Википедија

Готфрид Вилхелм Лајбниц — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book
Ред 25:
Стекао је образовање из права и филозофије, радио је као секретар у двема најпознатијим племићким породицама у [[Њемачка|Немачкој]] (од којих је једна током његовог службовања постала енглеска краљевска породица). Заузима подједнако значајно место како у историји [[филозофија|филозофије]] тако и у историји [[математика|математике]]. Установио је [[инфинитезимални рачун]] (калкулус, математичка анализа) независно од [[Исак Њутн|Њутна]],<ref>{{Cite book|title=History of Western Philosophy: Collectors Edition| edition = revised| url = https://books.google.com/books?id=Gm_cCZBiOhQC| publisher = Routledge|year=2013|isbn=978-1-135-69284-1| last=Russell| first = Bertrand|pages=469}}</ref> као и бинарни систем који представља основу модерне рачунарске технологије. У филозофији остаће најпознатији по [[оптимизам|оптимизму]], нпр. његов закључак да је Бог створио најбољи свет од свих могућих светова.
Лајбниц је дао велики допринос у [[физика|физици]] (оптици и механици) и технологији, као и, што ће се касније утврдити, [[биологија|биологији]], [[медицина|медицини]], [[геологија|геологији]], [[теорија вероватноће|теорији вероватноће]], [[психологија|психологији]], [[информатика|информатици]].<ref>Bodemann, Eduard, ''Die Leibniz-Handschriften der Königlichen öffentlichen Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966).</ref><ref>Bodemann, Eduard, ''Der Briefwechsel des Gottfried Wilhelm Leibniz in der Königlichen öffentliche Bibliothek zu Hannover'', 1895, (anastatic reprint: Hildesheim, Georg Olms, 1966)</ref><ref>Ravier, Émile, ''Bibliographie des œuvres de Leibniz'', Paris: Alcan, 1937 (. {{page1|location=anastatic reprint Hildesheim: |publisher=Georg Olms, |year=1966)|id=|pages=}}.</ref> Писао је на латинском, француском и немачком и то о политици, праву, етици, теологији, историји и филологији. Иако је много писао, мало тога је објављено.{{sfn|Baird|Kaufmann|2008|pp=}}
 
== Биографија ==
Ред 46:
 
== Филозофија ==
Лајбниц је настојао да измири [[материјализам]] и [[duhovnost|спиритуализам]], али је остао спиритуалист.<ref>Smith, Justin E. H., 2011. ''Divine Machines. Leibniz and the Sciences of Life'',. {{page1|location=|publisher=Princeton University Press.|year=|id=|pages=}}</ref><ref>Wilson, Catherine, 1989. ''Leibniz's Metaphysics: A Historical and Comparative Study''. [[Princeton University Press]].</ref> Разуму је придавао одлучну предност у односу на чула. Најпознатије му је учење о монадама. Лајбниц даје увид „да једна супстанца уопште не може на природан начин бити неделатна“. По њему је неко [[сазнање]] или тамно или јасно, а јасно, опет, или адекватно или неадекватно, симболичко или интуитивно; савршено сазнање је истовремено адекватно и интуитивно. Лајбниц је категорије омеђио на шест: супстанција, квантитет, квалитет, релација, акција и пасија (трпљење).
 
=== Монаде ===
Ред 56:
 
== Логика ==
Лајбниц је измислио универзални језик за логику и као младић почео да проучава симболичку логику. Од њега потичу први покушаји да се логика формулише као аксиоматски систем. Такође је предузео прве покушаје да логику обрађује у оквиру формалних рачуна. Израз који је Лајбниц користио за симболичку логику коју је развио је -{characteristica universlis}-, „општа одлика или вештина означавања“.<ref>Hostler, John, 1975. ''Leibniz's Moral Philosophy''. UK: Duckworth.</ref><ref>Ishiguro, Hidé 1990. ''Leibniz's Philosophy of Logic and Language''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press.|year=|id=|pages=}}</ref><ref>LeClerc, Ivor, (ed.), 1973. ''The Philosophy of Leibniz and the Modern World''. {{page1|location=|publisher=Vanderbilt University Press.|year=|id=|pages=}}</ref><ref>Hall, A. R., 1980. ''Philosophers at War: The Quarrel between Newton and Leibniz''. {{page1|location=|publisher=Cambridge University Press.|year=|id=|pages=}}</ref>
 
Лајбниц је веровао да се људско размишљање, резоновање може свести на рачун врста, класа и да такав рачун може да разреши многа неслагања, разлике у мишљењима: „Једини начин да исправимо наше мишљење је да га учинимо опипљивим, стварним попут математичара, тако да кад откријемо нашу грешку, и када постоје спорови, неслагања међу људима можемо просто рећи: Хајде да израчунамо (-{calculemus}-) без даље препирке и да видимо ко је у праву“.
Ред 170:
* [[Louis Couturat|Couturat, Louis]], 1901. ''La Logique de Leibniz''. Paris: Felix Alcan.
* [[Martin Hajdeger|Heidegger, Martin]], 1983. ''The Metaphysical Foundations of Logic''. Indiana University Press (lecture course, 1928).
* Lovejoy, Arthur O., 1957 (1936). "Plenitude and Sufficient Reason in Leibniz and Spinoza" in his ''The Great Chain of Being''. Harvard University Press: 144–82. Reprinted in Frankfurt, H. G., (ed.), 1972. ''Leibniz: A Collection of Critical Essays''. {{page1|location=|publisher=Anchor Books |year=1972|id=|pages=}}.
* [[John Milton Mackie|Mackie, John Milton]]; [[Gottschalk Eduard Guhrauer|Guhrauer, Gottschalk Eduard]], 1845. ''Life of Godfrey William von {{notatypo|Leibnitz}}''. Gould, Kendall and Lincoln.
* [[Бертранд Расел|Russell, Bertrand]], 1900, ''A Critical Exposition of the Philosophy of Leibniz'', Cambridge: The University Press.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Готфрид_Вилхелм_Лајбниц”