Женевске конвенције — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Parties to the Geneva Conventions.svg|thumbмини|rightдесно|350px350п|Потписници Женевске конвенције и Протокола
{{Col-begin}}
{{Col-break}}
Ред 10:
{{leftlegend|#FF1111|Потписници Женевске конвенције I - IV , без Протокола}}
{{Col-end}}]]
[[Датотека:Original Geneva Conventions.jpg|thumbмини|rightдесно|250px250п|Женевска конвенција из 1864. године, страница са потписима и печатима]]
[[Датотека:Geneva Convention 1864 - CH-BAR - 29355687.pdf|thumbмини|rightдесно|250px250п|Оригинални документ прве Женевске конвенције из 1864. године у ПДФ формату]]
 
'''Женевске конвенције''' су низ од четири међународна споразума потписаних у Женеви ([[1864]], [[1906]], [[1929]]. и [[1949]]. год.), чиме су успостављени хуманитарни принципи по којима су [[земља|земље]] потписнице обавезне да се понашају према непријатељским војницима и цивилима за време ратних сукоба.<ref name=numrat>{{cite web|url=http://www.icrc.org/ihl.nsf/WebSign?ReadForm&id=375&ps=P|work=International Humanitarian Law|title=State Parties / Signatories: Geneva Conventions of 12 August 1949|publisher=International Committee of the Red Cross|accessdate=22. January1. 2007}}</ref> Конвенција из 1949. садржи нове одредбе за цивиле који падну у непријатељске руке, а герилским борцима дата је шира заштита кроз два амандмана из 1977. [[година|године]]. Кршење Женевских конвенција постојало је и постоји међу странама у свим сукобима. Из тих разлога формиран је [[Међународни суд правде]] као и [[ad hoc]] основани судови по одлукама [[Организација уједињених нација|УН]].
 
Највећи допринос побољшању положаја рањеника, болесника и бродоломника свакако је учињен усвајањем Женевске конвенције из 1949. године. Првом Женевском конвенцијом значајно је проширена заштита рањеника и болесника у оружаним сукобима на копну док је Другом женевском конвенцијом побољшана протекција рањеника, болесника и бродоломника који се нађу на мору. Међутим, ове конвенције су ограничиле заштиту превасходно на рањенике, болеснике и бродоломнике у оружаним снагама а њихов главни недостатак био је у томе што наведени појмови нису били прецизно дефинисани услед чега је био споран и домашај релевантних одредби. Ови недостаци отклоњени су допунским протоколом I који у члану 8 детаљно дефинише ове термине и проширује круг лица на које се заштита односи:
Ред 21:
 
== Историја ==
[[FileДатотека:Geneva Conventions 1864-1949.svg|thumbмини|250px250п|лево|Напредовање Женевских конвенција од 1864. до 1949.]]
[[FileДатотека:Herter - In the name of mercy give.jpg|thumbмини|250px250п|Постер Црвеног крста из [[First World War|Првог светског рата]].]]
 
[[Swiss|Швајцарски]] бизнисмен [[Анри Динан]] је посетио рањене војнике након [[Battle of Solferino|битке код Солферина]] 1859. године. Био је шокиран недостатком објеката, особља и медицинске помоћи која би била на располагању тим војницима. Као резултат тога, објавио је књигу ''[[A Memory of Solferino|Сећање на Солферино]]'' 1862. године, која се бави страхотама рата.<ref>{{citeCite book | last = Dunant | first = Henry | title = A Memory of Solferino | url = http://www.icrc.org/eng/resources/documents/publication/p0361.htm }} English version, full text online.</ref> Његова ратна искуства инспирисала су Динанта да предложи:
* Оснивање сталне агенције за [[Humanitarna pomoć|хуманитарну помоћ]] у време рата
* Уговор влада којим се признаје [[неутралност]] те агенције и омогућава јој се да пружи помоћ у ратној зони
 
Први предлог је довео до успостављања [[Црвени крст|Црвеног крста]] у Женеви. Други је довео до [[First Geneva Convention|Прве Женевске конвенције]] из 1864. године, првог кодификованог међународног уговора који је покривао болесне и рањене војнике на бојном пољу. Дана 22. августа 1866. је Швајцарска влада позвала владе свих европских земаља, као и Сједињених Држава, Бразила и Мексика, да присуствују званичној дипломатској конференцији. Шеснаест земаља послало је укупно 26 делегата у Женеву. Конференција је 22. августа 1864. усвојила прву Женевску конвенцију „за побољшање стања рањених у војсци на бојном пољу”. Представници 12 држава и краљевстава потписали су конвенцију:<ref>{{cite web |url=https://ihl-databases.icrc.org/applic/ihl/ihl.nsf/States.xsp?xp_viewStates=XPages_NORMStatesParties&xp_treatySelected=120 |title=Convention for the Amelioration of the Condition of the Wounded in Armies in the Field. Geneva, 22 August 1864 |publisher=International Committee of the Red Cross ICRC |location=Geneva, Switzerland |accessdate=2017-06-11. 06. 2017}}</ref><ref>{{cite book |last=Roxburgh |first=Ronald |title=International Law: A Treatise |publisher=Longmans, Green and co. |location=London |year=1920 |url=https://books.google.com/books?id=G8NAAAAAIAAJ |accessdate=14. July7. 2009 |page=707}}</ref>
 
{{div col|colwidth=22em}}
* {{flag|Швајцарска|size=x17px}}
* {{flag|Баден|variant=1862|name=Велико војводство Баден}}
* {{flag|Белгија|variant=1858|name=Краљевина Белгија}}
* {{flag|Данска|civil|size=23px|name=Краљевина Данска}}
* {{flag|Francuska|name=Друго француско царство}}
* {{flag|Велико војводство Хесен|name=Велико војводство Хесен|size=23px}}
* {{flag|Италија|name=Краљевина Италија}}
* {{flag|Холандија|name=Краљевина Холандија}}
* {{flag|Португалија|name=Краљевина Португалија}}
* {{flag|Пруска|name=Краљевина Пруска|variant=1803}}
* {{flag|Шпанија|name=Краљевина Шпанија|variant=1785}}
* {{flag|Краљевина Виртемберг|name=Краљевина Виртемберг}}
{{div col end}}
 
За ова два достигнућа, Анри Динан је био награђен [[Nobel Peace Prize|Нобеловом наградом за мир]] 1901. године.<ref>{{cite book | last = Abrams | first = Irwin | title = The Nobel Peace Prize and the Laureates: An Illustrated Biographical History, 1901–2001 | publisher = Science History Publications | location = US | year = 2001 | url = https://books.google.com/books?id=ny77bPwKxaUC | accessdate = 14. July7. 2009}}</ref><ref>[http://www.icrc.org/web/eng/siteeng0.nsf/htmlall/f00993 The story of an idea], film on the creation of the Red Cross, Red Crescent Movement and the Geneva Conventions</ref>
 
== Види још ==
Ред 54:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Dunant | first = Henry | title = A Memory of Solferino | url = http://www.icrc.org/eng/resources/documents/publication/p0361.htm }} English version, full text online.</ref> Његова ратна искуства инспирисала су Динанта да предложи:
* Оснивање сталне агенције за [[Humanitarna pomoć|хуманитарну помоћ]] у време рата
* Уговор влада којим се признаје [[неутралност]] те агенције и омогућава јој се да пружи помоћ у ратној зони
 
Први предлог је довео до успостављања [[Црвени крст|Црвеног крста]] у Женеви. Други је довео до [[First Geneva Convention|Прве Женевске конвенције]] из 1864. године, првог кодификованог међународног уговора који је покривао болесне и рањене војнике на бојном пољу. Дана 22. августа 1866. је Швајцарска влада позвала владе свих европских земаља, као и Сједињених Држава, Бразила и Мексика, да присуствују званичној дипломатској конференцији. Шеснаест земаља послало је укупно 26 делегата у Женеву. Конференција је 22. августа 1864. усвојила прву Женевску конвенцију „за побољшање стања рањених у војсци на бојном пољу”. Представници 12 држава и краљевстава потписали су конвенцију:<ref>{{cite web|url=https://ihl-databases.icrc.org/applic/ihl/ihl.nsf/States.xsp?xp_viewStates=XPages_NORMStatesParties&xp_treatySelected=120 |title=Convention for the Amelioration of the Condition of the Wounded in Armies in the Field. Geneva, 22 August 1864 |publisher=International Committee of the Red Cross ICRC |location=Geneva, Switzerland |accessdate=11. 06. 2017}}
* {{РСР}}