Просветитељство — разлика између измена

„Можда је просветитељство било пуномного приземније од узвишене интелектуалне климе каквом је описују аутори књига, и митребало би требалида довестидоведемо у питање ту одвећ узвишену, одвећ метафизичку визију интелектуалног живота у 18. веку.“{{sfn|Darnton|1982|pp=2}}

Реч „јавно“ имплицира највиши ниво инклузивности - јавна сфера би по дефиницији требалатребало битида буде отворена свима. Међутим, анализа многих „јавних“ институција просветитељства показаће да је јавна сфера била јавна само до одређене мере. Као што то истиче [[Roger Chartier|Роже Шартје]], мислиоци просветитељства су врло често супротстављали своју концепцију „јавног“ с концепцијом обичних људи: Шартје цитира [[Маркиз де Кондорсет|Кондорсета]], који супротставља „мишљење“ с популусом; [[Jean-François Marmontel|Мармонтел]] супротставља „мишљење учених људи“ насупрот „мишљења мноштва“, а [[Жан ле Рон д'Аламбер|д'Аламбер]], супростставља „истински просвећену јавност“ насупрот „слепог и бучног мноштва“.{{sfn|Chartier|1991|p=27}} Аристократија је у Француској одиграла кључну улогу у јавној сфери откад се пребацила из [[Версајски дворац|Версаја]] у сам Париз [[1720]]. Њихово трошење новца стимулисало је трговину скупим и раскошним производима и уметничким делима, посебно ликовним делима високе уметности.<ref>{{Cite book|editor=Daniel Brewer | title = The Cambridge Companion to the French Enlightenment| url = http://books.google.com/books?id=mry1BAAAQBAJ&pg=PT91|year=2014| publisher = Cambridge UP|pages=91ff}}</ref>

Као што Дарнтон описује у свом делу -{''The Literary Underground of the Old Regime''}-, изузетно је тешко одредити шта су у ствари људи у доба просветитељства читали. Проучавајући, на пример, каталоге приватних библиотека оног доба не само да би се добила искривљена слика у корист онога што су читали довољно богати друштвени слојеви који су могли да приуште библиотеку, већ се занемарују цензурисана дела. Због тога Дарнтон објашњава да би проучавање издаваштва требало битида пунобуде много плодније у спознавањуспознаји читалачких навика.{{sfn|Darnton|1982|pp=}}