Криптографија — разлика између измена

проучавање слабости криптографских елемената, као што су, на пример, хеш функције или [[протоколи аутентификације]]. Различите технике криптоанализе називају се напади.

 

[[Датотека:Enigma_Verkehrshaus_Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]

Када је писмо постало средство комуникације, појавила се потреба да се нека писма сачувају од туђих погледа. Тада је и криптографија угледала светлост дана. Од самог почетка, [[енкрипција]] података користила се првенствено у војне сврхе. Један од првих великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је [[Гај Јулије Цезар|Јулије Цезар]]. Наиме, када је [[Гај Јулије Цезар|Цезар]] слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су сав или поједина слова у тексту била померана за три, четри или више места у абецеди. Такву поруку могли су да дешифрују само они који су познавали '''''помери за''''' правило. Позната [[Гај Јулије Цезар|Цезарова]] изјава приликом преласка [[Рубикон]]а у шифрованом дописивању гласила би: '''''-{fqkf ofhzf kyz}-'''''. Помицањем сваког слова за шест места у абецеди лако се може прочитати прави смисао поруке: '''''-{Alea iacta est}-''''' (Коцка је бачена).