Квантизација (обрада сигнала) — разлика између измена

У математици и обради дигиталних сигнала, '''Квантизација''' је процес мапирања улазних вредности из великог скупа (често непрекидног скупа) до излазних вредности у ([[Пребројив_скупПребројив скуп|пребројивом]]) мањем сету. [[Заокруживање бројева|Заокруживање]] и скраћивање су типични примери процеса квантизације. Квантизација је до неке мере укључена у скоро сву дигиталну обраду сигнала, пошто процес представљања сигнала у дигиталном облику обично укључује заокруживање. Квантизација такође чини језгро у суштини све алгоритме [[Компресија са губитком|компресије губитака.]]

[[Analogno digitalni konvertor|Аналогно-дигитални претварач (АДЦ)]] може се моделирати као два процеса: [[Узорак (статистика)|узорковање]] и квантизација. Узорковање конвертује временски променљив напонски сигнал у дискретни временски сигнал, низ стварних [[Број|бројеваброј]]ева.Квантизација замењује сваки стварни број са апроксимацијом од коначног скупа дискретних вредности. Ове дискретне вредности су најчешће представљене као речи са фиксном тачком. Иако је могући број нивоа квантизације, уобичајене речи су 8-битне (256 нивоа), 16-битни (65.536 нивоа) и 24-битни (16.,8 милиона нивоа).Квантизовање секвенце бројева ствара секвенцу квантизационих грешака која се понекад моделује као додатни случајни сигнал звани квантизацијски шум због свог стохастичног понашања. Што више нивоа користи квантизатор, нижа је снага квантне буке.

* -{[http://www.ieee.li/pdf/essay/dynamic_evaluation_dac.pdf Dynamic Evaluation of High-Speed, High Resolution D/A Converters]}-