Ајурбарибада-кан — разлика између измена

'''Ајурбарибада-кан''' или '''Ајурбарвада-кан''' ({{јез-мон|Аюурбарбад}}; [[Средњемонголски језик|ср. монг.]] ''ᠠᠶᠦᠷᠪᠠᠣᠠᠳᠠ''; {{јез-кин-тп|т=愛育黎拔力八達|п=Ayurbarwada}}), односнопознат и по [[Храмовно име|храмовном имену]] '''Жен-цунг''' ({{јез-кин-тп|т=仁宗|п=Rénzōng}}; 9. април 1284, [[Канбалик]] — 1. март 1320, [[Канбалик]]), био је ''[[Каган|велики кан]]'' [[Монголско царство|Монголске империје]], односно [[Списак кинеских владара|цар Кине]] (1311—1320) из [[Династија Јуан|династије Јуан]], огранка [[Династија Борџигин|династије Борџигин]].

== Порекло и владавинавласт ==

Био је син [[Дармабала|Дармабале]], сина Зенјина[[Зенјин]]а и унука [[Кублај-канакан]]а, и Даги од [[Конграти|Конграта]]. Његов политички успон почиње под [[Кајшан-каномкан]]ом, кога је и наследио на власти 1311. године. Као [[Кинески владари|цар Кине]] узео је [[Владарско име (Кина)|владарско име]] свог претходника '''Џ’-да''' ({{јез-кин|至大}}), да би га следеће године променио у '''Хуанг-ћинг''' ({{јез-кин|皇庆}}). Године 1314. узео је владарко име '''Јен-јоу''' ({{јез-кин|延佑}}) под којим је владао до краја владавине. Изузев спорадичних сукоба са [[Чагатајски канат|чагатајским каном]] [[Есен-Бука|Есен-Буком]], од 1314. до 1318. године, његову владавину обележио је период мира.

У знак признања невероватних промена у правцу мира и напретка на међународној сцени, западни научници су, много касније, [[XIV век]] назвали ''Pax Mongolica'' или ''Pax Tatarica''. Ајурбарибада је био један од канова који је тражио начине да кроз мирну трговину и дипломатију стекне трговачке и дипломатске везе које није могао добити оружјем. Зато су одржаване живе дипломатске везе са [[Европа|Европом]], где су у разне дипломатске мисије сада слати понизни свештеници, учењаци и амбасадори.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=259}}Током његове владавине у [[Кина|Кини]] делују [[фрањевци]] предвођени [[Пекинг|пекиншким]] надбискупом [[Јован од Монтекорвина|Јованом од Монтекорвина]], којима је папа 1318. године и званично доделио мисионарску делатност у северној [[Азија|Азији]].{{sfn|Пејнтер|1997|p=368}}

Ајурбарибада је почетком владавине склопио савез са Илканатом[[Илканат]]ом, прекршивши споразум који је постигнут између четири јединице монголског царства, 1304. године. Желећи да добије нове пашњаке, чагатајски кан Есен-Бука је почео да се спрема за напад на Кину, безуспешно покушавајући да придобије [[Златна хорда|Златну хорду]] за савезника. Међутим, дошло је до издаје међу његовим редовима и Ајурбарибада је сазнао за припреме. У пролеће 1314. гарнизон Великог кана је тако тешко поразио Есен-буку да је био приморан да моли за мир. Упркос томе, Ајурбарибада је наредио да све трупе крену према Чагатајском канату, при чему су освојили град [[Хами]].

У покушају да надокнади поразе на северу, Есен-бука је после 1315. године напао Илканат, где је однео победу на реци [[Мургаб]], продрвши до Херата[[Херат]]а. У међувремену, војска Јуана је окупирала град [[Тараз]] и пашњаке око [[Исик КулаКул]]а. Иако суочен са масновним дезертерством својих људи и упадом војске [[Династија Јуан|Јуана]] у срце свог каната, Есен-Бука је одбијао да се преда. До мира је дошло тек после његове смрти, 1318. године, када је власт преузео његов брат [[Кебек-кан]], који је склопио повољан мир, изборивши се за егзистенцију каната и његово враћање у пређашње границе.

Током Ајурбарибадине владавине дошло је до велике реформе административног апарата у монголској Кини. Наиме, Велики кан је 1315. године вратио [[Царски испити|Царске испите]], које је укинуо Кублај-кан. Међутим, реформисан систем Царских испита, заснован на подели и на четири класе: Монголе, не-[[Кинези|Кинезе]], северне и јужне Кинезе, није дао потребне резултате. Ова подела изазвала је јаз између између разних нација под династијом Јуан, додатно отуђивши Монголе од Кинеза. Док су не-Кинези и Монголи били повлашћени, северни, а нарочито јужни Кинези, нашли су се у лошем положају и потиснути из државних инститиуција. Незадовољство овим законом изазивало је побуне које су на крају довеле до пада династије Јуан.

Дана 1. март 1320. Ајурбарибада је умро и на месту Великог кана и престолу Кине наследио га је син [[Шидебала-кан|Шидебала]], који је био престолонаследник од 1316. године. Чињеница да је Ајурбарибада прекршио споразум са Кајшаном, по којем га наслеђује његов син, изазвала је дуги сукоб, који је имао за последицу трајно слабљење династије Јуан. Сходно кинеској традицији, постхумно му је додељено име '''Цар Шенг-вен Ђин-сјао''' ({{јез-кин-тп|т=聖文欽孝皇帝|п=Shèngwén Qīnxiào huángdì}}).