Nikola Kuzanski — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 47:
Kuzančev stav „znati je ne znati” ima metodološku funkciju. Um u svojoj razumnoj delatnosti susreće se s pitanjima na koje nema odgovor. Svaki je čovek suočen s graničnim pitanjima svoje egzistencije. Svojom metodom o učenom neznanju Kuzanski ukazuje na čoveka kao determinirano biće, ali istovremeno biće koje je u upućeno prema onome što je neograničeno i beskonačno. Upravo to beskonačno implicitno uključuje govor o [[Bog]]u. Stoga Kuzanski ne upotrebljava samo izraz učeno neznanje, nego i sveto neznanje. U tom smislu Kuzanski kaže: „sveto me neznanje, dakle, poučava da je ono što umu izgleda kao ništa ono neshvatljivo najveće”.
Celokupno njegovo delo „-{''De docta ignorantia''}-” jeste plod vizije koju je doživeo vraćajući se iz [[Grčka|Grčke]] 1437. godine. O svom viđenju piše u pismu kardinalu [[Јулијан Цезарини|Julijanu Cezariniju]] (1398—1444). U njemu Nikola Kuzanski ističe svoju veru da je uz „pomoć dara odozgo, od oca svetala, od kojeg je dano sve najbolje – bio doveden do toga da spozna ono neshvatljivo na neshvatljiv način u učenom neznanju nadilaženjem neprolaznih istina, ljudima spoznatljivih”. Upravo poniznost otvara put ka večnoj istini, odnosno Bogu. Stoga sintagma učeno ili sveto neznanje predstavlja otvorenost čovekovog uma prema večnoj istini, koja je utelovljena u Bogu. Svojom verom i otvorenim srcem, Kuzanski potvrđuje shvatanje po kojem je vera nezasluženi dar Božji, dostupan onima koji ponizno prose. Stoga se može posmatrati kroz reči [[Augustine of Hippo|sv. Avgustina]] (354—430) veruj da bi razumeo, razumi da bi bolje verovao. Navedene reči biskupa iz Hipona, predstavljaju maksimu za shvatanje Nikole Kuzanskog kao čoveka, filozofa i teologa.
=== Uloga matematike u filozofskoj misli Nikole Kuzanskog ===
Ред 69:
Pretpostavljaju se tri načina, odnosno stupnja kako za poboljšavanje našeg predočavanja najvišeg. Pre svega, nužno je uočiti konačne matematičke likove s njihovim svojstvima. Nakon toga potrebno je navedena bitna svojstva na odgovarajući način preneti na beskonačne likove, a naposletku je potrebno dosadašnja bitna svojstva beskonačnih stvari primeniti na jednostavno beskonačno. Ova dijalektika Kuzanskog vodi do rasprave o beskonačnoj crti, koju je [[Анселмо Кентерберијски|sv. Anselmo]] (oko 1033-1109) uporedio s najvećom istinom.
Polazišna tačka rasprave jeste vrlo jednostavan sud kako je „konačna crta deljiva, a beskonačna nije, jer nema delova i u njemu se najveće podudara s najmanjim”. Kuzanski navodi da konačna crta u pojmu crte nedeljiva, jer konačna crta nije deljiva u necrtu, jer u veličini se ne dolazi do najmanjeg. Zaključuje, kako je beskonačna crta sama bît konačne crte. Polazeći od analogije konačne i beskonačne crte, Nikola Kuzanski označava Boga kao večnu i nepromenjivu bît svih stvari.
=== Hristologija ===
Ред 84:
=== Ostavština ===
„Učeno neznanje” jeste metoda koja služi Kuzanskom za shvaćanje [[transcendentno]]g. Njegov životopis govori kako je na putu iz [[Carigrad]]a doživeo viđenje. Upravo je taj trenutak ključan za strukturiranje koncepta učenog neznanja. U skladu s time, kod njega je vidljiva kohezija filozofije i teologije.
U tumačenju Trojstva polazi od pitagorejskog shvaćanja broja. Na temelju broja, Kuzanski čini razliku između konačnog i beskonačnog. Brojevi su pretpostavka za spoznaju i razlikovanje konačnih bića. Čovek je konačno biće, stoga ne može u potpunosti spoznati apsolutno i beskonačno. U pozadini toga shvatanja, kod Kuzanskog je vidljivo učenje Dionizija Areopagite o trima putovima spoznaje Boga. S obzirom da su matematičke spoznaje najizvesnije u konačnom svetu, čovek putem njih pokušava da spozna apsolutnu istinu. Kuzanski izričito navodi da se putem matematičke izvesnosti ne može spoznati beskonačno, odnosno Bog. Tu je očit stav Nikole Kuzanskog, kao vernika.
Ред 137:
* ''On Wisdom and Knowledge'', tr. J Hopkins, (Minneapolis, MN: Banning, 1996)
* ''Metaphysical Speculations'', tr. J Hopkins, 2 vols, (Minneapolis, MN: Banning, 1997-2000) [Contains translations of: Vol 1: ''De apice theoria''; Vol 2: ''De Coniecturis'' and ''De Ludo Globi'']
* Bond, H. Lawrence (ed.), ''Nicholas of Cusa: Selected Spiritual Writings'', Classics of Western Spirituality, (New York: Paulist Press
* Hopkins, Jasper (ed.), ''Complete philosophical and theological treatises of Nicholas of Cusa'', 2 vols., (Minneapolis: AJ Banning Press, 2001)
* Izbicki, Thomas M., ed., ''Nicholas of Cusa, Writings on Church and Reform'', (Cambridge, MA: Harvard University Press, 2008).
Ред 193:
{{Authority control-lat}}
{{DEFAULTSORT:Кузански, Никола}}
[[Категорија:Рођени 1401.]]
[[Категорија:Умрли 1464.]]
| |||