Просветитељство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
Нема описа измене |
||
Ред 214:
<blockquote>
„Можда је просветитељство било
</blockquote>
Ред 252:
=== Ексклузивност јавне сфере ===
Реч „јавно“ имплицира највиши ниво инклузивности - јавна сфера би по дефиницији
Као што истиче Мона Озоуф, јавно мишљење се дефинисало у опозицији с широком популацијом. Иако је природу јавног мнења у просветитељству тешко дефинисати као што је она данас, јасно је да су носиоци јавне сфере тог доба ексклузивни више него инклузивни. Ово опажање постаје још више изражено код описа институција јавне сфере, већина којих искључује жене и нижу класу.<ref>Mona Ozouf, "'Public Opinion' at the End of the Old Regime</ref>
Ред 320:
[[Датотека:Denis Diderot 111.PNG|мини|200px|[[Дени Дидро]] је најпознатији као уредник -{''[[Encyclopédie]]''}-.]]
Као што Дарнтон описује у свом делу -{''The Literary Underground of the Old Regime''}-, изузетно је тешко одредити шта су у ствари људи у доба просветитељства читали. Проучавајући, на пример, каталоге приватних библиотека оног доба не само да би се добила искривљена слика у корист онога што су читали довољно богати друштвени слојеви који су могли да приуште библиотеку, већ се занемарују цензурисана дела. Због тога Дарнтон објашњава да би проучавање издаваштва требало
Широм континенталне Европе, посебно у Француској, трговци књига и издавачи морали су да преговарају о строгоћи закона о [[цензура|цензури]]. -{''[[Encyclopédie]]''}- је, на пример, тесно избегла цензуру. Спасио ју је [[Guillaume-Chrétien de Lamoignon de Malesherbes|Малшерб]], челни човек француске цензуре. Многе издавачке куће су опортуно преместиле своја седишта изван Француске у покушају да избегну преревне француске цензоре. Оне су шверцовале своју робу, пиратске копије и цензурисана дела, преко границе, где су их продавали у илегалним трговинама књигама или код ситних уличних [[криминал]]аца.<ref>See Darnton, ''The Literary Underground'', 184.</ref>
|