Дифракција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 2:
[[Датотека:Wavelength=slitwidthspectrum.gif|мини|desno|250px|Приказ дифракције када је отвор на запреци једнак [[таласна дужина|таласној дужини]] таласа.]]
[[Датотека:5wavelength=slitwidthsprectrum.gif|мини|desno|250px|Приказ дифракције када је отвор на запреци 5 пута већи од [[таласна дужина|таласне дужине]] таласа.]]
'''Дифракција''' представља појаву привидног скретања [[Талас (физика)|талас]]а са првобитног правца простирања при његовом наиласку на ивице отвора или на препреку и тада се формирају нови правци простирања. Када талас скреће са правца простирања и улази у област заклоњену препреком у који без појаве скретања зрак не може да стигне, каже се да талас залази у област геометријске сенке. Ako, naime, valovi naiđu na neku zapreku kojoj su [[Dimenzija|dimenzije]] približne [[Valna duljina|duljini vala]], zbog ogiba će, u ''sjeni'' koju čini zapreka, nastati [[interferencija valova]] koji dolaze s jednog i drugoga ruba zapreke. Ogib se zapaža u ''sjeni'' svih vrsta valova, na primjer [[Mehanički valovi|mehaničkih valova]] (valovi na površini [[voda|vode]], [[Zvuk|zvučni valovi]]), [[Elektromagnetsko zračenje|elektromagnetskih valova]] i valova [[tvar]]i. Uočavanje ogiba svjetlosnih valova prva je eksperimentalna potvrda valne prirode [[svjetlost]]i. Ogib je prvi zamijetio talijanski astronom [[Francesco Maria Grimaldi]] (1618. – 1663.), a teoriju je utemeljio [[Augustin Jean Fresnel]].▼
▲'''Дифракција''' представља појаву привидног скретања [[Талас (физика)|талас]]а са првобитног правца простирања при његовом наиласку на ивице отвора или на препреку и тада се формирају нови правци простирања. Када талас скреће са правца простирања и улази у област заклоњену препреком у који без појаве скретања зрак не може да стигне, каже се да талас залази у област геометријске сенке.
Ако се на пут светлосних зрака, који излазе из неког тачкастог светлосног извора, стави на довољној удаљености танка жица, или ако се светлост пропусти кроз уску пукотину, на застору неће настати оштра граница између осветљеног дела застора и сене, него се на рубу сене запажају тамне и светле пруге. Те пруге настају интерференцијом светлосних зрака који због дифракције долазе с једне и друге стране запреке. Дифракција светлости на ситним [[честица]]ма које су распршене у неком прозирном средству, на пример на честицама ситне прашине у ваздују, чини да се те честице запажају као светле тачкице ако се посматрају са стране од упадне светлости. Дифракција светлости на капљицама воде, односно на ситним [[кристал]]ићима леда у атмосфери даје венац, односно круг око Сунца и Месеца ([[Хало (оптика атмосфере)|хало]]). Због дифракције постоји ограничење у моћи разлучивања [[Оптика|оптичких]] инструмената. У оптичком инструменту од тачкастог извора светлости не настаје тачкаста слика, него светао кружић, око којег се налазе светли и тамни колобари настали дифракцијом на улазном отвору инструмената. Ако су две тачке предмета, који се посматра оптичким инструментом, превише близу једна другој, због настале слике светлих кружића не може се уочити да ли ради о једној или о двема тачкама предмета, то јест постоји ограничење у [[Разлучивање|разлучивању]] детаља. Примене дифракције светлости су различите, а најзначајнија је примена код [[оптичка решетка|оптичке решетке]] за добивање [[Спектар (физика)|спектара]]. Дифракција [[Рендгенски зраци|рендгенских зрака]] на [[кристал]]у показује да је рендгенско зрачење таласне нарави, а помоћу дифракције рендгенског зрачења на различитим кристалима ([[Макс фон Лауе|Лауеов]] дифрактограм) може се одредити смештај [[атом]]а, односно [[јон]]а у кристалу. Дифракција [[електрон]]а, [[протон]]а и [[неутрон]]а на кристалима доказ је таласне нарави честица, то јест [[Louis de Broglie|де Бројeve]] теорије о [[Дуализам (физика)|таласима материје]].<ref> '''Difrakcija''', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=44828] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>
== О појави ==
| |||