Википедија

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене
Ред 43:
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник Карнегијеве задужбине, [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate=1. 9. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд]]а из [[1921]]. године.<ref>{{Cite book|last=Михајлов|first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868—1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портикапортик]]а са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријамаакротерија]]ма. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забатазабат]]а. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918—1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
 
Ентеријер библиотеке изведен је током [[1925]]. и [[1926]]. године, по узору на [[Берлин|берлинскеберлин]]ске библиотеке. Намештај је израдила фабрике намештаја [[Јозеф Трир|Јозефа Трира]] и [[Лудвиг Алтер|Лудвига Алтера]] из [[Дармштат]]а. У целокупном унутрашњем уређењу издвајају се велика студентска читаоница израђена у стилу енглеске ренесансе са зидовима обложеним [[Храст|храстовимхраст]]овим дрветом и професорска читаоница изведена у стилу италијанске ренесансе од [[Орах|ораховогорах]]овог дрвета. У [[Вестибил|вестибилувестибил]]у, у ниши на [[Мермер|мермерноммермер]]ном постољу, постављена је биста [[Ендру Карнеги|Ендруа Карнегија]] коју је библиотека добила од управе његове задужбине. [[Београд]] је у знак захвалности, улицу у непосредној близини библиотеке назвао по овом великом добротвору.
 
Универзитетска библиотека представља једно од најзначајнијих здања дарованих [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]].<ref>С. Михајлов, Д. Филиповић, Н. Марковић, Универзитетска библиотека у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005, 65-82.</ref> Све до подизања зграде Народне библиотеке на [[Врачар (Београд)|Врачарском]] платоу била је прва и једина зграда у [[Србија|Србији]] наменски грађена за те потребе. Истовремено, ово монументално здање у Булевару [[Александар Обреновић|краља Александра]] представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури. Због непроцењивог значаја за науку и образовање, њених културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, [[1977]]. године је проглашена за [[споменик]] културе.
Ред 57:
Одељење за научне информације је трансформисано [[2008]]. године у ''Одељење за научне информације и едукацију''. Ово одељење прати развој система научних информација и комуникација, претражује базе података из свих научних области. Основна делатност одељења је информационо описмењавање корисника, посебно студената основних и дипломских студија, припремање материјала за различите видове едукације прилагођене специфичним групама корисника, рад на континуалном стручном усавршавању, организација стручног усавршавања библиотекара универзитетских библиотека у Србији, високошколских библиотека као и библиотека научноистраживачких института и установа. Одељење израђује информаторе, водиче и друге информационе материјале о библиотеци, припрема информативни материјал за [[веб-сајт|веб сајт]] библиотеке; бави се истраживањем и анализом у оквиру области информационих наука, у складу са захтевима и потребама универзитета и других корисника; сарађује на развоју библиотечко-информационог система и система научно-технолошких информација на универзитетима у Србији и у систему координиране набавке публикација у штампаном и електронском облику; развија међународну сарадњу.
 
Библиотека има развијен едукациони програм који организује и спроводи одељење за научне информације и едукацију, као и библиотечки стручњаци из других одељења. Као матична установа организује посебне радионице за библиотекаре факултета и научноистраживачких институција. Посебан пажња се посвећује едукацији младих истраживача на мастер и докторским студијама. Едукација се организује у самој библиотеци, као и ван ње, на факултетима и институтима, чланицама [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и на факултетима и научним установама широм Србије. Захваљујући томе број преузетих чланака из електронских сервиса доступних путем КоБСОН-а (''Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку'') сваке године се повећава, као и број прегледаних и делимично преузетих електронских књига. Едукациони програми су различити и прилагођени су полазницима.
 
Библиотека организује предавања истакнутих међународних научника и стручњака намењених научној заједници Србије и библиотекарима мреже високошколских библиотека. У организацији библиотеке, а у сарадњи са другим институцијама Универзитета у Београду, до сада је одржано више од 20 оваквих предавања, путем видео линка или уживо, са предавачима из земаља [[Европска унија|ЕУ]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и региона.<ref>Павловић, Александра; Антонић, Сања; Шујица, Весна; Кринуловић, Oја; Каваја-Станишић, Дејана (2008). Одељење за научне информације Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду. одговори на захтеве корисника. Библиотекар, 50(3/4). pp. 111—122.</ref>
 
=== Едукација ===
Одељење за научне информације и едукацију је до [[2002]]. године обучавало појединачне кориснике, међутим од тада се почело са организованом обуком корисника у виду групних едукација као што су презентације, предавања, интерактивне радионице итд. Прве групне обуке су биле у оквиру [[TEMPUS|TEMПУС]] пројекта, а циљну популацију су чинили високошколски библиотекари у организацији Заједнице библиотека универзитета у Србији (ЗБУС).<ref name="ЗБУС">{{cite web|title=Заједница библиотека универзитета у Србији|url=http://zbus.rs/cir/index.php?a=vesti&b=cirilica|website=Званичан веб сајт|accessdate=4. 11. 2017}}</ref> У оквиру ЗБУС-а су организована током година различита предавања и радионице на теме формиране према интересовању и потребама корисника. Акредитовани курсеви одржавају се од [[2014]]. године у складу са Правилником о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе и информисања Републике Србије]] који доприносе образовању библиотекара, а самим тим и унапређењу струке.<ref>{{cite web|title=Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, 18/13|url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3495|website=Народна библиотека Србије|accessdate=4. 11. 2017}}</ref>
 
Оснивањем [[КоБСОН]]-а и претплатом на електронске изворе информација(е-часописе, е-књиге, базе података) једна од значајних активности овог одељења је едукација наставника и сарадника факултета и института, пре свега [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и осталих универзитета у Србији, као и студената основних и дипломских студија.<ref>Поповић, Александра; Антонић, Сања; Столић, Драгана (2012). Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ. Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину. Тематски зборник у 4 књиге. књ. 2. cтр. 323—334.</ref>
 
==== Водичи за научне области - LibGuides ====
''LibGuides'' су нова врста мултимедијалних, интерактивних веб водича кроз различите научне области. Оно што је раније био циљ тзв. препоручених линкова сада се на много прегледнији, организованији, садржајнији и атрактивнији начин постиже овим библиотечким водичима.
 
Реч је о веб сервису који омогућава да овлашћени корисници, библиотекари, без претходног знања веб дизајна могу успешно и лако да креирају, организују и ажурирају веб странице. Основни циљ њихове израде је да се на једном месту омогући приступ до поузданих електронских извора – комерцијалних и оних у отвореном приступу. За сваку научну дисциплину, поред текстова, слика, видео записа, доступни су и корисни линкови o удружењима, конференцијама и другим актуелним информацијама. LibGuides користи око 50.000 библиотекара, у преко 3.700 библиотека широм света. Направљено је око 300.000 водича. Такође, овај водич омогућава преузимање већ постојећих водича из целе заједнице и заједнички рад више библиотекара на изради водича.
 
=== Међубиблиотечка позајмица ===
Тенденција у развоју савременог библиотекарства је да будући корисник једне библиотеке у земљи, истовремено постане корисник и свих јавних библиотека у свету. Захваљујући међубиблиотечкој позајмици која неминовно мора да прати најновије токове савременог информатичког друштва и која се ослања све више на електронски облик комуникације, умногоме се скраћује време потребно за добијање тачних и адекватних информација, при чему се губи осећај физичке удаљености и присутности самог извора информација и корисника.
 
Сврха домаће међубиблиотечке позајмице препознаје се пре свега у задовољењу захтева и потреба корисника – библиотека, како за информацијама, тако и за њиховим изворима из различитих области науке, културе и уметности. При томе, неопходно је да разумевање потреба и структуре корисника буде усклађено са динамиком пружања информација, која опет мора да буде резултат што ефикасније делатности одељења које се бави међубиблиотечком позајмицом. Промене у очекивањима, захтевима и типу корисника утицале су и на међубиблиотечку позајмицу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, која представља данас спој класичне или физичке и дигиталне позајмице, рефлектујући тако двоструку природу савремених библиотека.
Ред 78:
== Каталози ==
=== Електронски каталог ===
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у [[Београд]]у је могуће претраживати публикације путем електронског каталога (OPAС).
[[Датотека:Електронски каталог.jpg|мини|десно|Електронски каталог]]
-{OPAС}- је акроним енглеских речи Online Public Access Catalog (Онлајн каталог за јавни приступ).
-{OPAC}- се у библиотеци користи од [[1989]]. године упоредо са лисним каталогом. Од [[1998]]. године се више не ажурира лисни каталог већ се нови подаци уносе само у електронски каталог. Позајмица је аутоматизована. Доступан је 24 сата дневно преко Интернета.
==== Претраживање електронског каталога ====
Постоје три типа претраживања електронског каталога.<ref>{{cite web|title=Претраживање каталога|url=http://unilib.libguides.com/ld.php?content_id=31567384|website=Водичи кроз научне области Универзитетске библиотеке|accessdate=12. 2. 2018}}</ref>
Ред 91:
Ауторски каталог књига из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” подељен је на:
[[Датотека:Лисни каталог 01.jpg|мини|десно|Лисни каталог]]
* АБЕЦЕДНИ каталог књига из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” до 1963. год
* АБЕЦЕДНИ каталог књига из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” од 1963. године до 1998. године (ћирилична и латинична издања)
* Ћирилични каталог књига из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” до 1963. године
Ред 98:
 
Посебни каталози су:
* Централни каталог књига Београдског Универзитета - од 1930. године
* Алфабетски и хронолошки каталог старе и ретке књиге
* Каталог Библиотеке Дома [[Војислав Јовановић Марамбо|Војислава Јовановића Марамбоа]]
* Каталог илустрација у старим књигама и периодици
* Каталог архивске грађе и псеудонима
 
Ред 111:
Од ћирилских рукописа, којих са одломцима има 90, најстарији су они из 13. века: одломак Апостол [[јеванђељe|јеванђеља]], писан на кожи, и [[Средњовековни псалтир|Псалтир]] нађен у селу Пецари код [[Бела Црква|Беле Цркве]] у [[Рашка|Рашкој]]. Од бројних ћирилских рукописа писаних у 14, 15, 16. и 17. веку, најзначајнији су Минеј за март-април из 1344—1345. године, најстарији сачувани препис Похвале [[Свети Симеун|Св. Симеуну]] и [[Свети Сава|Св. Сави]] од Теодосија из друге половине 14. века, [[Четворо-јеванђеље]] из друге половине 15. века, барањски рукопис [[Душанов законик|Душановог законика]] са почетка 16. века, Панегирик писан 1595. године у [[манастир Свеte Тројице|манастиру Св. Тројице]] код [[Пљевљa|Пљеваља]] и др.
 
У збирци рукописа на оријенталним језицима, којих је укупно 397 у 633 књиге, највећи број је на [[арапски језик|арапском]] (498), на османском (126) и [[персијски језик|персијском језику]] (9). Најстарији рукопис датира из 1206. године.
У фонду се налази и збирка [[карта (мапа)|географских карата]] и [[Географски атлас|атласа]] која садржи старе [[карта (мапа)|мапе]], на којима су приказани и наши крајеви. Од старих карти посебну пажњу привлаче [[бакрорез]]и - планови [[Београд]]а из 18. века.
 
Ред 138:
Посебна библиотека Војислава М. Јовановића садржи 6292 свезака личне библиотеке која обухвата студије о народној књижевности које је Војислав сакупљао. У фонду се налази и његова рукописна заоставштина (са аутографима, исечцима, исписима, преписком и личним документима), више од 1300 фотографија, 22 фотографске плоче,<ref name='Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"' /> намештај (каљеве пећи, гарнитуре за седење од дрвета у оријенталном стилу и Војислављева радна соба) и лични предмети (радио-апарат, плоче класичне музике, велики кофер који га је пратио на свим путовањима)<ref name="Blic">{{cite web|last=Krivokapić |first=Branislav |title=Filmsko blago sačuvao od propasti |url=https://www.blic.rs/vesti/reportaza/filmsko-blago-sacuvao-od-propasti/tm2z7e1 |website=Blic |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>, затим књиге и часописи из народне књижевности који се набављају за потребе Универзитетске библиотеке.
 
Одељење за народну књижевност објављује заоставштину Војислава М. Јовановића, организује стручне скупове, представља публикације из фолклористике и припрема изложбе из фонда ове библиотеке.<ref name='Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"'>{{Cite book|title=Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" |year=2001|id=ISBN 978-86-7301-007-16 |pages=[30-31]}}</ref>
 
=== Дом Војислава Јовановића Марамбоа ===
Ред 196:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" |year=2001|id=ISBN 978-86-7301-007-16 |pages=[30-31]}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Михајлов|first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Џонић|first=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|year=2011|publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Универзитетска_библиотека_„Светозар_Марковић””