Филозофија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 19:
=== Логика ===
[[Датотека:Frans Hals - Portret van René Descartes.jpg|мини|
{{главни|Логика}}
Логика је грана филозофије која изучава идеалне [[метод]]е мишљења и испитивања; унутрашње и спољно посматрање, [[дедукција|дедукцију]] и [[Индукција (логика)|индукцију]], образовање [[хипотеза]] и [[експеримент]], [[анализа|анализу]] и [[синтеза|синтезу]].{{sfn|White|2014|pp=}}
Логика је [[наука]] o формалним [[услов]]има, [[принцип]]има и правилима исправног, коректног мишљења. Представља вештину и методу правилног [[мисао|мишљења]]. Она је „логија“ или метода сваке [[наука|науке]], сваког учења и сваке [[уметност]]и. Дефинише се као наука зато што се процес правилног мишљења може, као код [[физика|физике]] и [[математика|математике]], свести на законе, а вештина је зато што вежбањем човек стиче сигурност у своје мишљење.<ref>{{Cite journal|last=Carnap| first = Rudolf|year=1953|title= "Inductive Logic and Science".| jstor = 20023651| journal = Proceedings of the American Academy of Arts and Sciences| volume = 80| issue = 3| doi = 10.2307/20023651| pmid = |pages=189-97}}</ref>
Ред 44:
Традиција филозофског мишљења дуга је више од 2500 година и представља једну од најширих области академског изучавања. Уопштено гледано, филозофија је сваки облик рационалног истраживања који настоји да одгонетне и пронађе принцип бивствовања или постојања. У филозофској традицији можемо пронаћи велики број различитих приступа и метода, почев од сократовог метода постављања питања у облику [[дијалог]]а, па све до [[аналитичка филозофија|аналитичке филозофије]], која традиционалне филозофске проблеме (као што су [[истина]] или постојање апсолутног) превазилази логичком анализом језика. У традиционалном смислу филозофија се бави фундаменталним истраживањем основних феномена људске егзистенције, као што су [[Епистемологија|сазнање]], [[естетика|уметност]], [[логика]] или [[етика]]. Предмет савремених филозофских истраживања могу бити најразличитије теме, почев од [[филозофска логика|филозофске логике]], па све до филозофије секса или филозофије спорта. Филозофија у савременом смислу такође укључује и истраживања основних принципа различитих интелектуалних дисциплина, а такви правци добијају име према називу дисциплине чијим се проучавањем баве, као што су филозофија математике или филозофија науке.
Филозофско држање (од [[Сократ]]a и [[Платон]]а, па до класичне немачке филозофије) подразумева тежњу ка откривању натчулних или апсолутних принципа егзистенције, па стога можемо рећи да је филозофија традиционално повезана са питањима и проблемима откровења или просветљења у различитим учењима хришћанских [[теологија|теолога]] и теозофа. Међутим, оно што савремену филозофију разликује од античке или средњовековне јесте њено јасно разликовање од науке и [[религија|религије]]. Овај преокрет донела је научна [[револуција]] [[17. век|XVII века]], током које су истакнути појединци, заинтересовани за изучавање [[природа|природе]] и њених закона, себе називали „природним филозофима“. Развој [[универзитет]]а, професионализација науке и осамостаљивање појединих научних дисциплина довели су до тога да се филозофија у академском смислу ограничи на нешто ужи круг проблема и питања којима се може бавити.
Ипак, још увек је релативно распрострањено схватање према коме се филозофија бави питањима која су ван домашаја природних наука и религије. Традиционално одређење филозофије као [[Мисао|мишљење]] мишљења (видети [[Аристотелови списи]]: [[Метафизика]]), мишљење другог реда или мета ниво мишљења, налази се у самим коренима [[континентална филозофија|континенталне филозофије]] и још увек је прилично распрострањено. Међутим, за разлику од религије, која се заснива на идејама вере и откровења, филозофија настоји да у што већем броју случајева пружи рационално објашњење својих ставова.
Ред 55:
# [[Античка филозофија]] (од [[7. век|VII века п. н. е.]] до [[529]]. г.)
# [[Средњовековна филозофија]] (од 529 г. до [[15. век|XV века]])
# [[Модерна филозофија]] (од XV века до [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегелове]] смрти [[1831]]. г.)
# [[Савремена филозофија]] (од 1831. године до данас)
Ред 140:
* {{cite book|ref=harv|last=Knight|first=Kelvin|title=Aristotelian Philosophy: Ethics and Politics from Aristotle to MacIntyre|year=|isbn=978-0-7456-1977-4|pages=}}
* ''The Phenomenology Reader'' by Dermot Moran, Timothy Mooney
* Kim, J. and Ernest Sosa, Ed. (1999). ''Metaphysics: An Anthology''. Blackwell Philosophy Anthologies. Oxford
* {{Cite book|ref=harv| first = Edmund | last=Husserl| first2 = Donn | last2=Welton|title=The Essential Husserl: Basic Writings in Transcendental Phenomenology| url = https://books.google.rs/books?id=hC2Ac8VGLacC|year=1999| publisher = Indiana University Press|isbn=978-0-253-21273-3|pages=}}
* ''Existentialism: Basic Writings (Second Edition)'' by Charles Guignon, Derk Pereboom
| |||