Ратково — разлика између измена

Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. има 3411 становника. Већинско становништво чине [[Срби]]. У односу на попис из [[2002]]. године број становника је у паду, тада је број становника био 4118.

Ратково се налази у равници највиша тачка у његовом кругу износи 97 метараm. Ратково заузима површину од 51,6 km2km² и густина насељености износи 66/km2km² . Најближи већи град су [[Оџаци]], 8,2&nbsp;km северозападно од Раткова.<ref>Др Владимир Стојановић, Развој морфолошких карактеристика Оџака од 18. до 21. века, Нови Сад 2007 pp. 19.</ref>

У Раткову постоји једна основна школа која постоји готово три века, а од 1959. године носи име по Ратку Павловићу. Настава се прво одржавала у цркви, а након Другог светског рата на више локација све до изградње нове зграде школе 1970. године у којој се школа и сада налази.<ref>{{Cite web|url=http://osratkopavloviccicko.nasaskola.rs/strana/58/Istorijat-skole/ | title= ОШ Ратко Павловић Ћићко | publisher= osratkopavloviccicko.nasaskola.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

Поред основне школе у Раткову се налази и предшколска установа Пчелица, која је издвојено одељење предшколске установе Полетарац из Оџака.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/administrativne-informacije/2012-07-12-12-18-33/2012-07-12-12-54-07/obrazovanje-predskolska-ustanova-lat | title= ПУ Пчелица | publisher= odzaci.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

У Раткову је 1918. године основан и први [[фудбал|фудбалски клуб]] под именом Олимпија. Клуб је основала група спортских ентузијаста предвођена локалним занатлијама. У клубу су играли Немци, Мађари и Срби који су у то време живели у Раткову. Клуб је постојао под тим именом све до краја Другог светског рата када је клуб преименован у Раднички. Клуб је свој највећи успех остварио пласманом у трећи ниво такмичења.<ref>{{Cite web|url=http://www.ico.rs/devet-i-po-decenija-fk-radnicki-iz-ratkova/ | title= ФК Раднички Ратково | publisher= ico.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

Поред наведених у Раткову постоје: [[стони тенис|стонотенисерски клуб]] Ратково, [[риболов|риболовачки клуб]] Шаран и [[коњички спорт|коњички клуб]] Ждребац.<ref>{{Cite web|url=http://www.odzaci.rs/index.php/sr-YU/administrativne-informacije/2012-07-12-12-20-17/udruzenja-sport-lat | title= Спортске организације | publisher= odzaci.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

Храм Светог великомученика Георгија подигнут је [[1775]]. године, под заштитом је као споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.<ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1152 | title= Храм Светог великомученика Георгија | publisher= sanu.ac.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://lat.pzzzsk.rs/nepokretna-kulturna-dobra-od-velikog-znacaja-u-vojvodini.html| title= Храм Светог великомученика Георгија | publisher= pzzzsk.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

[[Српска православна црква у Раткову|Храм Светог великомученика Георгија]] је посвећен [[Свети Георгије|Светом ратнику Георгију]] (Ђурђиц). Унутрашњост храма је издељена на три неједнака травеја, надвишена бачвастим сводом ојачаним луцима на конзолама. Над западним травејем уздиже се галерија. Дубока олтарска апсида, споља петострана, ужа је од брода цркве. Бочне фасаде украшене су дубоким слепим нишама које прате унутрашњи просторни распоред. Висока олтарска преграда представља једно од последњих сликарских остварења Јакова Орфелина. Иконостас са тидесетосам икона завршен је [[1792]]. године у маниру уздржаног барока. Ратковачки иконостас, певнице и тронови високог су квалитета и приписују се дрворезбару мајстору Викентију. У ризници храма се налази велики број књига и икона сакупљених током XVIII и XIX века, тринаест икона на лиму, рад Јефимија Секулића из Фелдвара из [[1884]]. године, и руске богослужбене књиге из XVIII века.<ref>{{Cite web|url=http://www.turizamodzaci.rs/crkve.html | title= Храм Светог великомученика Георгија | publisher= turizamodzaci.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

Црква је подигнута на месту некадашње школе и старе католичке цркве која је била саграђена [[1784]]. године, али је већ [[1805]]. била срушена када је усвојен предлог да се подигне нова католичка црква. У цркви се налази богата ризница књига.<ref>{{Cite web|url=http://www.turizamodzaci.rs/crkve.html | title= Римокатоличка црква Св. Иван Непомук | publisher= turizamodzaci.rs | accessdate=12. 022. 2017}}</ref>

| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]].

* [[Бошко Перошевић]] (1956-20001956—2000), српски политичар

* Михаљ Еисеман (1898-19661898—1966), мађарски композитор, диригент и пијаниста

* Анемари Акерман (1913-19941913—1994), немачка политичарка

* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo| authorlink = Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration| year=2002| url = http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| publisher = Stanford University Press| location = Stanford| isbn = 978-0-8047-3615-2|pages=}}