Крас (геоморфологија) — разлика између измена

Холокрас (у преводу - '''потпуни крас''') одликује се свим површинским и подземним крашким облицима. Холокрас се развија на просторима где су заступљене дебеле масе чистих [[кречњак]]а, с веома малим процентом нерастворљиве компоненте. Ти кречњаци су, по правилу, интензивно тектонски поремећени - убрани и израседани.

На простору холокраса на површини терена јављају се [[шкрапа|шкрапе]], [[вртача|вртаче]], [[увала|увале]] и [[крашко поље|крашка поља]].<ref name="gmf"/> Ретки водотоци су углавном ''алогени'',<ref name="gmf1">Петровић Д. 1977. ''Геоморфологија''. Београд: Грађевинска књига</ref> тј. настају ван крашких терена и на подручју краса трпе значајне морфолошке модификације. Тако настају кањонске долине, појаве понирања, бројне слепе и напуштене долине, а ретке притоке су ''висеће''. Од подземних облика, у холокрасу се јављају јаме и пећине, обиље сплетова подземних просторија различитих димензија, с бројним акумулационим облицима. Понори, понорнице, крашка врела, потајнице и еставеле су такође веома честе хидрогеолошке појаве у холокрасу.

[[Дренажа|Дренажна мрежа]] на мерокрасу је знатно гушћа него на холокрашким теренима.<ref name="gmfandj">Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт</ref> Појаве дезинтеграције дренаже и понирања токова су ретке.<ref name="gmf"/> Реке су углавном своја корита усекле у водонепропусну и нерастворљиву подлогу. [[кречњак|Кречњачка]] маса је на тај начин издељена на јасно издвојене и неповезане блокове.

Геолошку средину овог типа краса чине смена [[кречњак|кречњачких]] и [[лапорац|лапоровитих]],<ref name="ospet">Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука</ref> слабо растворљивих и вододрживих стена. Те стене, изузев регионалног набирања, обично нису интензивније тектонски поремећене.

Термокрас или термички крас јесте скуп псеудокрашких појава у [[Лед|ледулед]]у и замрзнутом земљишту, на већим [[Географска ширина|географским ширинама]]. Термокрас је карактеристичан само за области дугогодишње замрзнутог земљишта. Настаје под утицајем топлотних процеса у замрзнутом земљишту које се одмрзава. При настанку термокраса долази до улегања [[Топографија|топографске]] површине. Рељеф термокраса се одликује удубљењима и благим узвишењима. У удубљењима се налазе језера различитих величина. Површина се све више улеже и стварају се затворене депресије услед одмрзавања земљишта. Еволуција [[Депресија (геологија)|депресија]] зависи од тога да ли су оне суве или су испуњене водом. У сувим депресијама одмрзавање земљишта има периодски карактер и везано је за поједине топлије године. У депресијама испуњеним водом, присутно је продубљивање јер вода утиче на одмрзавање земљишта испод дна депресије.

Облици које има термокрас зависе и од клинасто интеркалисаног подземног леда. Тако се јављају купасти брежуљци – бајџерохи, који личе на [[Хум|хумовехум]]ове, и смењују се са удубљењима – аласима, која су понекад испуњена мањим језерима. Ови облици се налазе на обалама северних мора.

Неке термокрашке појаве су по изгледу веома сличне крашким. То су термокрашке појаве као што су [[вртаче]] широке неколико метара, плитке депресије до 100m ширине и дубине од неколико центиметара до неколико метара, као и веће депресије, површине од неколико километара, испуњене плитким језерима – термокрашким језерима.

Неки облици у ледницима су веома слични крашким облицима. Они настају на два начина. Први начин јесте отапањем леда и деловањем сочнице на површини. Други начин на који могу настати овакви облици у ледницима јесте деловањем подледничког потока у [[Подина|подини]] ледника. Ови облици се брзо стварају, али брзо и нестају услед отапања ледника или услед њиховог [[Mehaničko kretanje|механичког кретања]]. Облици ледничког краса јесу ледничке [[Шкрапа|шкрапе]] и ледничке [[пећине]]. Ледничке шкрапе настају на површини језера, деловањем сочнице, која термичким деловањем продубљује и шири пукотине стварајући [[Жљебови|жљебове]] сличне шкрапским браздама. Између жљебова су ускри ледени [[Рт|ртовирт]]ови, налик на [[Сечаница|сеченице]]. Пукотине у леду настају када ледничка маса пуца приликом кретања. Ове пукотине често у виду [[Понор|понорапонор]]а досежу до дна ледничке масе. Подледничке пећине настају термичким и механичким деловањем воде подледничког [[Поток|потокапоток]]а. Ове пећине се завршавају на челу ледника. Осим ледничких шкрапа и пећина, у леду су запажени и други облици крашког рељефа, сем [[Крашко поље|поља]], као што су: вртаче, понори, шкрапе, пећине, суве и слепе долине.

Кластокрас је скуп псеудокрашких појава и облика развијених у [[Кластичне седиментне стене|кластичним стенама]] ([[Песак|песковима]], [[Пешчар|пешчаримапешчар]]има, конглометарима, [[Лапорац|лапорцима]], [[Лес|лесулес]]у, [[Гипс|гипсугипс]]у). Кластокрас настаје процесом [[Растварање|растварања]] и механичким спирањем ([[Суфозија|суфозијом]]). Поједине стене (лапорац, лес) су подложније процесу растварања зато што садрже знатне количине калцијум-карбоната.

У Србији, облици кластокраса јављају се у [[Лес|леснимлес]]ним наслагама. Најчешће се јављају као лесне вртаче. Оне су веома плитке, свега 3 до 4 м. Међутим, знатно су шире од вртача у крашком рељефу – 200 м или више. Лесне вртаче су најизразитије на [[Тителски плато|Тителској лесној заравни]]. Овде се на једном квадратном километру налази 26 вртача. Оне су округласте или дугуљасте, пречника од 50 до 100 м. Облика кластокрашког рељефа има и у терцијерним лапорцима горње-рамске котлине. Овде се јављају вртаче, понори и пећински канали у лапорцима дебљине од 150 до 280 м.

Псеудокрашке пећине се јављају и у [[Вулканске стене|вулканским стенама]]. Настале су услед експанзије [[Гасови|гасова]]. Након консолидације [[Лава|лаве]], настало је механичко разоравање, што је довело до настанка подземних шупљина. Постоје и пећине које су настале испирањем туфозног материјала. У [[Чешка|Чешкој]] постоје пећине које су изграђене у [[Базалт|базалтубазалт]]у и [[Фонолит|фонолитуфонолит]]у. У Централном масиву запажене су 4 јаме и једна пећина у гранит порфирима и у микашисту. На планини [[Тибести (планински венац)|Тибести]], у терцијерним и квартарним вулканским стенама пронаћене су пећине малих димензија (до 20 м) и јаме дубоке до 7 м.

* Ford, D.C., Williams, P., ''Karst Hydrogeology and Geomorphology'', John Wiley and Sons Ltd., . {{page|year=2007|isbn=978-0-470-84996-5|pages=}}

* Jennings, J.N., ''Karst Geomorphology'', 2nd ed., Blackwell, . {{page|year=1985|isbn=978-0-631-14032-0|pages=}}

* Palmer, A.N., ''Cave Geology'', 2nd Printing,. {{page1|location=|publisher=Cave Books, . {{page|year=2009|isbn=978-0-939748-66-2|pages=}}

* [[Marjorie Sweeting|Sweeting, M.M.]], ''Karst Landforms'', Macmillan, . {{page|year=1973|isbn=978-0-231-03623-8|pages=}}

* van Beynen, P. (Ed.), ''Karst management'', Springer, . {{page|year=2011|isbn=978-94-007-1206-5|pages=}}

* Vermeulen, J.J., Whitten, T., "Biodiversity and Cultural Property in the Management of Limestone Resources in East Asia: Lessons from East Asia", The World Bank, . {{page|year=1999|isbn=978-0-821345-08-5|pages=}}