Рат — разлика између измена

'''Рат''' је сукоб који укључује организовану употребу [[оружје|оружја]] и физичке силе од стране [[држава]] или других друштвених група.<ref>{{Cite book| last1 = Small| first1 = Melvin| author2 = Singer, Joel David | title = Resort to arms: international and civil wars, 1816–1980 | url = http://books.google.com/books?id=rvASAQAAMAAJ | year = 1982| publisher = Sage Publications | isbn = 978-0-8039-1776-7 }}</ref><ref>{{Cite book| author = Smith, David Livingstone | title = The Most Dangerous Animal: Human Nature and the Origins of War| url = http://books.google.com/books?id=FwBUuzr6QFAC | year = 2009| publisher = Macmillan | isbn = 978-0-312-53744-9 }}</ref> Зараћене стране обично држе [[територија|територију]], коју могу добити или изгубити; а свака поседује водећег појединца или тело које се може предати или колапсирати, те тако завршити рат. Све до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], владао је обичај да учесници у рату издају формалне [[објава рата|објаве рата]].<ref>{{cite journal | last = Sekulić| first = Nada | year = 2011| url = http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2011/0038-03181102129S.pdf | title = Fullerova teorija rata i promene u konceptima vođenja rata u drugoj polovini XX veka — nastanak „kreativnog” rata | journal = Sociologija | volume = LIII/2 | ref = harv}}</ref>

У последње време се често користе алтернативни изрази за рат, најчешће у сврху [[еуфемизам|еуфемистичког]] избегавања [[#Ограничења рата|ограничења рата]], што укључује '''оружани сукоб''', '''непријатељства''' и '''[[полицијска акција]]'''.<ref>{{cite book| last = Šmihula| first = Daniel| year = 2013| title = The Use of Force in International Relations | isbn = 978-80-224-1341-1| pages = 67}}</ref><ref name="Sage Publications">{{Cite book | year = 2006| last1 = James| first1= Paul | authorlink= | last2 = Friedman| first2= Jonathan | title= Globalization and Violence, Vol. 3: Globalizing War and Intervention | url= http://www.academia.edu/3587732/Globalization_and_Violence_Vol._3_Globalizing_War_and_Intervention_editor_with_Jonathan_Friedman_Sage_Publications_London_2006 | publisher= Sage Publications | location= London}}</ref> Време када нема формалног рата, успркос могућности [[међународни односи|међународних]] и [[унутрашња политика|унутрашњих]] напетости, се назива [[мир]]. Међутим, неки сматрају да је дефиниција мира сложенија. При томе се често цитира [[Барух Спиноза]] (1632-1677) који је рекао да “[[мир]] није одсутство рата, него врлина, душевно стање, односно склоност доброј вољи, поверењу и правди.”

С друге стране, негативан приступ према рату је у историјском смислу тек релативно недавно постао широко уврежен. Пре тога су многи велики мислиоци, као [[Heinrich von Treitschke|Хенрих фон Трејчке]], видели рат као најплеменитију делатност човечанства, односно ону у којој врлине као [[храброст]] и [[част]] играју много важнију улогу него неке друге. На самом почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] је познати писац [[Томас Ман]] написао, „Није ли мир ништа друго до процес грађанског онечишћења, а рат елемент прочишћења, ослобођења и велике наде?“ Овакав став је био службено прихваћен код многих древних друштава као што су [[Спарта]] и [[антички Рим|Рим]], а [[1930е|1930-их]] у [[фашизам|фашистичким]] државама.

Пораз фашистичких држава и [[милитаризам|милитаристичких]] режима у [[Други светски рат|Другом светском рату]], шок због дотада незапамћених разарања и употребе [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]], те послератни пораст дужине и квалитета живота је, поготово у западним индустријским земљама, доста придонео да се на рат гледа као негативну појаву.

О узроцима рата не постоји консензус, с обзиром да се рату као феномену често приступа из искључивих перспектива, било да је реч о једној јединој грани науке, било да је реч о специфичној идеологији.<ref>{{cite book| last = Blainey| first = Geoffrey| title = The Causes of War | publisher = Free Press | edition = 3. | year = 1988| isbn = 978-0-02-903591-7| pages = }}</ref>

* економске - односно настојање да се добаве или очувају економски ресурси који се сматрају виталним за неку друштвену заједницу или државу (за што постоји безброј примера, од сукоба праисторијских племена око ловишта до [[заливски рат|заливског рата]] који се водио због контроле над нафтним изворима [[Кувајт]]а)

[[Датотека:Battle of Waterloo - Robinson.jpg|rightдесно|300px|thumbмини|[[Битка код Ватерлоа]]]]

[[Датотека:Nagasakibomb.jpg|250px|ригхт|thumbnailмини|[[Сједињене Државе]] детонирају [[Фат Ман|атомску бомбу]] над [[Нагасаки]]јем 9. 8. [[1945]].]]

Кроз историју, поготово у економски и културно развијенијим друштвима, спознаја о високој цени рата у људстрву и материјалним богатствима је резултирала покушајима да се та цена смањи кроз његову формализацију, односно да се начин ратовања ограничи [[обичај]]има, [[Закон (право)|законима]] и [[међународни уговор|међународним уговорима]].

У неким од раних цивилизација, те су се забране односиле на тачно одређено доба године када се могао водити рат (што је зараћеним странама омогућавало несметану жетву), односно ограничење суделовања у рату на тачно одређене категорије становништва (по правилу мушкарце тачно одређеног доба и друштвеног статуса) или искључиво кориштење тачно одређених врста оружја и тактике.

Ограничења ратовања, што из политичких, што из економских, што из верских мотива, су понекад доводила до тога да ратови имају [[ритуал]]ни карактер.

Већина стручњака верује да рат или феномени слични рату постоје од настанка модерне људске врсте, односно од времена настанка организованих људских друштава. Рат се јавља током развоја приватног власништва над производним средствима, поделе друштва на класе и појаве државе као органа и оруђа владајуће класе.<ref>{{cite book| last = Codevilla| first = Angelo| last2 = Seabury| first2 = Paul| url = http://www.toreadnext.com/9781574886108 | title = War: Ends and Means | publisher = Potomac Books | edition = second | editor = Angelo Codevilla | year = 2006 }}</ref> Док је [[праисторијско ратовање]] у много чему било слично [[лов]]у, односно имало облик [[засједа|заседа]] и [[препад]]а, односно пљачкашких похода међу групама [[ловац-сакупљач|ловаца-сакупљача]], развој цивилизације је са собом донео значајне промене у начину њиховог вођења. Седилачке, односно [[пољопривреда|пољопривредне]] друштвене групе су далеко више везане уз одређену територију, а вишак хране и подела рада омогућава да се почне производити боље [[оружје]], односно долази до развоја посебне друштвене групе ратника које ће представљати прве организоване [[војска|војске]].<ref>{{cite book| last = Keegan| first = John| year = 1993| title = A History of Warfare | publisher = Vintage Books | url = https://books.google.com/books/about/A_History_of_Warfare.html?id=aloBICDFR2MC | isbn = 978-0-679-73082-8| pages = }}</ref>

У првобитној заједници није било ратова. Сукоби између родова и племена имају нека обележја рата, али им је природа сасвим различита. У тим сукобима није било издвојене организације за вођење рата, сваки члан рода или племена је био ратник. Ти сукоби су били засновани више на зависности људи од природе, из потребе за подручјима у којим се налази храна или због крвне освете, а не на присвајању туђег власништва или за прибављање радне снаге. У тим сукобима није било заробљеника и искориштавања побеђених.<ref>{{cite book| last = Keeley| first = Lawrence| title = War Before Civilization | publisher = Oxford University Press | year = 1996 }}</ref><ref>{{cite book| last = Kelly| first = Raymond C.| year = 2000| title = Warless Societies and the Origin of War | publisher = University of Michigan Press }}</ref>

У [[ропство|робовласничком друштву]] привреда се заснива на искориштавању [[ропство|роба]], који је њено основно оруђе, и не може се развијати без сталног прилива нових робова. Због тога, робовласничка држава их набавља првенствено ратом: покоравањем околних племена који још немају државну организацију, ратовима са другим робовласничким државама, којим се у случају победе прибављају не само робови већ и други ратни плен и проширује територије ([[Египат]], [[Римско царство]], походи [[Александар Велики|Александра Великог]]).

У [[Феудализам|феудализму]] државе воде ратове ради поробљавања и пљачке, територијалног проширења, стицања нових поседа и искориштавања [[кмет]]ова. Међу највеће ратове овог карактера спадају ратови франачке државе под [[Карло Велики|Карлом Великим]], [[Османско царство|турска]] освајања итд. Циљеви тих ратова су имали и династичко обележје као нпр. [[Стогодишњи рат]].

Међусобних ратова феудалаца или група феудалаца око превласти и проширивања територија на рачун супарника било је много у раздобљу ''раног феудализма'' кад је расцепканост била највећа ([[Италија]], [[Француска]], [[Русија]]). Такви ратови, само крупних размера су обиљежје и каснијег раздобља, познатог као ''касни феудализам''.

[[Буржоазија]] као носилац и покретач нових привредних, друштвених, социјалних и политичких односа у [[Капитализам|капиталистичком]] друштву води антифеудалне и револуционарне ратове у циљу надилажења феудалне рацепканости, и стварању националних држава као новог, погоднијег облика развитка капиталистичке привреде. Најпознатије [[револуција|револуције]] тог до [[империјализам|империјалистичког]] раздобља су: Холандска револуција (Рат између Холандије и Шпаније [[1566]] - [[1609]]. године), [[Француска револуција]], [[Амерички рат за независност]] итд.

Буржоаско раздобље доноси и шира објашњења рата. Многи напредни мислиоци, научници, филозофи и др. су били противници рата као средства за постизање циља и борили се против тога, верујући да здрав људски ум може спријечити рат. У овом раздобљу се јављају три различите теорије посматрања рата:

* идеалистичке,

* етичке и

* [[Томас Хобс]] је објашњавао вечност и неизбежност ратова само човековом природом, а ратно стање јединим законом у односима држава и влада. [[Готфрид Вилхелм Лајбниц]], пак сматра да вечни мир није могућ на овом свету и да би довео до умртвљавања природе, до необнављања живота и до застоја у развитку. Рат је урођено стање човека, јер у основи његовог живота, као и у основи сваког другог живог бића, је борба за опстанак и зато је човек човеку вук.

Етичке теорије ([[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], [[Пјер Жозеф Прудон|Прудон]], Фулер и други) сматрају да је рат прогресивна појава која позитивно утиче на морал људи и народа и без које се не може ни замислити постојање и развитак друштва, јер морално стање народа доприноси величању јаких личности и нација којима је предодређена историјска улога. Рат чува народе од труљења и је најбоље средство за лечење народа.

[[1928]]. године рат је био одобраван по [[међународно ратно право|међународном ратном праву]], јер је свака независна држава имала право на вођење рата. [[27. август]]а 1928. године је рат по први пут у историји забрањен Париским пактом, где су се државе, потписнице тог уговора одрекле права на рат и обвезале да у њиховим међусобним односима неће прибећи рату. Међутим ова обвеза је важила само за потписнице уговора, па је рат и даље био правно допуштен. Проблем овог уговора је то што није јасно одредио појам правичне самоодбране, напада или одбране. Стога је увек постојала могућност да се нападачки рат прогласи одбрамбеним како би се оправдала његова потреба. На тај је начин и [[Немачка]], иако потписница пакта, почела [[Други светски рат]].

* {{Cite book| author = Smith, David Livingstone | title = The Most Dangerous Animal: Human Nature and the Origins of War| url = http://books.google.com/books?id=FwBUuzr6QFAC | year = 2009| publisher = Macmillan | isbn = 978-0-312-53744-9 }}

* {{Cite book | ref = harv | last1 = Small| first1 = Melvin| author2 = Singer, Joel David | title = Resort to arms: international and civil wars, 1816–1980 | url = http://books.google.com/books?id=rvASAQAAMAAJ | year = 1982| publisher = Sage Publications | isbn = 978-0-8039-1776-7 }}

* {{cite book| ref = harv | last = Fry| first = Douglas| year = 2004| title = Conclusion: Learning from Peaceful Societies. In ''Keeping the Peace'' | editor = Graham Kemp | location = New York | publisher = Routledge }}

* {{cite book| ref = harv | last = Fry| first = Douglas| year = 2009| title = Beyond War | publisher = Oxford University Press }}

* {{cite book| ref = harv | last = Howell| first = Signe| last2 = Willis| first2 = Roy| year = 1990| title = Societies at Peace: Anthropological Perspectives | location = London | publisher = Routledge }}

* -{Kemp, Graham, and Douglas Fry. 2004. ''Keeping the Peace.'' New York: Routledge.}-

* {{Cite book | last = Kolko| first = Gabriel | authorlink = | year = 1994| title = Century of War: Politics, Conflicts, and Society since 1914 | location = New York, NY | publisher = The New Press | isbn = 978-1-565-84191-8 | ref = harv }}

* {{cite book| ref = harv | last = Maniscalco| first = Fabio| title = World heritage and war: linee guida per interventi a salvaguardia dei beni culturali nelle aree a rischio bellico | url = http://books.google.com/books?id=lelEGQAACAAJ | accessdate = 31. 5. 2012 | year = 2007| publisher = Massa | isbn = 978-88-87835-89-2 }}

* -{McIntosh, Jane. 2002. ''A Peaceful Realm: The Rise and Fall of the Indus Civilization.'' Oxford, UK: Westview Press.}-

* Montagu, Ashley. 1978. ''Learning Nonaggression.'' New York: Oxford University Press.

* Otterbein, Keith, 2004, ''How War Began''. College Station TX: Texas A&M University Press.

* {{cite journal | last = Pearson| first = Richard| year = 2004| title = New Perspectives on Jomon Society | journal = Bulletin of the International Jomon Culture Conference | volume = 1 }}

* {{cite book| ref = harv | last = Sponsel| first = Leslie| last2 = Gregor| first2 = Thomas| year = 1994| title = Anthropology of Peace and Nonviolence | publisher = Lynne Rienner Publishing }}