Ами Боуе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Ами Буе''' ({{јез-нем|Ami Boué}}; [[Хамбург]], [[16. март]] [[1794]] — [[Беч]], [[21. новембар]] [[1881]]), био је аустроугарски лекар, путописац, геолог и географ, немачког порекла, који је одрастао и школовао се у Немачкој, а затим у Женеви, Паризу и Единбургу.<ref>Boué, Ami, A''utobiographie du Docteur médécin Ami Boué, né à Hambourg le 16 mars 1794 et mort comme autrichien à Vienne.'' Vienne : Imprimé chez F. Ullrich, (1879). стр. 172</ref>
Као студент медицине на универзитету у Единбургу, упознао се са [[Роберт Џејмсон|Робертом Џејмсоном]], који га је својим предавањима из геологије и минералогија толико заинтерисовао, да је Буе одлучио да прекине студије медицине и даље своје школовање и живот посвети путовањима и изучавању геологије и географије.<ref>Myriam COHEN, ''BOUÉ AMI - (1794-1881)'', Encyclopædia Universalis [en ligne], consulté le 8 octobre 2014. URL : [http://www.universalis.fr/encyclopedie/ami-boue/]</ref>
Данас је Ами у научној јавности познат не само као пионир аустријске геологије, већ и као један од зачетника успостављања и одржавања међународних и националних геолошке односа.
Ред 33:
== Дело ==
Ами Буе је 1820. у свом делу ''Essai géologique sur l'Ecosse'' објавио резултате геолошких истраживања вулканских стена, у којим је по први пут, ове стене описао на на посебан и врло методичан начин.
У циљу свеобухватних истраживања Буе је спровео бројна студијска путовања по Немачкој, Аустрији и Јужној Европи, у току којих је проучавао разнолике геолошке формације, и на тај начин био пионир геолошких истраживања на овим просторима.
Био је и један од оснивача Француског геолошког друштва ''(Société Géologique de France)'' 1830., и један од његових председника 1835.
[[Датотека:Ethnographic map Ami Boué, 1847.jpg|мини|
Царска Академија наука из Беча објавила је његове најважније радове из области геологије балканских земаља, из периода од 1859. до 1870. године.
Буе је лично објавио већи број значајних путописа и научних дела из области геологије и географије;
* Мемоаре из геологије и палеонтологије ''Mémoires géologiques et paléontologiques'' (у Паризу, 1832.)
* Научну студију ''La Turquie d'Europe'' (у Паризу, 1840.), у којој је изнео сопствена географска, геолошка и природословна запажања са путовања по тадашњим турским земљама на југу Европе. У овој студији Ами је обрадио делове Босне, Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, Бугарске и Грчке, и то не само са геолошког, већ и са географског, природословног (флора и фауна) етнографског, привредног и историјског становишта.
* Етнографска карта Балкана из 1847.
* Етнографску карту турских земаља Балканског полуострва из 1849. Ово је била прва објављена карта те врсте.
* ''Sur l'établissement de bonnes routes et surtout de chemins de fer dans la Turquie d'Europe,'' (1852)
* ''Essai géologique sur l'Écosse'' (1820)
Ред 61:
* Boue, A. ''Entdeckung einiger Leithakalk-Petrafakten in den obersten Schichten der Kalkdolomit-Brekzien Gainfahrns''. Sber., 46, Wien (1863). стр. 41–42
* Boue, A. ''Über das Zusammentreffen fossiler Überbleibsel aus mehreren Klassen der organischen Natur''. Sber., 52, Wien (1866). стр. 580–590
* ''Die europäische Türkei''. 2 Bände. Neudruck der Ausgabe Wien 1889. Mit einem Geleitwort von Peter Boué und einem Nachwort von Wolfgang Geier. Wagener Edition, Melle.
* Boue, A. (1836). ''Resultats de la premiere tourneedans le nord et le centre de la Turque faite en partie en compagnie de m. m de montalembert et viquesnel''. Bull, de la Soc. Geol. de France, Paris.
* Boue, A. (1840). ''Esquise geologiquede la Turquie D´Europe'', Paris
| |||