Википедија

Имунски систем — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Neutrophil with anthrax copy.jpg|thumbмини|rightдесно|250px|Слика једног [[Неутрофил|неутрофиланеутрофил]]а (жуто), док гута бактерију [[антракс]]а (наранџасто). Слика је добијена применом [[Скенирајући електронски микроскоп|скенирајућег електронског микроскопа]].]]
 
'''Имунски (имунолошки) систем''' је одбрамбени систем [[организам|организма]] који га штити од напада страних [[микроорганизам]]а ([[вирус]]а, [[бактерија]], [[гљива|гљивица]] и [[паразит]]а), њихових [[хемијска супстанца|хемијских супстанци]] (токсина), као и сопствених измењених (нпр. [[тумор]]ских) и истрошених [[ћелија (биологија)|ћелија]].<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref> Имунски систем се састоји од мноштва биолошких структура и [[биолошки процес|процеса]] унутар једног организма које штите од [[болест]]и. Да би коректно функционисао, имунски систем мора да детектује широк спектар агенаса, познатих као [[патоген]]и, од [[вирус]]а до [[Хелминти|паразитских црва]], и да их [[Главни комплекс хистокомпатибилности|разликује]] од сопственог здравог [[Ткиво (биологија)|ткива]] организма.
 
Код многих врста, имунски систем се може поделити у две компоненте: неспецифични, урођени и специфични, стечени имунитет. Неспецифични имунитет чини прву линију одбране организма, постоји пре контакта са узрочницима болести и реагује на исти начин према сваком штетном агенсу. Специфични имунитет се развија у контакту са узрочницима болести, не постоји пре првог контакта и потребни су дани, недеље, месеци да би се развио. Ова два дела имунитета не делују раздвојено јеан од другог, већ се међусобно допуњавају. Неспецифични имунитет одређује врсту специфичног имунолошког одговора, док специфични имнитет даље усмерава и појачава неспецифични.
Патогени могу да брзо [[еволуција|еволуирају]] и да се адаптирају, и стога да избегну детекцију и неутрализацију имунским системом; међутим, вишеструки одбрамбени механизми су такође еволуирали да препознају патогене. Чак и једноставни [[микроорганизам|једноћелијски]] организми као што су [[бактерија|бактерије]] поседују рудиментарни имунски систем, у облику [[ензим]]а који их заштићују од [[бактериофаг]]них инфекција. Други базични имунски механизми су еволуирали код древних [[еукариота]] и задржали су се код њихових модерних потомака, као што су биљке и инсекти. Ти механизми обухватају [[фагоцитоза|фагоцитозу]], [[антимикробни пептид|антимикробне пептиде]] зване [[дефенсин]]и, и [[Систем комплемента|комплементни систем]]. [[Чељустоусте|Чељустоусти]] кичмењаци, укључујући људе, имају још софистицираније одбрамбене механизме,<ref name=Beck>{{cite journal | last = Beck | first = Gregory |author2=Gail S. Habicht |title=Immunity and the Invertebrates | journal =Scientific American |pages=60–66 |date= 1996 |url=http://www.scs.carleton.ca/~soma/biosec/readings/sharkimmu-sciam-Nov1996.pdf | format = [[PDF]] | accessdate = 1. 1. 2007 | doi = 10.1038/scientificamerican1196-60 | volume = 275 | issue = 5}}</ref> укључујући способност да се адаптирају током времена тако да ефективније препознају специфичне патогене. [[Адаптивни имунски систем|Адаптивна (или стечена) имуност]] креира [[Имунитет|имунску меморију]] након иницијалног респонса на специфични патоген, доводећи до појачаног респонса при каснијим сусретима са истим патогеном. Овај процес стечене имуности је основа [[вакцинација|вакцинације]].
Ред 20:
* специфични, стечени имунитет.
Неспецифични имунитет чини прву линију одбране организма, постоји пре контакта са узрочницима болести и реагује на исти начин према сваком штетном агенсу.
Специфични имунитет се развија у контакту са узрочницима болести, не постоји пре првог контакта и потребни су дани, недеље, месеци да би се развио. Ова два дела имунитета не делују раздвојено један од другог, већ се међусобно допуњавају. Неспецифични имунитет одрећује врсту специфичног имунолошког одговора, док специфични имнитет даље усмерава и појачава неспецифични.
Захваљујући овом узајамном дејству имунитет поседује способности:
* разликовања сопственог од туђег односно [[имунолошка толеранција|имунолошке толеранције]] према ћелијама сопственог организма
* [[имунолошка меморија|имунолошке меморије]] (специфични имунитет)
* самоограничења
* специфичности (специфични имунитет)
* разноврсности (специфични имунитет)
Ред 121:
=== Циркулишући ефекторски протеини ===
 
Систем комплемената који је овде већ поменут код неспецифичног имунитета припада такође и специфичном имунутету.
 
== Органи и ткива имунског система ==
 
На основу функција органи и ткива се деле на примарне и секундарне органе и ткива лимфног система.
 
'''Примарни органи''' и '''ткива''' су места где се лимфоидне ћелије производе и диференцирају. Тако је [[грудна жлезда|тимус]] примарни лимфоидни орган, док је [[коштана срж]] примарно лимфоидно ткиво.
 
'''Секундарни органи''' и '''ткива''' су она места ка којима лимфоидне ћелије мигрирају, долазе у контакт са антигенима и постају специфичне лимфоидне ћелије. Тако су, на пример, [[слезина]] и [[лимфни чворови]] секундарни лимфоидни органи, док су секундарна лимфоидна ткива она асоцирана са слузницама ([[енглески језик|енг]]. ''Mucosa Associated Lymphoid Tissue - [[MALT]]''.
Ред 139:
[[Имунодефицијенција|Имунодефицијенције]] се јављају кад је једна или више компонената имунског система неактивна. Способност имунског система да одговори на патогене је умањена код младих и [[Старост|старих]] особа, при чему имунски респонси почињу да јењавају око 50-те године услед старостне [[имуносенесценција|имуносенесценције]].<ref>{{cite journal |vauthors=Aw D, Silva AB, Palmer DB |title=Immunosenescence: emerging challenges for an ageing population |journal=Immunology |volume=120 |issue=4 |pages=435–46 |date= 2007 |pmid=17313487 |pmc=2265901 |doi=10.1111/j.1365-2567.2007.02555.x}}</ref><ref name="nutrition">{{cite journal |author=Chandra RK |title=Nutrition and the immune system: an introduction |journal=The American Journal of Clinical Nutrition |volume=66 |issue=2 |pages=460S–463S |date= 1997 |pmid=9250133 |url=http://www.ajcn.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=9250133}}</ref> У [[Развијене земље|развијеним земљама]] су [[гојазност]], [[алкохолизам]] и употреба дрога широко заступљени узроци лоших имунских функција.<ref name="nutrition" /> Међутим, [[неухрањеност]] је главни узрок имунодефицијенције у [[Земља у развоју|земљама у развоју]].<ref name="nutrition" /> Исхрана у којој недостају протеини се везује за умањену ћелијски посредовану имуност, активност комплемента, фагоцитне функције, концентрације [[имуноглобулин А|ИгА]] антитела, и продукцију цитокина. Додатно, губитак [[тимус]]а у младости услед [[Мутација|генетичка мутације]] или хируршког уклањања доводи до озбиљне имунодефицијенције и високе подложности инфекцијама.<ref>{{cite journal |author=Miller JF |title=The discovery of thymus function and of thymus-derived lymphocytes |journal=Immunological Reviews |volume=185 |issue= 1|pages=7–14 |date= 2002 |pmid=12190917 |doi=10.1034/j.1600-065X.2002.18502.x}}</ref>
 
Имунодефицијенције могу да буду наследне или [[Имунодефицијенција|стечене]].<ref name=Alberts>{{cite book | last = Alberts| first = Bruce|author2=Alexander Johnson |author3=Julian Lewis |author4=Martin Raff |author5=Keith Roberts |author6=Peter Walters |title=Molecular Biology of the Cell; Fourth Edition | publisher = Garland Science| year = 2002 | location = New York and London |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?call=bv.View..ShowTOC&rid=mboc4.TOC&depth=2 |id=ISBN 978-0-8153-3218-13}}</ref> [[Хронична грануломатозна болест]], при којој [[фагоцит]]и имају умањену способност уништвања патогена, је пример наследне, или [[Примарна имунодефицијенција|конгениталне имунодефицијенције]]. [[АИДС]] и поједини типови [[канцер]]а узрокују стечену имунодефицијенцију.<ref>{{cite journal |vauthors= Joos L, Tamm M |title=Breakdown of pulmonary host defense in the immunocompromised host: cancer chemotherapy |journal=Proceedings of the American Thoracic Society |volume=2 |issue=5 |pages=445–8 |year=2005 |pmid=16322598 |doi=10.1513/pats.200508-097JS}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors= Copeland KF, Heeney JL |title=T helper cell activation and human retroviral pathogenesis |journal=Microbiological Reviews |volume=60 |issue=4 |pages=722–42 |date= 1996 |pmid=8987361 |pmc=239461 |url=http://mmbr.asm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=8987361}}</ref>
 
=== Аутоимуност ===
Ред 189:
* {{Cite book |ref= harv |author=Arthur C. Guyton |author2= John E. Hall |editor= | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | publisher=савремена администрација |location=Београд | year=1999 |isbn=978-86-387-0599-3 | doi= | url=}}
* {{Cite book |ref= harv |author=Снежана Живанчевић-Симоновић |author2= Александар Ђукић |editor= | title=Општа патолошка физиологија | edition= | issue= | publisher=Универзитет у Крагујевцу медицински факултет |location= | year= |isbn=978-86-82477-65-5 | doi= | url=}}
* -{Charles A. Janeway: ''Immunologie''. Spektrum Akademischer Verlag; 5. Auflage (2002) ISBN 978-3-8274-1079-75.}-
* -{Kenneth M. Murphy, Paul Travers et Mark Walport, ''Janeway's immunobiology'', 7e édition, Garland Science. {{page|year=2008|id=ISBN 978-0-8153-4123-79|pages=}}.}-
* -{Richard A. Goldsby, Thomas J. Kindt, Barbara A. Osborne et Richard A. Goldsby, ''Immunology'', 5e édition, W.H. Freeman. {{page|year=2003|id=ISBN 978-0-7167-4947-59|pages=}}.}-
* -{Gerd-Rüdiger Burmester: ''Taschenatlas der Immunologie. Grundlagen, Labor, Klinik''. Thieme, Stuttgart; 2. Auflage (2006) ISBN 978-3-13-115382-21}-
* -{Abul K. Abbas: ''Cellular and Molecular Immunology'' (engl.). W.B. Saunders Company; 5th Update (2005) ISBN 978-1-4160-2389-50}-
* -{Peter F. Zipfel, Peter Kraiczy, Jens Hellwage: Wie Mikroorganismen der Immunabwehr entgehen – Das tägliche Versteckspiel. Biologie in unserer Zeit 32(6), S. 371–379 (2002), {{ISSN|0045-205X}}}-
* -{David Male, ''Immunologie. Aide-mémoire illustré'', traduction de la 4e édition anglaise par Paul Fonteneau, éditions De Boeck. {{page|year=2005|id=ISBN 978-2-8041-4715-0|pages=}}.}-
{{refend}}
 
Ред 215:
{{Medicinsko upozorenje}}
 
[[Категорија:Имунски систем| ]]
[[Категорија:Имунитет]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Имунски_систем”