Љубав — разлика између измена

{{друго значење2|Љубав}}

 

 

Стари Грци су разликовали неколико врста љубави:

Реч „љубав” може да има различита сродна али различита значења у различитим контекстима. Многи језици користе више речи како би изразили неке од различитих концепата који се могу означити темином „љубав”; један пример су множине [[Greek words for love|грчке речи за љубав]] међу којима су -{''agape''}- и -{''eros''}-.<ref>Anders Nygren, ''Agape and Eros''.</ref> [[Културни идентитет|Културне реазлике]] у концептуализацији љубави стога додатно ометају успостављање универзалне дефиниције.<ref>{{cite journal|last=Kay| first = Paul| title = What is the Sapir–Whorf Hypothesis?| journal = American Anthropologist| series = New Series| volume = 86| issue = 1|date=March 1984|pages=65-79| doi = 10.1525/aa.1984.86.1.02a00050| last2=Kempton| first2 = Willett}}</ref>

 

 

Апстрактно дискутована ''љубав'' се обично односи на искуство један човек осећа за другог. Љубав често подразумева бригу за или идентификовање са особом или стварима (cf. [[James Giles (philosopher)|рањивост и брига теорије о љубави]]), укључујући и себе (види [[нарцизам]]). Поред међукултурних разлика у разумевању љубави, идеје о љубави су се такође временом мењале. Неки историчари датирају модерне концепције романтичне љубави до дворске Европе током или након [[Средњи век|средњег века]], иако претходно постојање романтичних прилога је потврђено древном љубавном поезијом.<ref>{{cite web|url=http://www.TrueOpenLove.org/reference/AncientLovePoetry.html | title = Ancient Love Poetry

| first = Gottfried|last=Leibniz

| title = Confessio philosophi|publisher = Wikisource edition

 

== Безлична љубав ==

 

 

== Интерперсонална љубав ==

 

Интерперсонална љубав се односи на љубав између људских бића. То је много снажније осећање него једноставно ''симпатисање'' особе. [[Unrequited love|Неузвраћена љубав]] се односи на она осећања љубави која нису реципроцирана. Интерперсонална љубав је најближе повезана са [[Међуљудски односи|интерперсоналним односима]].<ref name="Fromm, Erich 2000"/> Таква љубав може да постоји између чланова породице, пријатеља и парова. Постоји и низ психолошких поремећаја везаних за љубав, као што је [[еротоманија]].<ref>{{Cite journal|last=Oliveira |first=C. |last2=Alves |first2=S. |last3=Ferreira |first3=C. |last4=Agostinho |first4=C. |last5=Avelino |first5=M.J.|year=2016|title=Erotomania-A review of De Clerambault's Syndrome.|url=|journal=The Journal of the European Psychiatric Association|volume=33|via=|pages=664}}</ref><ref name=":0">{{Cite journal|last=Segal, J.H.|first=|year=1989|title=Erotomania revisited: From Kraepelin to DSM-III-R|url=|journal=The American Journal of Psychiatry|volume=146|via=|pages=1261}}</ref><ref name=":1">{{Cite journal|last=Jordan |first=H.W. |last2=Lockert |first2=E.W. |last3=Johnson-Warren |first3=M. |last4=Cabell |first4=C. |last5=Cooke |first5=T. |last6=Greer |first6=W. |last7=Howe |first7=G.|year=2006|title=Erotomania revisisted: Thirty-four years later|url=|journal=Journal of the National Medical Association|volume=98|via=|pages=787-793}}</ref>

=== Психолошка основа ===

{{Further|Људско везивање}}

 

[[Психологија]] приказује љубав као когнитивни и друштвени феномен. [[Psychologist|Психолог]] [[Роберт Стернберг]] је формулисао [[triangular theory of love|троугаону теорију љубави]] и тврдио да љубав има три различите компоненте: интимност, посвећеност и страст. Интимност је облик у којем две особе деле узајамно поверење и разне детаље о свог личног живота, а обично се манифестује у пријатељствима и романтичним или љубавним аферама. Посвећеност, с друге стране, очекивање је да је веза трајна. Последњи облик љубави је сексуална привлачност и страст. Страстна љубав се показује у заљубљености као и романтичној љубави. Сви облици љубави се посматрају као различите комбинације ове три компоненте. Одсуство љубав не обухвата ни једну од ових компоненти. Допадање само обухвата интимност. Заблудена љубав обухвата само страст. Празна љубав обухвата само посвећеност. Романтична љубав обухвата интимност и страст. Компањерска љубав обухвата интимност и посвећеност. Заслепљена љубав укључује страст и посвећеност. На крају, потпуна љубав обухвата све три компоненте.<ref>{{cite journal|last=Sternberg| first= R. J. |year=1986| title=A triangular theory of love| journal=Psychological Review|volume= 93 |issue=2|pages=119-135| doi= }}</ref> Амерички психолог [[Zick Rubin|Зик Рубин]] је настојао да дефинише ''љубав'' путем [[Психометрија|психометрије]] током 1970-их. Његов рад наводи да три фактора чине љубав: везаност, брижност и интимност.<ref>{{cite journal|last=Rubin|first=Zick|title=Measurement of Romantic Love|journal=Journal of Personality and Social Psychology|volume=16|year=1970|doi=10.1037/h0029841|pmid=5479131|issue=2|citeseerx=10.1.1.452.3207|pages=265-27 }}</ref><ref>{{cite book|last=Rubin|first=Zick|title=Liking and Loving: an invitation to social psychology|location=New York|publisher=Holt, Rinehart & Winston|year=1973}}</ref>

Психолог [[Ерих Фром]] тврди у својој књизи ''[[The Art of Loving|Уметност љубави]]'' да љубав није само осећај већ и акција, и да је заправо „осећај” љубави површан у поређењу са посвећеношћу љубави кроз низ љубавних радњи током времена.<ref name="Fromm, Erich 2000"/> У том смислу, Фром сматра да љубав утиматно уопште није осећај, него да је посвећеност и придржавање, љубазне акције према другом, себи или многим другима, са непрекисном трајањем.<ref name="Fromm, Erich 2000"/> Фром исто тако описује љубав као свестан избор који у својим раним фазама може да буде неволонтерски осећај, али који касније више не зависи од тих осећаја, већ је само завистан од свесне посвећености.<ref name="Fromm, Erich 2000"/>

 

 

=== Еволуциона база ===

* {{DMOZ|Society/Philanthropy/|Philanthropy}}

* {{DMOZ|Society/Relationships/Romance/|Romance}}

* -{[https://web.archive.org/web/20120306073637/http://www.neuroendo.org.uk/content/view/34/11/ The Neurobiology of Social Bonds]}-

 

{{нормативна контрола}}

 

[[Категорија:Врлине]]

[[Категорија:Лични живот]]