Атеизам — разлика између измена

{{Атеизам|концепти}}{{Ирелигиозност сајдбар|атеизам}}

'''Атеизам''' ({{јез-грч|α}} — одрични префикс, {{јез-грч|Θεος}} — Бог; ''без бога'' у дословном преводу) јест, у ширем смислу, неверовање у [[постојање Бога|постојање божанстава]].<ref>*{{Cite encyclopedia|last=Nielsen|first = Kai|authorlink= Kai Nielsen (philosopher)| encyclopedia = [[Енциклопедија Британика|Encyclopædia Britannica]]| title = Atheism| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/40634/atheism|year=2010| accessdate=9. 4. 2011.}}

Ренесанса и доба [[Протестантска реформација|рефомације]] су период у коме је дошло до оживљавања верске ревности, што се види из ширења нових верских редова, братстава и масовне побожности у католичком свету, као и појаве строгих [[протестантизам|протестантских]] група, као што су [[калвинизам|калвинисти]]. Овај период међуверског ривалства дозволио је чак и шири обим теолошког и филозофског разматрања, од којих ће се многи касније користити да унапреде скептични религијски поглед на свет.

[[Датотека:Feuerbach Ludwig.jpg|мини|десно|[[Лудвиг Фојербах|Фојербахова]] ''[[Основа хришћанства]]'' (1841) ће касније много утицати на филозофе као што су [[Фридрих Енгелс|Енгелс]], [[Карл Маркс|Марк]], [[Давид Штраус|Штраус]], [[Фридрих Ниче|Ниче]] и [[Макс Штирнер|Штирнер]]. Он је сматрао бога људским изумом, а верске активности начином тражења испуњења жеља. Због тога се сматра оснивачем модерне [[антропологија религије|антропологије религије]].]]

 

Први познати експлицитни атеиста био је немачки критичар религије [[Матијас Кнуцен]] у своја три дела из 1674.<ref>Winfried Schröder, in: Matthias Knutzen: Schriften und Materialien (2010). pp. 8. See also Rececca Moore, ''The Heritage of Western Humanism, Scepticism and Freethought'' (2011), calling Knutzen "the first open advocate of a modern atheist perspective" [http://reason.sdsu.edu/germany.html online here], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Пола века после њега појавио се још један експлицитни атеистички писац, француски свештеник [[Жан Меслије]], који је живео почетком 18. века.{{sfn|Walters|2010|p=26}} Меслије је изнео мишљење да је религија средство за контролисање маса, а слична идеја ће касније имплицитно бити присутна и у [[марксизам|марксистичкој]] мисли. Кнуцена и Меслијеа су пратили други атеистички мислиоци, као што су [[baron Holbah|барон Холбах]], [[Жак Андре Нежон]] и други француски материјалисти.<ref name=Holbach-SoN>{{Cite book|last=d'Holbach|first = P. H. T.|authorlink= Baron d'Holbach| title = The System of Nature| url = http://fulltextarchive.com/page/The-System-of-Nature-Vol-21/ | accessdate=7. 4. 2011.|year=1770| volume = 2}}</ref> Филозоф [[Дејвид Хјум]] је развио скептичну епистемологију утемељену на [[емпиризам|емпиризму]], подривајући [[метафизика|метафизичку]] базу природне теологије.

Логички позитивизам и [[сцијентизам]] су утрли пут [[неопозитивизам|неопозитивизму]], [[аналитичка филозофија|аналитичкој филозофији]], [[структурализам|структурализму]] и [[Натурализам (филозофија)|натурализму]]. Неопозитивизам и аналитичка филозофија одбацују класични рационализам и метафизику у корист строгог емпиризма и епистемолошког номинализма. Заговорници као што су [[Бертранд Расел]] су недвосмислено одбацили веру у бога. [[Лудвиг Витгенштајн]] је у својим раним радовима покушао да одвоји метафизички и натприродни језик из рационалног дискурса. [[Алфред Ејер]] је подвлачио непроверљивост и бесмисао верских тврдњи, наводећи своју приврженост емпиријским наукама. [[Џон Нимејер Финдли]] и [[Џ. Џ. К. Смарт]] тврдили су да постојање Бога није логички неопходно. Природњачки и материјалистички монисти попут [[Џон Дјуи|Џона Дјуиа]] су сматрали да би природни свет требало да буде основа свега, негирајући постојање Бога или бесмртности.<ref name="stanford"/>{{sfn|Zdybicka|2005|p=16}}

 

 

Остали лидери као што је [[Перијар Рамасами]], истакнути атеистички индијски лидер, су се борили против хиндуизма и [[брамани|брамана]] у циљу окончања дискриминације и поделе људи у име религије и [[каста|касти]].

==== Нови атеизам ====

 

Покрет се обично доводи у везу са [[Ричард Докинс|Ричардом Докинсом]], [[Данијел Денет|Данијелом Денетом]], [[Сем Харис|Семом Харисом]], [[Кристофер Хиченс|Кристофером Хиченсом]] и [[Виктор Стенгер|Виктором Стенгером]].<ref>{{cite journal|title=Preview: The Four Horsemen of New Atheism reunited|last=Gribbin|first = Alice| url = http://www.newstatesman.com/blogs/the-staggers/2011/12/richard-dawkins-issue-hitchens| journal = [[New Statesman]]|date=22. 12. 2011 | accessdate=13. 2. 2012.}}</ref>{{sfn|Stenger|2007|pp=}} Неколико бестселера од ових аутора, објављених између 2004. и 2007. су предмет многих дискусија о Новом атеизму.<ref>{{cite web|url=http://www.colorado.edu/philosophy/vstenger/battle.html| title = The New Atheism| publisher = [[Colorado University]]|first = Victor J|last=Stenger| accessdate=23. 7. 2009.}}</ref>

 

Друга истраживања су проценила проценат атеиста, агностика и других неверника у неког бога на мање од 10% у [[Пољска|Пољској]], [[Румунија|Румунији]], [[Кипар|Кипру]] и неким другим европским државама,<ref name="Martin2007b">{{harvnb|Zuckerman|2007|p=51}}</ref> и до 85% у [[Шведска|Шведској]], 80% у [[Данска|Данској]], 72% у [[Норвешка|Норвешкој]] и 60% у [[Финска|Финској]].<ref name="Martin2007">{{harvnb|Zuckerman|2007|p=56}}</ref> Према [[Аустралијски статистички биро|Аустралијском статистичком бироу]], 19% [[Аустралија]]наца нема религију, а у ову категорију су укључени и атеисти.<ref name="abs"/> Између 64% и 65% [[Јапан]]аца су атеисти, агностици или не верују у бога.{{sfn|Martin|2007|pp=}}

 

 

Међународно истраживање је показало позитивну корелацију између нивоа образовања и неверовања у неко божанство,<ref name="Zuckerman"/> а истраживање Европске уније је показало позитивну корелацију између раног напуштања школе и веровања у неког бога.<ref name="EU"/>