Enkripcija — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Бот: обликујем ISBN; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Enkripcija''' ({{jez-eng-lat|encryption}}) ili šifrovanje je proces u [[kriptografija|kriptografiji]] kojim se vrši izmena [[podatak]]a tako da se podaci, ili poruke, učine nečitljivim za osobe koje ne poseduju određeno znanje ([[ključ]]). Na taj način se dobija šifrovana [[informacija]]. Da bi ovi podaci postali razumljivi i upotrebljivi, potrebno je da se dekodiraju. Dekodiranje se vrši procesom suprotnim od enkripcije koji se naziva [[dekripcija]].<ref>{{cite book |title= Introduction to Modern Cryptography |author= Jonathan Katz |author2= Yehuda Lindell |publisher= Chapman & Haii/CRC |date= 2008 |isbn= 978-1-58488-551-1 }}</ref>
Линија 6 ⟶ 5:
Treba razlikovati termine ''dešifrovanje'' i ''dekriptovanje''.<ref>{{cite book |author= B . Schneier |title= Applied Cryptography: Protocols, Algorithms, and Source Code in C |publisher= Wiley |edition= 2nd |date= 1995 }}</ref> ''Dešifriranje'' je pretvaranje šifrata u otvoreni tekst kad je ključ poznat, i vrši ga osoba kojoj je poruka namenjena. ''Dekriptovanje'' je pokušaj pretvaranja šifrata u otvoreni tekst kad ključ nije (unapred) poznat, a vrše ga osobe kojima poruka nije namenjena. Dekriptovanje je deo [[kriptoanaliza|kriptoanalize]]. Većina modernih šifri može se svrstati u kategorije na nekoliko načina: (i) po tome da li se primenjuje na blokovima znakova stalne dužine (''blok šifre''), ili na neprekidnom nizu znakova (poznata pod nazivima ''šifra niza'', šifra toka ili protočna šifra, engl. -{''stream cipher''}-), (ii) po tome da li se koristi isti ključ za šifriranje i dešifriranje (''algoritmi simetričnih ključeva''), ili se koristi poseban ključ (''algoritmi asimetričnih ključeva''). Ako je algoritam simetričnog ključa, ključ mora biti poznat primatelju i nikome više. Kod algoritma asimetričnog ključa, ključ za šifriranje je različit od ključa za dešifriranje, ali je s njim u tesnoj vezi. Ako se jedan ključ ne može utvrditi iz drugog, algoritam asimetričnog ključa ima svojstvo javnog/tajnog ključa i jedan od ključeva može biti obelodanjen bez gubitka tajnosti informacije.
== Poreklo ==
Reč šifra potiče iz francuskog jezika, [[francuski jezik|fr.]] -{''cifre''}- - brojka, tajni znak, odnosno iz arapskog [[arapski jezik|ar.]] ''صفر, -{şafira''}- - prazno, -{''şifr''}- - nula, ništa.
Линија 14 ⟶ 13:
* [[Rimski brojevi|Rimski brojni sistem]] je bio nezgrapan, jer ne poznaje pojam nule (ili praznog skupa). Pojam nule (koja se takođe zvala cifra), koji je danas sasvim prirodan, bio je posve stran u srednjevekovnoj Evropi. Cifra je stoga dobila značenje skrivanja jasne poruke, odnosno šifriranje. Dr Al-Kadi<ref name="ak2">Ibrahim A. Al-Kadi, “Cryptography and Data Security: Cryptographic Properties of Arabic”, proceedings of the Third Saudi Engineering Conference. Riyadh, Saudi Arabia: Nov 24-27, Vol 2:910-921., 1991.</ref><ref name="ak1">[[Ibrahim A. Al-Kadi]], “The origins of cryptology: The Arab contributions”, Cryptologia, 16(2) (April 1992) pp. 97–126.</ref> smatra da se arapska reč -{şifr}- za nulu razvila u evropski tehnički termin za šifriranje.
== Šifriranje i kodiranje ==
{{glavni-lat|Kod}}
U netehničkoj upotrebi, „(tajni) [[kod]]” obično znači „šifra”. Međutim, u tehničkim diskusijama reči „kod” i „šifra” se odnose na dva različita pojma.
Istorijski, kriptografija je bila podeljena u [[dihotomija|dihotomiju]] koda i šifre; kod ima svoju terminologiju, analognu onoj za šifru: „kodiranje”, „kodni tekst”, „dekodiranje” itd. Međutim, kod ima dosta nedostataka, kao što su osetljivost na kriptoanalizu i teškoće u baratanju glomaznim knjigama kodova. Zbog toga je kod zapostavljen u modernoj kriptografiji, a šifra je postala dominantna tehnika.
Линија 51 ⟶ 50:
=== Istorijske šifre ===
[[
Šifre s olovkom i papirom koje su korištene u prošlosti poznate su pod nazivom „[[klasična šifra]]”. One uključuju jednostavne ''šifre zamjene'' (supstitucije) i ''šifre pomeranja'' (transpozicije). Na primer, „dobar dan” može se šifrirati kao „ŽSDGĆ ŽGP”, gde se u poruci „d” zamenjuje sa „Ž”, „a” sa „G” itd. Pomeranjem bi „dobar dan” moglo da bude „RDANDOBA”. Ove jednostavne šifre i primere je vrlo lako razbiti, čak i bez pomoći parova otvorenog i šifriranog teksta.<ref name="kahn">[[David Kahn]], ''The Codebreakers - The Story of Secret Writing'' (ISBN 978-0-684-83130-
Jednostavne šifre su zamenjene šiframa „''polialfabetske zamene''”, koje menjaju alfabet zamene za svako slovo. Na primer, „dobar dan” se može zameniti sa „ŽĆZIA ONV”, gde se u poruci „d” zamenjuje sa „Ž” i „O”, „a” sa „I” i „N”. Čak i na malom uzorku poznatog ili pretpostavljenog otvorenog teksta, šifre polialfabetske zamene i šifre pomeranja slova (namenjene za šifriranje olovkom i papirom) se vrlo lako razbijaju.<ref>Helen Fouché Gaines, “Cryptanalysis”, 1939, Dover. ISBN 978-0-486-20097-
Početkom dvadesetog veka izumljene su elektromehaničke mašine za šifrovanje i dešifrovanje, a koristile su pomeranje, polialfabetsku zamenu i neku vrstu „dodatne” zamene. U „rotorskim mašinama”, nekoliko rotirajućih diskova je služilo za polialfabetsku zamenu, a dodatne ploče su služile za neku drugu zamenu. Ključevi su se lako menjali zamenom rotirajućih diskova i prespajanjem žica dodatnih ploča. Iako su ove metode šifrovanja bile kompleksnije od prethodnih i zahtevale mašine za šifrovanje i dešifrovanje, izumljene su druge mašine (kao npr. britanska „[[Bomba (mašina)|Bomba]]”) za dekriptiranje ovih metoda šifriranja.
=== Moderne šifre ===
Moderne metode šifrovanja mogu se podeliti po dva kriterija: po tipu korištenog ključa i tipu ulaznih podataka.
Линија 70 ⟶ 69:
Po tipu ulaznih podataka, šifre se mogu svrstati u dve grupe: šifra blokova, kojom se šifrira blok podataka fiksne dužine, i šifra niza (šifra toka ili protočna šifra), kojom se šifrira kontinualni niz podataka.
[[
== Veličina ključa i ranjivost ==
U čisto matematičkom napadu<ref name="as">Abraham Sinkov, ''Elementary Cryptanalysis: A Mathematical Approach'', Mathematical Association of America, 1966. ISBN 978-0-88385-622-
* Matematičke prednosti za otkrivanje i iskorištenje slabosti šifre.
* Dostupna snaga izračunavanja, tj. snaga računara koji se može upotrebiti za rešavanje problema. Treba napomenuti da prosečne performanse/kapacitet jednog računara nisu jedini činilac koji se uzima u obzir. Protivnik može, recimo, da koristi više spregnutih računara i tako značajno ubrza potragu za ključem (takozvani „napad grubom silom”).
| |||