Бангладешки ослободилачки рат — разлика између измена

| губици3=[[Бангладешки геноцид 1971.|Цивилне жртве]]: процене се крећу између 300.000<ref name="autogenerated2">{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-18049515 | title = Bangladesh Islamist leader Ghulam Azam charged | publisher = BBC |date=13. 5. 2012 | accessdate=13. V 2012}}</ref> и 3,000.000,000<ref>{{cite web|url=http://english.aljazeera.net/news/asia/2010/03/2010325151839747356.html | title = Bangladesh sets up war crimes court – Central & South Asia | publisher = Al Jazeera |date=25. 3. 2010 | accessdate=23. VI 2011| archiveurl=https://web.archive.org/web/20110605014512/http://english.aljazeera.net/news/asia/2010/03/2010325151839747356.html| archivedate=5. 6. 2011 | deadurl=no}}</ref>

Званични почетак рата је уследио након једног од најкрвавијих [[геноцид]]а модерних времена, који је извршила пакистанска војска над бенгалским цивилима [[25. март]]а, [[1971]]. године. Практично сва бенгалска интелигенција је елиминисана. Овај геноцид је један од најстрашнијих по броју погинулих након [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Захваљујући напорима Западног Пакистана да се реши страних новинара, тешко је доћи до тачних бројки, али неке процене говоре о 50.000 мртвих у прва три дана такозване ''[[Операција рефлектор|Операције рефлектор]]'', коју је извела пакистанска војска <ref name=autogenerated1 />. Више од 10 милиона Бенгалаца је пребегло у суседну Индију. Ово је довело до жестоког економског притиска на Индију, и тадашња индијска премијерка, [[Индира Ганди]] је од западних земаља морала да тражи помоћ. Након почињених покоља цивилног становништва од стране пакистанске војске, под вођством шеика [[Шеик Муџибур Рахман|Муџибура Рахмана]], познатог као ''Бонгобонду'' (пријатељ Бенгала), Бангладеш је започео своју борбу за независност.