Википедија

Плод — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Tikve.jpg|250п|десно|Тикве]]
[[Датотека:Culinary fruits front view.jpg|thumbмини|250п|Кулинарски плодови]]
[[Датотека:Fruit Stall in Barcelona Market.jpg|thumbмини|250п|Разни јестиви плодови]]
[[Датотека:Mixed fruit.jpg|thumbмини|250п|Разни плодови]]
[[Датотека:Fruitshop.JPG|thumbмини|250п|Плодови у [[Нагар]]у, [[Химачал Прадеш]], [[Индија]]]]
[[Датотека:Bartolomeo Bimbi.jpg|thumbмини|250п|Колекција лимуна породице [[Медичи]] (Bartolomeo Bimbi, [[1715]].)]]
[[Датотека:vaccinium.jpg|thumbмини|250п| Бобице су једноставни меснати плод.
 
У смеру казаљке на сату, од горе десно:<br /> [[брусница|бруснице]],<br /> лињон бобице,<br /> [[боровница|боровнице]] и<br /> црвене америчке боровнице]]
[[Датотека:Lilyfruit.jpg|uprightусправно|thumbмини|250п| Плод капсула једног љиљана (''[[Lilium]]'' sp.)]]
 
'''Плод''' ({{јез-лат|fructus}}) је репродуктивни [[биљни орган]] који се после [[оплођење|оплођења]] образује из [[плодник]]а.<ref name="Lewis375">{{Cite book | last = Lewis| first = Robert A. | title = CRC Dictionary of Agricultural Sciences | url = https://books.google.com/?id=TwRUZK0WTWAC&pg=PA375&lpg=PA375&dq=fruit | year = 2002| publisher = [[CRC Press]] | isbn = 978-0-8493-2327-0| pages = }}</ref> Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара [[семе]] (плод је присутан само код [[скривеносеменице|скривеносеменица]]). После [[оплођење|оплођења]] долази до промена у зиду [[плодник]]а – он разраста и образује зид плода, перикарп ([[перикарп|оплодница]]). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (''[[перикарп]]а''). У њему се налази једна или више семенки (''семен''). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2000| isbn = 978-9958-10-222-6| pages = }}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page| year = 2000| isbn = 978-9958-10-686-6| pages = }}</ref>
 
Делови [[перикарп]]а су:
* [[егзокарп]] (спољашњи омотач),
* [[ендокарп]] (унутрашњи омотач) и
* [[мезокарп]], који се налази између њих.
 
Ред 22:
 
== Ботанички и кулинарски плод ==
[[Датотека:Botanical Fruit and Culinary Vegetables.png|thumbмини|250п|[[Венов дијаграм]] приказује релацију између (кулинарског) поврћа и ботаничког воћа]]
 
Многи термини у широкој употреби за семенке и воће се не подударају са ботаничком класификацијом. У кулинарској терминологији, плод је обично било који биљни део слатког укуса, а посебно ботаничко воће; ''орах'' је било који тврди, уљасти, биљни продукт с љуском; а ''[[поврће]]'' је било који биљни продукт [[Umami|пријатног укуса]] или који је маље сладак.<ref>For a [[Supreme Court of the United States]] ruling on the matter, see [[Nix v. Hedden]].</ref> Међутим, у ботаници, ''плод'' је зрели јајник или карпел који садржи семе, ''[[орах (плод)|орах]]'' је тип плода а не семенка, и ''семе'' је сазрело неоплођено јаје.<ref name="McGee247" />
 
Примери кулинарског „поврћа“ и ораха који су ботанички плодови обухватају [[кукуруз]], [[cucurbitaceae|бундеве]] (e.g., [[краставац]], [[дулек]], и [[Тиква голица|тикву голицу]]), [[плави патлиџан]], [[Махуна|махуне]] ([[пасуљ]]е, [[кикирики]]је, и [[грашак|грашкове]]), слатку [[паприка|паприку]], и [[парадајз]]. Додатно, неки [[зачин]]и, као што су [[најгвирц]] и [[Чили (биљка)|чили]], су плодови, ботанички гледано.<ref name="McGee247">{{harvnb|McGee|2004|pp=247–248}}</ref> У контрасту с тим, [[рабарбара]] се обично назива воћем, јер се користи за прављење слатких десерата као што су пите, мада су само [[петељка (ботаника)|петељке]] (лисне петељке) биљке рабарбара јестиве,<ref>{{Cite book| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA367&lpg=PA367&vq=rhubarb&dq=On+Food+And+Cooking | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16| pages = 367}}</ref> и јестива семена [[Голосеменице|голосеменица]] се обично називају воћем, e.g., [[гинко]] ораси и семе бора [[пињол]]а.{{напомена|Јестиво је и семе већине других борова, али је ситно, па се не користи у кулинарству<ref name=vukicevic>{{Citation
| last = Вукићевић
| first = Емилија
Ред 36:
| year = 1982
| pages = 110-111
}}</ref>}}
 
Ботанички, зрана [[житарице|житарица]], као што су [[кукуруз]], [[пиринач]], или [[пшеница]], су ито тако врста плода, званог [[Крупа (плод)|крупа]]. Међутим, код њих је зид плода веома танак и спојен је да покривачем семена, тако да је скоро сав јестиви садржај житарица заправо семе.<ref>{{Cite book| last = Lewis| title = CRC Dictionary of Agricultural Sciences | url = https://books.google.com/?id=TwRUZK0WTWAC&pg=PA238&lpg=PA238&vq=cereal&dq=fruit | isbn = 978-0-8493-2327-0 | year = 2002| pages = 238}}</ref>
 
== Подела плодова ==
Ред 89:
Плодови се деле на:
* просте,
* сложене и
* посебну врсту – збирне плодове.
 
Ред 99:
 
[[Појединачни плодови|Прости плодови]], у зависности од тога како се семе ослобађа из плода – да ли оплодница пуца или се семе ослобађа труљењем оплоднице, могу бити:
* пуцајући и
* непуцајући.
 
Ред 106:
* [[махуна]], који пуца на две половине дуж шава и главног нерва (код [[грашак|грашка]], [[пасуљ]]а);
* [[љуска (плод)|љуска]] и [[љушчица]], љуска пуца на два дела при чему се одваја средишња преграда на којој су семена; љушчица се од љуске разликује само по томе што су јој дужина и ширина исте (код [[шебој]]а, [[купус]]а);
* [[чахура]], која се отвара на више начина :
** по шавовима ([[татула]]), [[мразовац]] - на слици
** порама ([[мак]]), [[булка]] - на слици.
** поклопцем ([[буника]]) .
 
'''[[Непуцајући плод]]ови''' могу бити:
* сушни и
* сочни.
 
'''[[Сушни плодови|Сушни непуцајући плодови]]''' имају суву оплодницу и из њих се семе ослобађа труљењем оплоднице. Њима припада:
* '''[[орашица]]''' која може бити:
** са тврдом, одрвенелом оплодницом (лешник, жир),
** са длачицама за разношење ветром (маслачак),
** са израштајима у виду кукица којим се закачињу нпр. за крзно животиње итд.
* '''[[ахенија]]''' и '''[[Крупа (плод)|крупа]]''' као посебни облици орашице; код крупе је семе срасло са плодом ([[кукуруз]], [[пшеница]]), док код ахеније нема тог срастања ([[сунцокрет]]).
* '''[[шизокарпијум]]''' се састоји из две срасле орашице, настале од два [[оплодни листић|оплодна листића]] (карпела), које се после сазревања одвајају цепањем (код [[шаргарепа|мркве]], [[кукута|кукуте]], [[ким]]а и др.);
* '''[[мерикарпијум]]''' такође настаје од два оплодна листића, али се кад сазри цепа на четири орашице.
 
'''[[Сочни плодови|Сочни непуцајући плодови]]''' имају меснату оплодницу, а семена се ослобађају њеним труљењем. У сочне плодове спадају:
* '''[[Коштуница (плод)|коштуница]]''' и
* '''[[бобица]]'''.
 
Код коштунице један део оплоднице је сочан, јестив, док је други одрвенео (коштица) и у њему се налази семе. Плод коштунице имају можда најпознатије међу биљкама:
* [[шљива]]
* [[бресква]]
* [[кајсија]]
* [[трешња]]
Ред 137:
 
Посебан облик коштунице је плод помум, присутан код:
* [[јабука|јабуке]] - на слици,
* [[крушка|крушке]] и
* [[дуња|дуње]].
 
Ред 144:
 
'''[[Бобица]]''' је плод код кога су сва три слоја оплоднице сочна и имају га:
* [[грожђе]] - на слици,
* [[бундева|тиква]],
* [[парадајз]],
* [[рибизла]] и др.
 
Ред 155:
Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од [[Биолошко распршивање|начина дистрибуције]] њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, [[Dehiscence (botany)|експлозивном дехисценцијом]], водом, или ветром.<ref name="Capon198">{{harvnb|Capon|2005|pp=198–199}}</ref>
 
Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су -{''[[Xanthium]]''}- и -{''[[Proboscidea]]''}-.<ref>{{harvnb|Heiser|2003|pp=93–95}}</ref><ref>{{Cite book| last = Heiser| title = Weeds in My Garden | url = https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA164&lpg=PA162&vq=unicorn&dq=cocklebur | isbn = 978-0-88192-562-3 | year = 2003-04-01| pages = 162–164}}</ref>
 
Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., [[Пражњење столице|дефекацијом]]). Слично томе, хранљива, уљаста језгра [[Орашасти плодови|ораха]] привлаче глодаре (као што су [[веверица|веверице]]), које их [[hoarding|сакупљају]] у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да [[Клијање семена|проклијају]] и порасту у нове биљке на удаљеним локацијама од њихових родитеља.<ref name="McGee247" />
Ред 166:
 
== Употреба ==
[[Датотека:Stewed nectarines.JPG|thumbмини|[[Бресква|Брескве]] су једно од многобројних плодова који се могу лако скувати.]]
 
Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су [[јабука]], [[Киви (воће)|киви]], [[манго]], [[бресква]], [[крушка]], и [[лубеница]]) су комерцијално доступни као [[човек|људска]] храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим [[Конзервисање|презервираним]] облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (e.g., [[торта]]ма, [[колач]]има, [[сладолед]]у, [[пециво|пецивима]], или [[јогурт]]у) или пићима, као што су воћни сокови (e.g., соко од [[јабука|јабуке]], [[грожђе|грожђа]], или [[поморанџа|поморанџе]]) или [[Алкохолно пиће|алкохолним пићима]] (e.g., [[вињак]], [[воћно пиво]], или [[вино]]).<ref>{{Cite book| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA350&lpg=PA350 | pages = Chapter 7: A Survey of Common Fruits | nopp = true | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16}}</ref> Плодови се исто тако користе као поклони, e.g., у облику [[воћна корпа|воћних корпи]] и воћних аранжмана.
 
Многа „поврћа” у кулинарском ''говору'' су ботаничка воћа, укључујући [[паприка|паприку]], [[краставац]], [[Плави патлиџан|патлиџан]], [[Боранија|боранију]], [[Бамија|бамију]], [[дулек]], [[Тиква голица|тикву]], [[парадајз]], и [[тиквица|тиквицу]].<ref>{{cite book| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA300&lpg=PA299 | pages = Chapter 6: A Survey of Common Vegetables | nopp = true | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16}}</ref> Плод [[Маслина|маслине]] се пресује ради издвајања [[Маслиново уље|маслиновог уља]]. Зачини као што су [[најгвирц]], [[црни бибер]], [[паприка]], и [[ванила]] су изведени из бобица.<ref>{{cite book| last = Farrell| first = Kenneth T. | title = Spices, Condiments and Seasonings | url = https://books.google.com/?id=ehAFUhWV4QMC&pg=PA17&lpg=PA17 | year = 1999| publisher = Springer | isbn = 978-0-8342-1337-1| pages = 17–19}}</ref>
 
=== Нутритивна вредност ===
[[Датотека:Fruit Nutrition.png|thumbмини|400px|Свака тачка се односи на послуживање од 100 -{g}- свежег воћа, дневни препоручени уноси [[витамин Ц|витамина Ц]] су на X-оси и -{mg}- [[калијум]]а (-{К}-) на Y-оси (почевши од 100 -{mg}- које сваки плод има), а величина диска представља количину влакана (кључ је у горњем десном углу). Лубеница, која готово да нема влакана, и има низак ниво витамина Ц и калијума, долази на последњем месту.]]
 
Свежи плодови генерално имају висок садржај [[влакна|влакана]], [[витамин Ц|витамина Ц]], и [[вода|воде]].<ref name=Hulme1970>{{cite journal | year = 1970| editor = Hulme, A.C | title = The Biochemistry of Fruits and their Products | volume = 1 | place = London & New York | publisher = Academic Press }}</ref> Регуларна конзумација плодова је генерално повезана са умањеним ризиком од низа болести и функционалним губицима услед старења.<ref>{{Cite journal| last = Lim| first = Stephen S.| last2 = Vos| first2 = Theo| last3 = Flaxman| first3 = Abraham D.| last4 = Danaei| first4 = Goodarz| last5 = Shibuya| first5 = Kenji| last6 = Adair-Rohani| first6 = Heather| last7 = Amann| first7 = Markus| last8 = Anderson| first8 = H. Ross| last9 = Andrews| first9 = Kathryn G.| date = 15. 12. 2012.| title = A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010 | journal = Lancet| volume = 380 | issue = 9859| doi = 10.1016/S0140-6736(12)61766-8 | issn = 1474-547X| pmc = 4156511| pmid = 23245609| pages = 2224–2260}}</ref><ref>{{cite journal| journal = BMJ| year = 2014| issue = Jul 29| volume = 349| page = g4490| doi = 10.1136/bmj.g4490| title = Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies| vauthors = Wang X, Ouyang Y, Liu J, Zhu M, Zhao G, Bao W, Hu FB| pmid = 25073782| pmc = 4115152}}</ref>
Ред 180:
 
Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:
* Плодови [[Myrica|мирике]] садрже восак који се често користи за прављење свећа;<ref>{{cite book|| last = Amber| first = K. | title = Candlemas: Feast of Flames | url = https://books.google.com/?id=WQL4W13EYlUC&pg=PA155&lpg=PA155&dq=bayberry | year = 2001| publisher = Llewellyn Worldwide | isbn = 978-0-7387-0079-3| pages = 155}}</ref>
* Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (e.g., -{''[[Lunaria annua]]''}-, -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[лотос]], -{''[[Asclepias]]''}-, [[Proboscidea (биљка)|-{''Proboscidea''}-]], и [[пшеница]]). [[Ornamental plant|орнаментално дрвеће]] и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући [[Каликарпа|каликарпу]], -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[божиковина]], -{''[[Pyracantha]]''}-, -{''[[Skimmia]]''}-, и -{''[[Viburnum]]''}-.<ref>{{cite book| last = Adams| first = Denise Wiles | title = Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940 | url = https://books.google.com/?id=J30SOqPLMOEC&pg=PA3&lpg=PA3 | year = 2004| publisher = Timber Press | isbn = 978-0-88192-619-4| pages = }}</ref>
* Плодови [[мак]]а су извори [[опијум]]а, који садржи дроге [[кодеин]] и [[морфин]], као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек [[оксикодон]].<ref>{{cite book| last = Booth| first = Martin | authorlink = Martin Booth | title = Opium: A History | url = https://books.google.com/?id=kHRyZEQ5rC4C | year = 1999| publisher = St. Martin's Press | isbn = 978-0-312-20667-3| pages = }}</ref>
* Плодови [[маклура]] се користе за одбијање [[Бубашвабе|бубашваба]].<ref>{{cite book| last = Cothran| first = James R. | title = Gardens and Historic Plants of the Antebellum South | url = https://books.google.com/?id=s8OcSmOKeCkC&pg=PA221&lpg=PA221&dq=cockroaches | year = 2003| publisher = University of South Carolina Press | isbn = 978-1-57003-501-2| pages = 221}}</ref>
* Многи плодови пружају [[природна боја|природне боје]] (e.g., [[трешња]], [[дуд]], -{''[[Rhus]]''}-, и [[орах]]).<ref>{{cite book| last = Adrosko| first = Rita J. | title = Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes | url = https://books.google.com/?id=EElNckPn0FUC | year = 1971| publisher = Courier Dover Publications | isbn = 978-0-486-22688-0| pages = }}</ref>
* Сушени [[gourd|калабаси]] се користе као кућице за птице, шоље, декорација, судови, музички инструменти, и бокали за воду.
* [[Бундева|Бундеве]] се резбаре у [[Џек-о'-Лантерн]]е за [[Ноћ вештица (празник)|Ноћ вештица]].
* Плодови [[Чичак|чичка]] или -{''[[Xanthium]]''}- су инспирисали изум [[велкро]] састава.<ref>{{cite book| last = Wake| first = Warren | title = Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization | url = https://books.google.com/?id=j2n1BCqxWjcC&pg=PA162&lpg=PA162 | year = 2000| publisher = John Wiley and Sons | isbn = 978-0-471-29976-9| pages = 162–163}}</ref>
* [[Кокос]]ова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.<ref>{{cite web | url = http://www.coconut.com/museum/uses.html | title = The Many Uses of the Coconut | accessdate = 14. 9. 2006. | publisher = The Coconut Museum |archive-url= https://web.archive.org/web/20060906231208/http://www.coconut.com/museum/uses.html |archive-date = 6. 09. 2006 |dead-url= yes |df= }}</ref>
* Воће је често предмет слика [[мртва природа|мртве природе]].
Ред 200:
 
== Алергије ==
Алергије на воће сачињавају око 10 % свих алергија изазваних храном.<ref>{{cite web | url = http://www.aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 | title = Asthma and Allergy Foundation of America | publisher = Aafa.org | accessdate = 25. 4. 2014. | archive-url = https://web.archive.org/web/20121006052320/http://aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 | archive-date = 06. 10. 2012 | dead-url = yes | df = }}</ref><ref>{{cite book| url = https://books.google.com/?id=qS8DqmZLHPUC&pg=PA171&dq=fruit+peel+allergen#v=onepage&q=fruit%20peel%20allergen&f=false | title = The Wellness Project | last = Mankovitz| first = Roy| publisher = |year=2010| accessdate = 25. 4. 2014.| isbn = 9780980158441| pages = }}</ref>
 
== Складиште ==
Ред 214:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book | ref = harv| last = McGee| title = On Food and Cooking | url = https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA350&lpg=PA350 | pages = Chapter 7: A Survey of Common Fruits | nopp = true | isbn = 978-0-684-80001-1 | year = 2004-11-16}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Feldkamp| first = Susan | title = Modern Biology | year = 2002| publisher = Holt, Rinehart, and Winston | isbn = 978-0-88192-562-3| pages = 634}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Heiser| first = Charles B. | title = Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants | url = https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur | year = 2003| publisher = Timber Press | isbn = 978-0-88192-562-3| pages = 93–95}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Capon| first = Brian | title = Botany for Gardeners | url = https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal | year = 2005| publisher = Timber Press | isbn = 978-0-88192-655-2| pages = 198–199}}
* Којић, М: Ботаника, [[Научна књига]], Београд, 1989.
* Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, [[Научна књига]], Београд, 1987.
* Маринковић, Р, Татић, Б, Блаженчић, Ј: Морфологија биљака, Београд, 1979.
* Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, [[Научна књига]], Београд, 1988.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
* {{Cite book| ref = harv| last = Gollner| first = Adam J.| title = The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession| location = |publisher=Scribner| year = 2010| isbn = 978-0-7432-9695-3| pages = }}
* {{Cite book| ref = harv| author = Watson, R.R. | editor = Preedy, V.R. | title = Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables| location = |publisher=Academic Press| year = 2010| isbn = 978-0-12-374628-3| pages = }}
* Wolfgang Franke: ''Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.'' 6. Auflage, Thieme, Stuttgart. {{page| year = 1997| isbn = 978-3-13-530406-9| pages = }}
* Jules Janick, Robert E. Paull: ''The Encyclopedia of Fruit and Nuts.'' CABI. {{page| year = 2008| isbn = 978-0-85199-638-7| pages = }}
* Odilo Duarte, Robert Paull: ''Exotic Fruits and Nuts of the New World.'' CABI. {{page| year = 2015| isbn = 978-1-78064-505-6| pages = }}
* James A. Duke: ''Handbook of Nuts: Herbal Reference Library.'' CRC Press. {{page| year = 2001| isbn = 978-0-8493-3637-9| pages = }}
* Helmut Pirc: ''Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten.'' Leopold Stocker Verlag. {{page| year = 2015| isbn = 978-3-7020-1515-2| pages = }}
* Philip A. Clarke: ''Aboriginal Plant Collectors.'' Rosenberg. {{page| year = 2008| isbn = 978-1-877058-68-4| pages = }}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Fruit}}
* -{[https://web.archive.org/web/20070218043544/http://www.cas.vanderbilt.edu/bioimages/pages/fruit-devel.htm Images of fruit development from flowers]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20170425010454/http://www.cas.vanderbilt.edu/bioimages/pages/fruit-seed-dispersal.htm Fruit and seed dispersal images]}-
* -{[http://www.crfg.org/pubs/frtfacts.html Fruit Facts]}-
* -{[http://crosstree.info/Documents/Fruit%20ID0.pdf Photo ID of Fruits] }-
Ред 242:
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Плод|* ]]
[[Категорија:Морфологија биљака]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Плод”