ENIAC — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене |
||
Ред 45:
ENIAC је био јединственог дизајна и никада није поновљен. Заустављање на дизајну из 1943. значило је да је рачунар имао велики број недостатака који нису решени, поготову немогућност похрањивања програма. Али идеје произашле из рада на њему и инспирација многим људима као што је Џон фон Нојман имале су веома значајан утицај на развој каснијих рачунара, у првом реду [[EDVAC]], [[EDSAC]] и [[SEAC]].
На ENIAC – у је учињен велики број унапређења, почев од 1948., укључујући примитивни „само за читање“ похрањен механизам за програмирање који је користио таблице функција као програмски -{[[ROM (memorija)|ROM]]}-, што је била идеја предложена од стране [[Џон фон Нојман|Џона фон Нојмана]] (-{John von Neumann}-). Три цифре једног акумулатора коришћен је као бројилац програма, други акумулатор је коришћен као главни акумулатор, следећи акумулатор је коришћен за учитавање адреса за читање података са таблица функција, док је остатак акумулатора (1 – 5, 7, 9 – 14, 17 – 19) углавном био коришћен као податковна меморија.
Први пут је представљен као рачунар похрањеног програма 16. септембра 1948., том приликом извршавајући програм који је написала Адел Голдстин (-{Adele Goldstine}-) по замисли Џона фон Нојмана. Ова измена умањила је брзину рада за фактор шест и уклонила могућност паралелног оперисања, али узевши у обзир да је скратила време потребно за репрограмирање, које је иначе трајало данима, на сате, сматрало се веома вредно искоришћеним губитком перформанси. Такође, анализе су показале да као резултат разлика између брзине рачунања и електромеханичке брзине улаз/излаз, скоро сваки практичан проблем из стварног света је био -{I/0}- везан чак и ако се не користи првобитна паралелност машине и већина би била -{I/0}- везана, чак и после смањења у брзини узрокованог овом редукцијом.
Јула 1953, проширење од 100 речи меморије језгра додато је систему, користећи кодирање бинарном децималом, excess-3 представљање броја. Да би подржао ово проширење меморије, ENIAC је опремљен новим одабирачем Таблица функција, Одабирачем меморијске адресе, колима за обликовање импулса, а и три нове наредбе су додате механизму програмирања.
Ред 56:
* Амерички [[Атанасов-Беријев рачунар|Атанасов-Бери рачунар]] (-{Atanasoff – Berry Computer – ABC}-) (представљен јавности 1941) неки су сматрали првим електронским дигиталним компјутером. Имплементирао је бинарно рачунање вакуумским цевима али није био за општу употребу, пошто је био ограничен на решавање система линеарних једначина. Исто тако није искористио брзину електронског начина рачунања, пошто је био ограничен кондензаторском меморијом типа ротирајућег бубња и улазно – излазним системом који је био урађен тако да међурезултате исписује на папирне картице.
* Британски рачунар [[Kolos (računar)|Колос]] (-{Colossus}-) (представљен јавности 1943) дизајнирао је [[Томи Флауерс]] (Tommy Flowers). Colossus је био дигитални, потпуно електронски и могао је бити програмиран преповезивањем каблова, али није био у потпуности опште намене.
* Хауард Ејкенов (-{Howard Aiken}-) -{[[Харвард Марк 1 (рачунар)|Harvard Mark I]]}- из 1944. био је програмиран бушеним картицама и користио је релеје.
{| class="wikitable" style="text-align:center"
|+'''Карактеристике првих пет оперативних дигиталних рачунара'''
Ред 118:
* -{W. Barkley Fritz, ''The Women of ENIAC''}- (у -{''IEEE Annals of the History of Computing'', Vol. 18}-, (1996). pp. 13-28)
* -{J. Presper Eckert, John Mauchly, ''Outline of plans for development of electronic computers''}- (Круцијални документ у индустрији Електронских рачунара..)
* -{Raúl Rojas and Ulf Hashagen, уредници, ''The First Computers: History and Architectures'', 2000
== Додатна литература ==
| |||