Браћа Лимијер — разлика између измена

[[Браћа Лимијер]], '''Огист Мари Луј Николас''' ({{јез-фр|Auguste and Louis Lumière}}; [[Безансон]], [[19. октобар]] [[1862]] — [[Лион]], [[10. април]] [[1954]]) и '''Луј Жан''' ([[5. октобар|5. октобра]] [[1864]] — [[6. јун]]а [[1948]])<ref>{{cite news|first=|last=|authorlink= |title=Louis Lumière, 83, A Screen Pioneer. Credited in France With The Invention of Motion Picture. |url=https://www.nytimes.com/1948/06/07/archives/louis-luriiiere-83-a-screen-pioneer-credited-in-france-with-thet-in.html |newspaper=The New York Times |date=7. 6. 1948 |accessdate=29. 4. 2008 }}</ref><ref>{{cite news|first=|last=|authorlink= |title=Died. |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,854930,00.html |quote=Louis Lumière, 83, wealthy motion-picture and colour-photography pioneer, whom (with his brother Auguste) Europeans generally credit with inventing the cinema; of a heart ailment; in Bandol, France. |work=[[Тајм (часопис)|Time]] |date=14. 6. 1948 |accessdate=29. 4. 2008 }}</ref> били су француски хемичари, индустријалци, проналазачи и аутори првог филма у историји.<ref>{{cite web|last=Tanjug |title=Pre tačno 120 godina nastao je film |url=https://www.blic.rs/kultura/vesti/pre-tacno-120-godina-nastao-je-film/j3kdmp5 |website=Blic |accessdate=30. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|title=Braća Limijer – Biografija |url=http://draganlekovic.me/2018/10/braca-limijer-biografija/ |website=ART mozaik |accessdate=30. 1. 2019}}</ref>

Луј је [[1882]]. развио метод за прављење фотографских плоча, а до [[1894]]. фабрика коју су браћа основала у Лиону за израду фотографског материјала: хартија, хемикалија, производила је 15 милиона плоча годишње. Радили су на унапређивању [[кинематоскоп]]а [[Томас Алва Едисон]]а. Године 1895, патентирали су своју верзију прве филмске камере и пројектора, [[кинематограф (уређај)|кинематограф]]. Изумели су поступак снимања у природним бојама и одржали прву филмску представу на свету. Њихов филмови ''[[Улазак воза у станицу]]'' и ''[[Излазак радника из фабрике]]'' (La sortie des usines Lumiere), које су званично приказали публици у [[Париз]]у [[28. децембар|28. децембра]] [[1895]]. сматрају се првим у [[Историја филма|историји филма]].<ref>{{cite web|title=Na današnji dan je rođen bioskop! |url=http://mondo.rs/a1068263/Zabava/Film/Prvi-film-u-istoriji-prvi-bioskop-1895.-braca-Limijer.html |website=Mondo |accessdate=30. 1. 2019}}</ref>

Иако су браћа Макс и Емил Складановски из Немачке, творци уређаја под називом биоскоп, и француз Анри Жоли који је изумео фотозоотроп, као и други, представљали јавности своје: еидолоскопе, фантоскопе, витаскопе, [[Лантамову петљу]] (Latham loop) и паноптикон, браћа Лимијер заслужују да буду издвојена од осталих изумитеља. Њихове преносиве камере са ручним управљањем омогућиле су да се снимају, штампају и пројектују покретне слике. Убрзо су се по целом свету снимали портрети, призори из живота, као и филмови војничког, комичног и панорамског садржаја. Ови спонтани исечци из живота, у трајању од 15 до 20 секунди, довели су до изражаја ограничења Диксонових краткометражних филмова, који су били везани за студио. Филмови браће Лимијер више су се ослањали на документарност снимљених призора тадашње фотографије него на театарску поставку. Њихова сценска дубина доприносила је реалистичком приказу уласка воза у станицу Ла Сиота, а основна наративна структура, која је садржала почетак, средину и крај, била је присутна чак и у филму ''Излазак радника из фабрике Лимијер'' Филмски журнали браће Лимијер, чије су одлике ужурбаност и реалистичност, представљају претечу стила совјетских документариста и италијанских неореалиста, док филм ''Бебин доручак'' (Repas de bebe) одликује изразито породична атмосфера. На програму Лимијерових нашао се и филм ''Поливени поливач'' (L'Arrouseur arrose), прва филмска комедија и најранији наративни филм. У том филму несташни дечак подиже ногу са црева у тренутку када баштован загледа крај црева да види због чега вода не тече.

Брзина којом се у кинематографији развио сложени кодекс тренутно препознатљивих наративних симбола, као и филмски језик и поетика, још је импресивнија ако се филмска праисторија упореди са праисторијом других облика уметности, попут романа.

[[Датотека:Cinematograf-Camera1.jpg|thumbмини|Кинематограф|алт=]]

[[Датотека:Walk of Fame 3.jpg|thumbмини|Холивудска стаза славних, Огист Лимијер|алт=]]

[[Датотека:Walk of fame, louis lumiere.JPG|thumbмини|Холивудска стаза славних, Луј Лимијер|алт=]]

[[Датотека:Thiers Lumiere.jpg|thumbмини|Thiers Lumiere]]

* Chardère, B. ''Les images des Lumière'' (in French). Paris: Gallimard. {{page|year=1995|isbn=978-2-07-011462-7|pages=}}.

* Lavédrine, Bertrand and Jean-Paul Gandolfo. ''The Lumière Autochrome: History, Technology, and Preservation''. Los Angeles:. {{page1|location=|publisher=Getty Publications. {{page|year=2013|isbn=978-1-60606-125-1|pages=}}.