнуо у бившој Југославији, односно у Републици Хрватској. Венац мучеништва поднео је заједно са својим народом и Епископ Лукијан. Владичански Двор у Пакрацу је под дејством хрватских снага потпуно девастиран а инвентар, библиотека и ризница су биле изгубљене или уништене.
 
Услед ратних дејстава, Епископ Лукијан се преместио у место Окучане, које се тада налазило на слободној територији коју су држале српске снаге. Не желећи да напусти свој народ и даље је активно обављао архипастирску службу обилазећи ратишта и служећи у храмовима широм епархије до којих се могло стићи. Тако је доживео и хапшење од стране хрватских војних снага. У заточенштву је провео два месеца, изложен страшном мучењу и изгладњивању. На интервенцију [[Патријарх московски Алексије II|Патријарха руског Алексеја II]], којег је Владика Лукијан још као студент упознао, док је Патријарх Алексеј био Митрополит таљински и естонски, Епископ Лукијан је ослобођен из заточеништва. И даље је наставио да у тешким ратним временима обилази ратишта, војнике и народ на територији којом је могло да се креће. Учествовао је и на разним састанцима и преговорима зараћених страна са Међународном заједницом. Коначни пад Славоније одиграо се 1. и 2. маја током операције познате под именом [[Операција Бљесак|<nowiki>''Бљесак''</nowiki>]]. Тада је међу последњима Славонију напустио и њен епископ, Лукијан.
 
Оно што се дешавало тих дана најбоље је описано у извештају којег је Епископ славонски Лукијан поднео Светом Архијерејском Сабору СПЦ - <nowiki>''</nowiki>Око 17 часова видело се да од помоћи нема ништа те је почела евакуација жена и деце према Босни јер је линија одбране почела попуштати. Ја сам трчао до радија, да охрабрим бранитеље и спречим панику, до команде да видим хоће ли доћи помоћ, у Дом здравља, где је стизало много рањеника, у подруме-склоништа да умирим мајке и децу. За то време моји свештеници спасавали су цивилно становништво а пре свега жене и децу из својих парохија....<nowiki>''</nowiki>
 
<nowiki>''</nowiki>Док је западна Славонија нестајала у крви своје деце, Београд се забављао првомајским програмом и спортским утакмицама. -Све иде по плану- како рече председник Србије поводом масакра и погрома у Западној Славонији, где живи завиде мртвима а завидим им и ја.<nowiki>''</nowiki>
 
Након пада западне Славоније, 1995 године, Епископ Лукијан одлази у Америку, где је био помоћни епископ митрополиту [[Иринеј Ковачевић|Иринеју Ковачевићу,]] а на Православном богословском факултету у Либертивилу предавао је општу историју хришћанске цркве једну академску године.
 
=== Темишварска епархија ===
Свети Архијерејски Сабор именовао је 1996. године Епископа славонског Лукијана за администратора [[Епархија темишварска|Епархије темишварске]] у Румунији, а којом је до тада администрирао Епископ шумадијски др Сава Вуковић. Доласком у Темишварску епархију епископ Лукијан започео је тамо где је стао епископ Сава, на обнављању црквеног живота у српским парохијама у Румунији и успостављању монашког општежића у манастирима који су углавном били пусти. Велики је допринос Епископа Лукијана на пољу враћања црквене имовине као и по питању обнове бројних храмова и других црквених објеката у Епархији темишварској. Значајну улогу Епископ Лукијан одиграо је по питању регулисања статуса Епархије темишварске код румунских државних власти. Од нарочитог су значаја су добри односи које Епископ Лукијан негује са [[Румунска православна црква|Румунском Православном Црквом]], Патријархом Данилом, којег познаје још из студентских дана, као и са бројним архијерејима. Тако је Епископ Лукијан носилац бројних одликовања која додељује Румунска Православна Црква. Један од бројних успеха које је Епархија темишварска идејствовала под управом Епископа Лукијана јесте проглашење празника Св. Саве за државни празник српске националне мањине у Румунији.
 
=== Епископ будимски ===
Након упокојења епископа будимског [[Данило Крстић|Данила]], Свети Архијерејски Сабор је 2002. године изабрао Епископа Лукијана за Епископа упражњене Епархије будимске. Од ступања на трон Епископа будимских, Владика Лукијан започео је реорганизацију Епархије будимске увођењем посебног реда међу свештенство и верни народ, нарочито посвећујући пажњу редовним богослужењима у свим парохијама. Многе упражњене парохије су тада попуњене. Изузетан допринос Епископа Лукијана је на пољу реституције црквене имовине, како у Румунији тако и у Мађарској. Епископ Лукијан је доласком у Епархију будимску одмах започео и материјалну обнову, тако су за време управе Епископа Лукијана многи храмови у Епархији обновљени, као и манастири Грабовац и Српски Ковин. Осим тога, од великог значаја је и рестаурација многих иконостаса и других вредних предмета који се убрајају у културно-уметничко благо од историјског значаја. Статус Епархије будимске је захваљујући мудром управљању Епископа Лукијана постао неприкосновен у Мађарској, што се огледа у положају којег епархија има пред државним властима као и у добром односу са Владом Мађарске. Како велику улогу у животу Епархије будимске игра и епархијски Музеј, Епископ Лукијан је уложио велики напор како би ову установу осавременио и оспособио да на најбољи могући начин промовише српски идентитет и културно-уметничко благо Срба у Мађарској. Тако је у мају 2019. године Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј посетио Епархију будимску<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3536985/patrijarh-irinej-posetio-eparhiju-budimsku-u-madjarskoj.html|title=Патријарх Иринеј посетио Епархију будимску у Мађарској|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2019-05-30}}</ref> и том приликом са бројним представницима Владе Мађарске и Владе Србије отворио нови Музеј Епархије будимске, смештен у згради некадашње Препарандије у Сентандреји.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/rts/ci/Dijaspora/story/1516/vesti/3531403/-novi-muzej-srpske-pravoslavne-eparhije-budimske-u-sentandreji.html|title=Нови Музеј Српске православне епархије будимске у Сентандреји|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2019-05-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/otvoren_novi_muzej_eparhije_budimske_u_sentandreji|title=Отворен нови Музеј Eпархије будимске у Сентандреји {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|access-date=2019-05-30}}</ref>
 
Осим рада на очувању културно-уметничког блага Епархија будимске и темишварске и устројавања црквеног живота, епископ Лукијан посветио се преводилачкој делатности. Преводилачка активност епископа Лукијана била је усмерена на богослужбене књиге које су на језику којим народ више не говори, а на просторима Мађарске и Румуније изузетно је важно сачувати српски језик. Народ на овим просторима Српски језик говори углавном само у својим домова, или у местима где постоје српске школе као и у цркви. Према томе Епископ Лукијан водио се тиме да богослужење из ових а и других разлога, мора бити свима разумљиво. На српски језик превео је 12 минеја, Октоих, Посни и Цветни Триод<ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/predstavljen_posni_triod_na_srpskom_jeziku|title=Представљен „Посни триод“ на српском језику {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|access-date=2019-05-30}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/predstavljen_posni_triod_u_prevodu_episkopa_lukijana|title=Представљен „Посни триод“ у преводу епископа Лукијана {{!}} Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]|website=www.spc.rs|access-date=2019-05-30}}</ref>. Године 2017. постао је члан Удружења књижевника Србије, на позив истог удружења.
 
Епископ Лукијан носилац је бројних одликовања и признања које додељује Руска Федреција, Мађарска као и Румунска Православна Црква.
 
== Види још ==
{{reflist}}
 
{{портал|Биографија}}http://www.pecat.co.rs/2019/04/vladika-lukijan-pantelic-sve-me-rane-moga-roda-bole/
<br />{{reflist}}
 
{{низ