Црно море — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 14:
| острва = 10+
}}
[[Датотека:Black Sea coast of Georgia (country), with skyline of Batumi on the horizon.jpg|thumbмини|rightдесно|250п|Обала Црног мора западне [[Грузија|Грузије]], са [[Батуми]]јем на хоризонту]]
[[Датотека:Ласточкино гнездо.jpg|thumbмини|250п|[[Ластавичје гнездо]] у [[Крим]]у]]
[[Датотека:Здание санатория «Орджоникидзе» (Сочи, курортный пр.)102.jpg|thumbмини|250п|Здравствени центар у [[Сочи]]ју, Русија]]
 
'''Црно море''' је водена маса и [[ивично море]] [[Атлантски океан|Атлантског океана]] између [[источна Европа|источне Европе]], [[Кавказ (регион)|Кавказа]] и [[Западна Азија|западне Азије]].<ref name="UNEP20012">{{cite web|url=http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|title=Socio-economic indicators for the countries of the Black Sea basin |others= UNEP/GRID-Arendal Maps and Graphics Library|year=2001|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110210044702/http://maps.grida.no/go/graphic/sosio_economic_indicators_for_the_countries_of_the_black_sea_basin_giwa|archivedate=10. 2. 2011.|deadurl=yes|accessdate=11. 12. 2010.|df=mdy-all}}</ref> Снабдевају га бројне велике реке, као што су [[Дунав]], [[Дњепар]], [[Јужни Буг]], [[Дњестар]], [[Дон]] и [[Риони]]. Око трећина воде Европе дотиче у Црном мору,<ref>{{Cite web|url=http://blacksea-education.ru/e2.shtml|title=Black Sea: Geography, Oceanography, Ecology - Basic Information|last=|first=|date=|website=|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|accessdate=5. 4. 2018}}</ref> обухватајући [[Аустрија|Аустрију]], [[Белорусија|Белорусију]], [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Бугарска|Бугарску]], [[Хрватска|Хрватску]], [[Грузија|Грузију]], [[Њемачка|Немачку]], [[Мађарска|Мађарску]], [[Молдавија|Молдавију]], [[Пољска|Пољску]], [[Румунија|Румунију]], [[Русија|Русију]], [[Србија|Србију]], [[Словачка|Словачку]], [[Словенија|Словенију]], [[Турска|Турску]] и [[Украјина|Украјину]].
 
Црно море обухвата површину од 436.400{{nbsp}}km² (без [[Азовско море|Азовског мора]]),<ref>Surface Area—{{cite web|url=https://www.ceoe.udel.edu/blacksea/geography/index.html|title=Black Sea Geography|year=2003|work=University of Delaware College of Marine Studies|accessdate=3. 4. 2014.}}</ref> има максималну добину 2.212{{nbsp}}m,<ref>Maximum Depth—{{cite web|url=http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|title=Europa – Gateway of the European Union Website|work=Environment and Enlargement – The Black Sea: Facts and Figures|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081114143619/http://ec.europa.eu/environment/enlarg/blackseafactsfigures_en.htm|archivedate=14. 11. 2008.|deadurl=yes|df=mdy-all}}</ref> и запремину од 547.000{{nbsp}}km³.<ref>{{cite journal|date=30. 3. 1989.|title=Unexpected changes in the oxic/anoxic interface in the Black Sea|url=http://www.nature.com/nature/journal/v338/n6214/abs/338411a0.html|volume=338|doi=10.1038/338411a0|accessdate=2. 12. 2006.|work=Nature Publishing Group|pages=411-413}}</ref> Ограничено је [[Понтијске планине|Понтијским планинама]] на југу, [[Кавкаске планине|Кавкаским планинама]] на истоку, [[Кримске планине|Кримским планинама]] на северу, [[Странџа|Странџи]] на југозападу, [[Доброџија плато|Доброџији платоу]] на северозападу. Најдужи источно-западни опсег је око 1.175{{nbsp}}km.
 
Важни градови дуж обале су Батуми, [[Бургас]], [[Констанца]], [[Гиресун]], [[Истанбул]], [[Керч]], [[Новоросијск]], [[Одеса]], [[Орду]], [[Поти]], [[Ризе]], [[Самсун]], [[Севастопољ]], [[Сочи]], [[Сухуми]], [[Трапезунт]], [[Варна]], [[Јалта]] и [[Зонгулдак]].
 
Црно море има позитиван баланс воде; то јест, има нето оток воде од 300{{nbsp}}km³ годишње кроз [[Босфор]] и [[Дарданели|Дарданеле]] у [[Егејско море]]. Медитеранска вода тече у Црно море као део двосмерне хидролошке размене. Излив Црног мора је хладнији и са мање соли који плута преко топлог, сланијег медитеранског излива — као резултат разлика у густини узрокованих разликама у сланости — што доводи до значајног аноксичног слоја испод површинских вода. Црно море се улива у [[Средоземно море]], преко Егејског мора и разних [[Мореуз|мореузамореуз]]а, што касније води у [[Атлантски океан]]. Мореуз Босфор повезује Црно море са [[Мраморно море|Мраморним морем]], а мореуз [[Дарданели]] повезује то море са регионом Егејског мора на [[Средоземље|Медитерану]]. Ове воде одвајају Источну Европу, Кавказ и западну Азију. Црно море је такође повезано са Азовским морем преко [[Керчки пролаз|Керчког пролаза]].
 
Ниво воде је значајно варирао. Тренутно је ниво Црног мора релативно висок, па се вода размењује са Медитераном. Турски мореузи повезују Црно море са Егејским морем, а обухватају мореуз Босфор, Мраморно море и Дарданеле.
Ред 77:
 
== Хидрологија ==
[[Датотека:The Danube Spills into the Black Sea.jpg|thumbмини|250п|Овај [[SeaWiFS]] снимак приказује живописне интеракције струја на површини мора]]
 
Црно море је маргинално море<ref name=Talley>Descriptive Physical Oceanography. Talley, Pickard, Emery, Swift.</ref> и највеће водено тело на свету са [[Меромиктичко језеро|меромиктичним]] сливом.<ref name=Merriam>{{cite web|url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/meromictic |title=Meromictic|publisher=Merriam-webster.com |date=|accessdate=14. 1. 2014.}}</ref> Дубинске воде се не мешају са горњим слојевима воде који примају кисеоник из атмосфере. Консеквентно, преко 90% дубинске водене масе Црног мора је [[Anoxic waters|аноксична]] вода.<ref name=Exploring>{{cite web|url=http://www.ceoe.udel.edu/blacksea/research/index.html |title=Exploring Ancient Mysteries: A Black Sea Journey |publisher=Ceoe.udel.edu |date=|accessdate=14. 1. 2014.}}</ref> Обрасци Црно морске циркулације су првенствено контролисани топографијом слива и [[Флувијални процес|флувијалним]] приливима, што доводи до снажно стратификоване вертикалне структуре. Услед ове ектремне стратификације, оно се класификује као [[Естуар#Salt wedge|слано клинасти естуар]].
Ред 116:
|-
!rowspan=23 width:150|<br />
[[Датотека:Istanbul2010.jpg|borderивица|135п|link=Истанбул|Истанбул]]<br />[[Истанбул]]<br />
[[Датотека:Pantelejmonowski Kirche Odessa.jpg|borderивица|135п|link=Одеса|Одеса]]<br />[[Одеса]]<br />
! style="text-align:center; background:#f5f5f5;"|#
! style="text-align:center; background:#f5f5f5;"|Град
Ред 125:
!rowspan=23 width:150|
<br />
[[Датотека:Samsun.jpg|borderивица|135п|link=Самсун|Самсун]]<br />[[Самсун]]<br />
[[Датотека:Mamaia_Beach_(September_2013).JPG|borderивица|135п|link=Констанца|Констанца]]<br />[[Констанца]]
|-
| style="text-align:center; background:#f0f0f0;"|1||align=left|'''[[Истанбул]]'''||Турска||Истанбул||14.324.240<ref>{{cite web|url=http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=34&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |title=Turkish Statistical Institute |publisher=Rapor.tuik.gov.tr |date=|accessdate=14. 1. 2014. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120825102509/http://rapor.tuik.gov.tr/reports/rwservlet?adnksdb2&ENVID=adnksdb2Env&report=wa_turkiye_ilce_koy_sehir.RDF&p_il1=34&p_kod=1&p_yil=2011&p_dil=1&desformat=html |archivedate=25. 8. 2012. |df=mdy-all}}</ref>
Ред 161:
* [[Charles King (professor of international affairs)|Charles King]]. ''The Black Sea: A History''. {{page|year=2004|isbn=978-0-19-924161-3|pages=}}
* William Ryan and Walter Pitman. ''Noah's Flood''. {{page|year=1999|isbn=978-0-684-85920-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Ascherson|first=Neal|authorlink=Neal Ascherson|title=[[Black Sea (1995 book)|Black Sea]]|location=|publisher=(Vintage 1996)|year=1996|isbn=978-0-09-959371-3|pages=}}
* {{cite encyclopedia|article=BLACK SEA |last=Schmitt| first = Rüdiger |authorlink = | url = http://www.iranicaonline.org/articles/black-sea | editor-last=| editor-first = | editor-link = | encyclopedia = Encyclopaedia Iranica, Vol. IV, Fasc. 3 | location = | publisher = |year=1989|id=| ref = harv |pages=310-313}}
* Rüdiger Schmitt, "Considerations on the Name of the Black Sea", in: ''Hellas und der griechische Osten'' (Saarbrücken 1996). pp. 219–224
Ред 182:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Црно море|* ]]