Империјална академија уметности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Commonscat|Academy of Arts (Saint Petersburg)}} |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 69:
}}
'''Империјална академија уметности''' у [[Санкт Петербург]]у, неформално позната као ''Санкт Петербургска академија уметности'', основана је [[1757]]. године од стране оснивача Империјалног московског универзитета Ивана Шувалова под називом ''Академија три најплеменитије уметности''. [[Катарина Велика]] га је преименовала у Империјалну Академију уметности и почела да гради нову зграду, завршену 25 година касније, [[1789]]. године поред [[нева|Неве]]. Академија је промовисала неокласични стил и технику и послала своје перспективне студенте у европске престонице на даље учење. Обука на академији била је практично потребна за уметнике како би имали приступ даљем школовању и бољој каријери.
Формално је укинута [[1918]]. године након руске револуције и тада је академија неколико пута преименована. Успоставила је бесплатну школарину; ученици из целе земље су се жестоко такмичили за неколико места на буџету годишње. Године 1947, национална установа је пресељена у Москву, а велики део њене уметничке збирке премештен је у [[Ермитаж]]. Зграда у Лењинграду била је посвећена Лењинградском институту за сликарство, скулптуру и архитектуру Илије Репина, названом у част једног од најистакнутијих руских реалиста. Од [[1991]]. године назива се ''Санкт Петербургски институт за сликарство, скулптуру и архитектуру.''
Ред 93:
Уместо старих професора, [[передвижници]] уметници су били позвани на наставничке позиције у Вишој уметничкој школи. Студијски програм на Вишој школи се значајно променио: основан је институт професора и успостављене су слободне теме за такмичарске тестове. На Академију су дошли нови професори, међу којима се истиче [[Иља Рјепин]]. Славне уметнике су звали професори како би држали радионице: Владимир Маковски, [[Иван Шишкин]], Аркхип Куинџи, Алексеј Кившенко. Касније су дошли: Александар Кисељов, Дмитриј Кардовски, Николај Дубовски, Николај Самокиш, Василиј Мате.
[[Датотека:Jacobi InaguarationofAcademy.jpg|320п|
[[Датотека:khudozhestva.jpg|
[[Датотека:Sphinxes.jpg|
== Такмичења ==
[[Датотека:Gold Medal of the Imperial Academy of Arts.jpg|
Велика златна медаља, која се додељивала страном држављанину, додељивана је на такмичењу на којем је најталентованијим дипломцима Академије било дозвољено да заврше студије. Додељиване су мале златне медаље Академије «''За успех у цртању''». Дипломирани студенти који су добили велику златну медаљу остали су на Академији уметности још једну годину; они су добили посебну радионицу, материјале за рад и издашну новчану надокнаду. Они који су примљени на конкурс били су обавезни да заврше програм, да нацртају слику по програму (креативни задатак), који је пре тога био одобрен од стране Савета Академије уметности. Задатак, најчешће на историјску тему, направљен је тако да је учесник показао све професионалне вештине и знања које је савладао током студија.
Ред 104:
Након [[руска револуција|руске револуције]] [[1917]]. године, Империјална академија је прошла кроз низ трансформација. Формално је укинута [[1918]]. године, а на њеном месту је настао Петроградски слободни уметнички образовни студио (Пегоскума); То је преименовано у ''Петроград Свомас'' [[1919]]. године, у ''Петроградски државни уметничко-образовни студио реконструисане Академије уметности'' [[1921]], ''Вхутемас'' [[1928]], ''Институт пролетерске уметности'' [[1930]], ''Руска академија уметности'' [[1933]]. и ''Академије уметности Совјетског Савеза'' [[1947]]. године. После премештања Академије у Москву те године, зграда у тадашњем Лењинграду је преименована у ''Иља Рјепин Лењинградски институт за сликарство, скулптуру и архитектуру.''
Национална академија је остала у Москви. Године 1991, преименована је у ''Руску академију уметности''. Збирка уметничких дела старе академије, која је укључивала главне радове [[Никола Пусен|Пусена]], [[Жак-Луј Давид|Давида]] и Ингреса, пребачена је у [[Ермитаж]].
Током совјетске ере, академије су биле ослобођене плаћања школарине јер су биле финансиране од стране владе, али је пријем био веома конкурентан. Многи потенцијални студенти би се безуспешно пријављивали на Академији чак шест или седам година заредом. Са само двадесет места на располагању и хиљадама кандидата, упис је био скоро па немогућ.
Ред 117:
== Литература ==
* ''Sergei V. Ivanov. Unknown Socialist Realism. The Leningrad School.'' - Saint Petersburg: NP-Print Edition
* {{Cite book|ref=harv|last=Кондаков|first=С. Н.| chapter = | chapter-url = | format = | url = | title = Юбилейный справочник Императорской Академии художеств. 1764-1914 | orig-year=| agency = | edition = |location= |year=1915|publisher= |at= |volume= 1 |issue = | page = __ | series = | language= ru | ref = Directory of the Imperial Academy of Arts}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Кондаков|first=С. Н.| chapter = | chapter-url = | format = | url = | title = Юбилейный справочник Императорской Академии художеств. 1764-1914 | orig-year=| agency = | edition = |location= |year=1915|publisher= |at= |volume= 2 |issue = | page = __ | series = | language= ru | ref = List of Russian artists to the anniversary reference book of the Imperial Academy of Arts}}
| |||