Ђер — разлика између измена

48 бајтова додато ,  пре 2 године
м
[[Атанасије Димитријевић Секереш]] (1738—1794) из Ђура, је био Србин православац шта више православни свештеник, па се покатоличио, прешавши у унију 1776. године. Након школовања у Пожуну, вратио се у завичај 1759. године. Након што је био тринаест година православни парох у родном Ђуру, премештен је у Беч за капелана 1772. године код цркве Св. Ђорђа. Као ученог свештеника узели су га за цензора и коректора српских књига али и других словенских народа. Код Срба је био омрзнут не само због уније; био је изузетно учен, полиглота али без икаквих верских и националних осећаја. Својим антисрпским ставом је много одмогао свом народу у његов борби за опстанак, током 18. века. Он је неке молитве и црквене песме са грчког језика, превео на мађарски језик, пре 1790. године.
 
Град у [[18. век]]у се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште. У ово време значајан чинилац у граду били су малобројни [[Срби]], из којих је данас сачувана српска православна црква. Садашња православна црква грађена је крајем 18. века у архитектонском стилу зрелог барока. Иконе је сликао непознати грчки мајстор, сликарски образован на бечкој Академији. Тај иконостас је касније пренет у Сентандреју, где се чува.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref> Сабовски шегрт Маћашевић из Ђура, учи занат око 1740. године у Будиму. На једном документу састављеном 1748. године у будимском Табану, потписао се Константин Белушев парох ђурски. Поп [[Арон Георгијевић]] је почетком 19. века прешао из Јегре у Ђур, за свештеника. Ту је 1801. године превео православни "Катихизис", на мађарски језик. Исте године он купује Стојковићеву "Физику", први део. Постао је касније игуман у манастиру Бођани. Купац једне духовне књиге преведене на српски језик, био је 1803-1806. године Симеон Тодоровић "помоћник црквени".<ref>"Седмоглава аждаја - или описаније седми грехов смертних...", Будим 1803. године</ref> Купцу из места Петру Перишићу кад је умро 1807. године, штампао је изговорено му нагробно слово, прота Мануил Малешевић месни парох (родом из Столног Београда). Србијански трговац Арон Деспинић је 1828. године продао у Ђуру 287 свиња, које је дотерао из Србије. Он је такође 1829. године дао прилог за ђурску српску цркву. Те године једну српску књигу купио је у Ђуру, [[Јован Пачић]] први капетан коњички и "списатељ српски". Он је био још једном пренумерант и 1825. године<ref>Лазар Лазаревић: "Владимир и Косара - драма у три акта", Будим 1829. године</ref> Скупљачи претплате за "Новине сербске" у Бечи били су 1813. године у Ђуру, браћа Деметровићи. Претплатници књиге Доситеја Обрадовића добили су 1826. године у Ђуру, читаоци: Деметровић Емануел, са супругом и кћерком.<ref>Доситеј Обрадовић: "Благи обичаји или вјенац од азбуке", Будим 1826. године</ref> Те године парох је био поп Јован Симоновић.
 
[[Гаврил Стефановић Венцловић]] српски књижевник је живео извесно време у Ђуру, где је био капелан. Он је 1736. године у Ђуру превео дело Руса, епископа црниговског Лазара Барановића: "Мач духовни", у три књиге.<ref>"Српски дијалектолошки зборник", Београд 1911. године</ref> Гаврило Мијакић из Ђура је постао српско-православни епископ у Марчи.
27.345

измена