Велике сеобе Срба — разлика између измена

Период аустријске владавине потрајао је две деценије (1718—1739). Наиме, након новог [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|Аустријско-турског рата 1737—1739.]], [[Београдски мир|Београдским миром]], [[Османско царство|Турска]] је повратила изубљене територије и поново је граница упостављена на [[Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, а [[Београд]] је постао средиште [[пашалук]]а. Поновно успостављање турске власти довело Друге велике сеобе Срба. Плашећи се [[Османско царство|турске]] одмазде, [[Срби]] су на челу са патријархом [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенијем IV Јовановићем]] кренули у [[Аустрија|Аустрију]] [[1740]]. године.<ref>Читанка првог Српског устанка, март 2006., Издавач: ‘‘НИП Дечје новине — Издавачка делатност д. о. о.‘’</ref> [[Османско царство|Турци]] су на разне начине покушавали да придобију Србе у [[Смедеревски санџак|Београдском пашалуку]], због близине границе и због тога су им давали разне привилегије. Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и [[Читлучењечитлучење]] је било мање изражено у Беогардском пашалуку. Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и последицама знатно мања.

Слика:Srpske privilegije 1732.jpg| <center> Привилегије [[Срби|Срба]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]: насловна страна штампаног издања из 1732. године