Стрес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м ciscenje dupliranih poziva |
||
Ред 1:
{{Друге употребе|Стрес (вишезначна одредница)}}
'''Стрес''' је скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори из човековог окружења активирају [[адаптациони механизам]] у организму како би се [[организам]] заштитио успостављањем равнотеже са средином. Стрес, било [[Физиологија|психолошки]] или [[biological|биолошки]], одговор је организма на [[стресор]]а као што је стање животне средине. Стрес је начин на који тело реагује на стање као што је претња, изазов или физичка и психолошка баријера. На подстицаје који мењају околину организма реагирају вишеструки системи у телу. [[Аутономни нервни систем]] и [[хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна осовина]] (-{HPA}-) су два главна система која одговарају на стрес.<ref name="ReferenceD">{{cite journal|last=Ulrich-Lai|first=Yvonne M.|last2=Herman|first2=James P.|title=Neural Regulation of Endocrine and Autonomic Stress Responses|journal=Nature Reviews Neuroscience|date=7. 2. 2017|volume=10|issue=6
Симпатоадренална медуларна оса (SAM) може да активира респонс [[fight-or-flight response|борбе или бегства]] путем [[sympathetic nervous system|симпатичког нервног система]], која посвећује енергију релевантнијим телесним системима за [[Емоционални шок|акутну]] адаптацију на стрес, док [[парасимпатички нервни систем]] враћа тело у хомеостазу. Велики физиолошки стрес, -{HPA}- оса регулише ослобађањем [[кортизол]]а, који утиче на многе телесне функције као што су метаболичке, психолошке и имунолошке функције. -{SAM}- и -{HPA}- осе су регулисане путем неколико региона мозга, укључујући [[лимбички систем]], [[prefrontal cortex|префронтални кортекс]], [[амигдала|амигдалу]], [[хипоталамус]], и -{[[stria terminalis]]}-.<ref name="ReferenceD"/>
Кроз ове механизме, [[effects of stress on memory|стрес може да измени меморијске функције]], [[reward system|награђивање]], [[имунски систем|имунске функције]], [[метаболизам]] и подложност болестима.<ref name="Stress and the HPA Axis">{{cite journal|last=Stephens|first=Mary Ann C.|last2=Wand|first2=Gary|title=Stress and the HPA Axis|journal=Alcohol Research : Current Reviews|date=1. 1. 2012|volume=34|issue=4
== Преглед ==
Стрес и болест могу да имају заједничке компоненте. Неколико студија је указало на постојање везе,<ref name="Schneiderman, N. 2005">{{cite journal|last=Schneiderman | first = N. | last2=Ironson | first2 = G. | last3=Siegel | first3 = S. D. |year=2005 | title = Stress and health: psychological, behavioral, and biological determinants | journal = Annual Review of Clinical Psychology | volume = 1 | issue = |pages=607–628 | doi=10.1146/annurev.clinpsy.1.102803.144141 | pmid=17716101 | pmc=2568977}}</ref> док теорије о повезаности стреса и болести указују на то да и акутни и хронични стрес могу узроковати болести и довести до промена у понашању и физиологији. Промене у понашању могу укључивати пушење и промене у прехрамбеним навикама и физичкој активности. Физиолошке промене могу укључивати промене у [[Simpatički nervni sistem|симпатичкој]] активацији или [[Hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina|-{HPA}-]] активностi и имунолошкој функцији.<ref>{{cite journal|last=Herbert | first = T. B. | last2=Cohen | first2 = S. |year=1993 | title = Stress and immunity in humans: a meta-analytic review | url = | journal = Psychosomatic Medicine | volume = 55 | issue = 4|pages=364–379 | doi=10.1097/00006842-199307000-00004| citeseerx = 10.1.1.125.6544 }}</ref> Међутим, постоји велика варијабилност у вези између стреса и болести.<ref name="Ogden">Ogden, J. (2007). Health Psychology: a textbook (4th ed.), pages 281–282 New York: McGraw-Hill. {{page|year=|
-{HPA}- оса регулише мноштво многих телесних функција, бихевиоралних и физиолошких, путем отпуштања [[Glucocorticoid|глукокортикоидних хормона]]. Активност -{HPA}- осе варира у складу са [[Циркадијални ритам|циркадијалним ритмом]], са врхунцом током јутра. Ова оса обухвата ослобађање [[Kortikotropin-oslobađajući hormon|кортикотропин ослобађајућег хормона]] и [[вазопресин]]а из [[хипоталамус]]а који стимулишу хипофизу да излучи [[ACTH]]. Адренокортикотропни хормон може затим да стимулише [[Надбубрежна жлезда|надбубрежне жлезде]] да излуче [[кортизол]]. HPA оса се исто тако регулише негативном повратном спрегом .<ref name="ReferenceA">{{cite journal|last=Aguilera|first=Greti|title=HPA axis responsiveness to stress: Implications for healthy aging|journal=Experimental Gerontology|date=1. 1. 2011|volume=46|issue=2–3
Испуштање -{CRH}- и -{VP}- су регулисани силазним глутаминергичним и ГАБАергичним путевима из амигдале, као и норадренергичким пројекцијама. Повећани кортизол обично делује на повећање глукозе у крви, крвни притисак и надмашује [[лизозом]]алну и имунолошку активност. Под другим околностима активност се може разликовати. Повећани кортизол такође фаворизује учење засновано на навици, тако што фаворизује консолидацију памћења емотивних меморија.<ref name="ReferenceA"/>
Селје је показао да стрес смањује адаптабилност организма и предложио да се адаптабилност опише као посебан ресурс, ''енергија адаптације''.<ref name="SelyeAE1">{{cite journal|last=
Истраживања показују да тип стресора (било да је акутан или хроничан) и индивидуалне карактеристике као што су старост и физичко благостање пре почетка стресора могу да се комбинују да би се одредио ефекат стреса на појединца.<ref name="Schneiderman, N. 2005"/> Карактеристике личности појединца (као што је ниво неуротицизма),<ref name="Neuroticism2014">{{cite journal|
== Психологија ==
Хронични стрес и недостатак доступних или коришћених средстава за суочавање датог појединца често могу довести до развоја психолошких проблема као што су [[делузија|делузије]],<ref>{{Cite journal|last=Kingston|first=Cara|last2=Schuurmans-Stekhoven|first2=James|year=2016|title=Life hassles and delusional ideation: Scoping the potential role of cognitive and affective mediators|url=|journal=Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice|volume=89 |issue=4
== Теоријска поставка ==
|