Крас (геоморфологија) — разлика између измена

м
pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
м (Разне исправке)
м (pravljenje sablona Cite book; козметичке измене)
=== Холокрас ===
[[Датотека:Žlebiči.jpg|мини|десно|300п|[[Шкрапа|Шкрапе]], типичан површински облик [[крашки процес|крашког процеса]] у холокрасу]]
Холокрас (у преводу - '''потпуни крас''') одликује се свим површинским и подземним крашким облицима. Холокрас се развија на просторима где су заступљене дебеле масе чистих [[кречњак]]а, с веома малим процентом нерастворљиве компоненте. Ти кречњаци су, по правилу, интензивно тектонски поремећени - убрани и израседани.
 
На простору холокраса на површини терена јављају се [[шкрапа|шкрапе]], [[вртача|вртаче]], [[увала|увале]] и [[крашко поље|крашка поља]].<ref name="gmf"/> Ретки водотоци су углавном ''алогени'',<ref name="gmf1">Петровић Д. 1977. ''Геоморфологија''. Београд: Грађевинска књига</ref> тј. настају ван крашких терена и на подручју краса трпе значајне морфолошке модификације. Тако настају кањонске долине, појаве понирања, бројне слепе и напуштене долине, а ретке притоке су ''висеће''. Од подземних облика, у холокрасу се јављају јаме и пећине, обиље сплетова подземних просторија различитих димензија, с бројним акумулационим облицима. Понори, понорнице, крашка врела, потајнице и еставеле су такође веома честе хидрогеолошке појаве у холокрасу.
 
Типичан развој холокраса везује се за подручје '''динаридског орогена''', '''Јадранске платформе''', који се некада називао подручјем '''динаридске геосинклинале''',<ref name="gmf"/> која се прати на дужини од приближно 700 -{km}-, почев од [[Словенија|Словеније]] до [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Осим Динарида, холокрас се јавља на [[Пелопонез]]у у [[Грчка|Грчкој]], у подручју Ликије у Малој Азији, у [[јужнокинески карст|јужној Кини]] и [[Вијетнам]]у, на [[Куба|Куби]], [[Јава|Јави]], [[Јамајка|Јамајци]].<ref name="opglg"/>
Мерокрас, или '''непотпуни крас''', карактерише велика количина нерастворљиве компоненте. Површина терена је стога покривена [[глина|глиновито]] - [[пешчар|песковитим]] растреситим материјалом, најчешће [[елувијални процес|елувијалног]] порекла. [[Шкрапа]] нема, [[вртача|вртаче]] су покривене и делимично запуњене [[елувијални процес|елувијумом]]<ref name="gmf"/> (тзв. алувијалне вртаче) и у њима се често налазе локве воде. [[увала|Увале]] су веома ретке, а [[крашко поље|крашких поља]] нема.<ref name="gmf"/> Подземни крашки облици су ретки и обично скромнијих димензија.<ref name="opglg"/>
 
[[Дренажа|Дренажна мрежа]] на мерокрасу је знатно гушћа него на холокрашким теренима.<ref name="gmfandj">Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт</ref> Појаве дезинтеграције дренаже и понирања токова су ретке.<ref name="gmf"/> Реке су углавном своја корита усекле у водонепропусну и нерастворљиву подлогу. [[кречњак|Кречњачка]] маса је на тај начин издељена на јасно издвојене и неповезане блокове.
 
Мерокрас у [[Србија|Србији]] је развијен у непосредној околини [[Београд]]а, на подручју [[Жарково|Жаркова]], [[Кнежевац (Београд)|Кнежевца]], [[Сремчица|Сремчице]], [[Барајево|Барајева]], [[Лисовић]]а и [[Манић (Барајево)|Манића]].<ref name="opglg"/> [[геологија|Геолошку]] средину чине млади [[миоцен]]ски кречњаци декаметарске дебљине. Веће површине под мерокрасом у свету јављају се у писаћој креди [[Енглеска|Енглеске]], у Моравској области око Брна у [[Чешка|Чешкој]], у северној [[Француска|Француској]], у [[Белгија|Белгији]].<ref name="gmf"/>
Овај прелазни тип, по карактеристикама ближи мерокрасу него холокрасу, добио је назив по области класичног развића у подручју планине Јуре, на [[Швајцарска|швајцарско]] - [[Француска|француској]] граници. На површини терена јављају се изразито плитке [[вртача|вртаче]], али [[шкрапа]] нема, или су веома ретке.<ref name="gmf"/> [[Увала|Увале]] се јављају само спајањем вртача распоређених у низовима по сувим долинама.<ref name="gmf"/> [[крашко поље|Крашких поља]] нема.<ref name="gmf"/> Подземни облици постоје, углавном као индивидуални.<ref name="gmfandj"/>
 
Геолошку средину овог типа краса чине смена [[кречњак|кречњачких]] и [[лапорац|лапоровитих]],<ref name="ospet">Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука</ref> слабо растворљивих и вододрживих стена. Те стене, изузев регионалног набирања, обично нису интензивније тектонски поремећене.
 
Прелазни крашки тип Јуре код нас се јавља у источној [[Србија|Србији]], на планинама [[Гребен (планина)|Гребену]], Столу, Великом Кршу, [[Бељаница|Бељаници]], [[Кучај]]у, [[Ртањ|Ртњу]], [[Озрен (Србија)|Озрену]], [[Сува планина|Сувој планини]].<ref name="gmfandj"/> Овом типу припада и [[Лелић]]ки крас околине [[Ваљево|Ваљева]].<ref name="gmf"/> У свету, поред типске локалности планине Јуре, тај прелазни тип краса се јавља и у [[Бугарска|Бугарској]], [[Албанија|Албанији]], јужној [[Италија|Италији]], на [[Крим]]у.<ref name="opglg"/>
 
=== Термокрас ===
Термокрас или термички крас јесте скуп псеудокрашких појава у [[Лед|ледулед]]у и замрзнутом земљишту, на већим [[Географска ширина|географским ширинама]]. Термокрас је карактеристичан само за области дугогодишње замрзнутог земљишта. Настаје под утицајем топлотних процеса у замрзнутом земљишту које се одмрзава. При настанку термокраса долази до улегања [[Топографија|топографске]] површине. Рељеф термокраса се одликује удубљењима и благим узвишењима. У удубљењима се налазе језера различитих величина. Површина се све више улеже и стварају се затворене депресије услед одмрзавања земљишта. Еволуција [[Депресија (геологија)|депресија]] зависи од тога да ли су оне суве или су испуњене водом. У сувим депресијама одмрзавање земљишта има периодски карактер и везано је за поједине топлије године. У депресијама испуњеним водом, присутно је продубљивање јер вода утиче на одмрзавање земљишта испод дна депресије.
Облици које има термокрас зависе и од клинасто интеркалисаног подземног леда. Тако се јављају купасти брежуљци – бајџерохи, који личе на [[Хум|хумовехум]]ове, и смењују се са удубљењима – аласима, која су понекад испуњена мањим језерима. Ови облици се налазе на обалама северних мора.
 
Неке термокрашке појаве су по изгледу веома сличне крашким. То су термокрашке појаве као што су [[вртаче]] широке неколико метара, плитке депресије до 100m ширине и дубине од неколико центиметара до неколико метара, као и веће депресије, површине од неколико километара, испуњене плитким језерима – термокрашким језерима.
 
Неки облици у ледницима су веома слични крашким облицима. Они настају на два начина. Први начин јесте отапањем леда и деловањем сочнице на површини. Други начин на који могу настати овакви облици у ледницима јесте деловањем подледничког потока у [[Подина|подини]] ледника. Ови облици се брзо стварају, али брзо и нестају услед отапања ледника или услед њиховог [[Mehaničko kretanje|механичког кретања]]. Облици ледничког краса јесу ледничке [[Шкрапа|шкрапе]] и ледничке [[пећине]]. Ледничке шкрапе настају на површини језера, деловањем сочнице, која термичким деловањем продубљује и шири пукотине стварајући [[Жљебови|жљебове]] сличне шкрапским браздама. Између жљебова су ускри ледени [[Рт|ртовирт]]ови, налик на [[Сечаница|сеченице]]. Пукотине у леду настају када ледничка маса пуца приликом кретања. Ове пукотине често у виду [[Понор|понорапонор]]а досежу до дна ледничке масе. Подледничке пећине настају термичким и механичким деловањем воде подледничког [[Поток|потокапоток]]а. Ове пећине се завршавају на челу ледника. Осим ледничких шкрапа и пећина, у леду су запажени и други облици крашког рељефа, сем [[Крашко поље|поља]], као што су: вртаче, понори, шкрапе, пећине, суве и слепе долине.
 
=== Кластокрас ===
Кластокрас је скуп псеудокрашких појава и облика развијених у [[Кластичне седиментне стене|кластичним стенама]] ([[Песак|песковима]], [[Пешчар|пешчаримапешчар]]има, конглометарима, [[Лапорац|лапорцима]], [[Лес|лесулес]]у, [[Гипс|гипсугипс]]у). Кластокрас настаје процесом [[Растварање|растварања]] и механичким спирањем ([[Суфозија|суфозијом]]). Поједине стене (лапорац, лес) су подложније процесу растварања зато што садрже знатне количине калцијум-карбоната.
У Србији, облици кластокраса јављају се у [[Лес|леснимлес]]ним наслагама. Најчешће се јављају као лесне вртаче. Оне су веома плитке, свега 3 до 4 м. Међутим, знатно су шире од вртача у крашком рељефу – 200 м или више. Лесне вртаче су најизразитије на [[Тителски плато|Тителској лесној заравни]]. Овде се на једном квадратном километру налази 26 вртача. Оне су округласте или дугуљасте, пречника од 50 до 100 м. Облика кластокрашког рељефа има и у терцијерним лапорцима горње-рамске котлине. Овде се јављају вртаче, понори и пећински канали у лапорцима дебљине од 150 до 280 м.
 
Осим у лапорцима и лесу, псеудокрашке појаве настају и у наслагама камене соли и у гипсу. Оне су овде сличне крашком рељефу [[Хидрографија|хидрографијом]]. Изложене су непрекидним променама. У гипсу пећине могу бити огромних димензија. Највећа овакве врсте је Оптимистическаја у [[Русија|Русији]] дужине 157 км, а затим Језерска, Кристална и Мљинка, које се такоће налазе у Русији. На [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] пећине у гипсу су испитиване у гипсу Косовраста, у [[Долина|долини]] [[Радика|Радике]] код [[Дебар|Дебра]], као и у Српско-сувајској котлини, у долини [[Уна|Уне]]. У гипсу Косовраста постоје вртаче сличне крашким. У Српско-сувајској котлини вртаче су облика плитких утолеглица, пречника 1 до 3 м, са благим странама и растреситим материјалом на дну.
Облици кластокраса постоје и у [[Тријас|тријарским]] и лијаским пешчарима [[Централни масив|Централног масива]]. Овде је испитано 16 пећина и 2 [[јаме]]. Најдужа пећина има канале дугачке око 1800 м, а најдубља јама је дубине око 15 м. Поједине пећине имају сталне или периодске токове. У лијаским карбонатним пешчарима постоји 13 пећина, од којих је једна дугачка 300 м.
 
Псеудокрашке пећине се јављају и у [[Вулканске стене|вулканским стенама]]. Настале су услед експанзије [[Гасови|гасова]]. Након консолидације [[Лава|лаве]], настало је механичко разоравање, што је довело до настанка подземних шупљина. Постоје и пећине које су настале испирањем туфозног материјала. У [[Чешка|Чешкој]] постоје пећине које су изграђене у [[Базалт|базалтубазалт]]у и [[Фонолит|фонолитуфонолит]]у. У Централном масиву запажене су 4 јаме и једна пећина у гранит порфирима и у микашисту. На планини [[Тибести (планински венац)|Тибести]], у терцијерним и квартарним вулканским стенама пронаћене су пећине малих димензија (до 20 м) и јаме дубоке до 7 м.
 
Псеудокрашке појаве се не могу сврставати у праве крашке облике. [[Јован Цвијић]] је сматрао да крашким појавама треба називати само облике и хидрографске појаве кречњачких терена, а сличне облике у другим стенама не треба називати крашким облицима. Због тога је појам псеудокрас погодан за све терене који нису кречњачки.
{{refbegin|30em}}
* Петровић, Д. (2003). ''Геоморфологија''. Београд: Географски факултет
* Ford, D.C., Williams, P., ''Karst Hydrogeology and Geomorphology'', John Wiley and Sons Ltd., . {{page|year=2007|isbn=978-0-470-84996-5|pages=}}
* Jennings, J.N., ''Karst Geomorphology'', 2nd ed., Blackwell, . {{page|year=1985|isbn=978-0-631-14032-0|pages=}}
* Palmer, A.N., ''Cave Geology'', 2nd Printing,. {{page1|location=|publisher=Cave Books, . {{page|year=2009|isbn=978-0-939748-66-2|pages=}}
* [[Marjorie Sweeting|Sweeting, M.M.]], ''Karst Landforms'', Macmillan, . {{page|year=1973|isbn=978-0-231-03623-8|pages=}}
* van Beynen, P. (Ed.), ''Karst management'', Springer, . {{page|year=2011|isbn=978-94-007-1206-5|pages=}}
* Vermeulen, J.J., Whitten, T., "Biodiversity and Cultural Property in the Management of Limestone Resources in East Asia: Lessons from East Asia", The World Bank, . {{page|year=1999|isbn=978-0-821345-08-5|pages=}}
{{refend}}
 
363.220

измена